Biznis lideri

Šta je "bakin tajni sastojak" