Igre 
Gde će se potrošiti najviše budžetskog novca u sledećoj godini: Šta smeta opoziciji, a na šta je vlast posebno ponosna
Komentari24/10/2023
-16:02
Narodni poslanici i danas raspravljaju o predlogu budžeta za 2024. godinu. Predlog predviđa 2.040,9 milijardi dinara prihoda, što je 7,2 odsto više u odnosu na prihode planirane rebalansom budžeta. Planirani rashodi su 2.238 milijardi dinara, što je 5 odsto više nego što je planirano rebalansom.
To praktično znači da je predviđeni manjak u državnoj kasi 197 milijardi dinara, odnosno 2,2 odsto BDP-a. Prema proceni Ministarstva finansija privredni rast u narednoj godini biće 3,5 odsto, a javni dug 51, 7 odsto BDP-a.
"Osnove budžeta za narednu godinu prevashodno su usmerene ka daljem podizanju životnog standarda građana Srbije. Budžetom je predviđeno povećanje plata za zaposlene u javnom sektoru od 10 odsto, povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto i povećanje penzija od 14, 8 odsto. Kao što smo obećali na ovaj način svoje obećanje održavamo, nastavićemo da sprovodimo istu strategiju ulaganja u auto-puteve, brze saobraćajnice, pruge, bolnice, škole, vrtiće. Čak 600 milijardi dinara imamo izdvojeno za kapitalne investicije", rekao je u parlamentu ministar finansija Siniša Mali.
Poslanik Nebojša Zelenović rekao je da postoji razlika u najavljenim troškovima izgradnje infrastrukturnih projekata i onima koji se saopštavaju kada se završe radovi.
"Zamislite da takav jedan put košta tri puta više nego što mu je stvarna cena. Stadion u Leskovcu košta deset puta više nego što mu je stvarna cena, od 10 miliona izađete na 100 miliona. Onda izađete i kažete BDP Srbije je 68 milijardi.... Podelite ga sa 10 pa ćete videti koliki je stvarni BDP. To je javno obmanjivanje kako bi se povećao kreditni potencijal države da bi mogli više da se zadužuju", rekao je Zelenović.
Nikolić: Nastavak ekonomske politike
Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže da je predlog budžeta nastavak ekonomske politike koja je vođena prethodnih godina. Ona se oslanja na razvoj infrastrukture i kapitalna ulaganja kao prioritetni izvor rasta.
"Vlada i Ministarstvo finansija vide razvoj infrastrukture kao bitan faktor koji vuče ekonomiju. Ona angažuje građevinski sektor koji dobrim delom doprinosi porastu BDP. Imamo dobre vesti i u poljoprivredi", naveo je on.
Povezane vesti
Smatra da je planirano povećanje plata i penzija želja da se nadoknadi gubitak koji je generisala inflacija u Srbiji.
"Kada pogledamo ukupne rashode budžeta koji će se uvećati za 5 odsto, možemo reći da je i ovaj budžet vrlo oprezno planiran i kalibriran i njegov rast sa rashodne strane je sporiji od nominalnog rasta BDP. To je dobro i garancija daljeg pada javnog duga što je krajnji cilj", naveo je on.
Dodaje i da su visoki rizici i da mnoge stvari zavise od spoljnih faktora. Kao primer naveo je najavu Bugarske na uvođenje takse na tranzit gasa i ukoliko se to bude primenjivalo tokom cele naredne godine ta mera naših suseda koštaće budžet Srbije oko 30 milijardi dinara, što je cela planirana ušteda predlogom budžeta.
"Samo jedna mera ima potencijal da nanese štetu budžetu od 250 miliona evra. Redovi veličina su poremećeni, okruženje je takvo, rizici su takvi. Imamo konflikt na Bliskom istoku, što generiše više cene nafte i gasa. Ukoliko dođe do daljeg porasta opet će država morati iz budžeta da interveniše", rekao je on.
Napominje da je ove godine bilo vanrednih izdataka i transfera EPS-u i Srbijagasu.
Aleksić: Predizborni budžet
Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije kaže za Euronews Srbija da je reć o predizbornom budžetu i da je kreiran tako na napuni džepove pojedincima.
"Ono što budžet nedvosmisleno pokazuje je da će građani Srbije biti zaduženiji za 6,6 milijardi evra, to je oko 6.000 evra po glavi stanovnika. Sa druge strane ti prihodi koje najavljuju da će biti povećani su iz uvoza. Srbija je sve veći uvoznik, naša privreda je sve slabija i slabija. Još jedan razlog za povećanje budžeta su akcize za gorivo i dizel koji je najskuplji u Evropi", rekao je Aleksić.
Povezane vesti
Dodaje da su budžetom planirana manja izdvajanja za socijalne kategorije - invalide, decu, borce, ali i za poljoprivredu.
"Poljoprivreda će nastaviti da stagnira. Dok sve zemlje Evrope izdvajaju 35-40 odsto svog budžeta, ovde je to 5-6 posto. Zato mi uvozimo paradajz iz Albanije, krompir iz Francuske, pasulj iz Kine, hleb iz Hrvatske. Gasi se privreda. Ovaj budžet je nastavak te prakse", rekao je on.
Pojašnjava da su najveća sredstva planirana za infrastrukturne projekte, koji će zadužiti Srbiju do 2037. godine, te će to morati da vraćaju naša deca.
"Kada pogledate budžet u globalu ovo je nastavak desetogodišnje prakse otimanja novca iz džepova građana Srbije, presipanje iz budžeta u džepove pojedinaca. Standard građana je sve niži i sve lošiji. Građani Srbije ne mogu danas da kupe ono što su pre 10 godina sa svim tim povećanjima. Sa druge strane imamo najveći broj milijardera u istoriji", naveo je on.
Raspodele iz budžetske rezerve
Tokom 2022. godine Vlada Srbije je preraspodelila oko milijardu evra iz tekuće budžetske rezerve, saopštio je Fiskalni savet u analizi završnog računa budžeta za tu godinu. Za upotrebu novca iz rezerve nije potrebno odobrenje skupštinske većine, već samo rešenje Vlade Srbije.
Iz Fiskalnog saveta navode da je odsustvo transparentnosti ključni problem prilikom ovakvog načina trošenja novca. Dodaju da brojna pitanja otvara činjenica da je čak polovina tih sredstava portošena pod oznakom poverljivo što znači da građani neće znati šta je država platila u njihovo ime.
Osim za finansiranje objektivno nepredvidivih okolnosti, poput saniranja štete od prirodnih katastrofa, Vlada često novac iz rezerve zahvata i da bi finansirala nešto što nije planirala izvornim budžetom. Iz organizacije "Transparentnost Srbija" za Euronews Srbija kažu da netransparentno raspolaganje novcem iz budžetske rezerve nije novost, ali da se vrednost tih sredstava povećava iz godine u godinu.
"Pogotovo smo primetili da se transferi iz budžetske rezerve koji idu ka lokalnim samoupravama dodeljuju bez jasnih argumenata i često sa veoma sumnjivim zakonskim osnovnom. Za neke troškove koji su mogli da se predvide unapred i za koja su mogla da se obezbede sredstva u redovnom budžetu", kaže Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija.
Po oceni Fiskalnog saveta 2022. godine je uspostavljen "istorijski rekord" u zahvatanju novca iz tog rezervoara. Od milijardu evra, za polovinu se zna gde je završilo, dok je za drugu polovinu to uglavnom nepoznanica. Ipak, Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta naglašava da oznaka "poverljivo" ne mora da znači da je svaki utrošeni dinar problematičan, ali da bez zvaničnog objašnjenja ostaje sumnjiv.
"Mi nažalost nemamo informaciju na šta je potrošeno tih 500 miliona, čak ni načelno. Naša nezavisna analiza je pokazala da je deo možda potrošena na nabavku energenata, međutim, Vlada nije stavila naznaku ni za šta se otprilike to koristi. To su vrlo često neki generički opisi da mi ne znamo ni koji je zapravo budžetski korisnik ni dobio ta sredstava, a kamoli da znamo na šta je otišlo", kaže Minić za Euronews Srbija.
Fiskalni savet podseća da se po slovu zakona oznaka tajnosti stavlja na dokumente od nacionalnog interesa, te da bi narodna skupština, kao kontrolni organ, trebalo da ispita Vladu da li je trošenje budžetskog novca na ovaj način bilo opravdano.
Komentari (0)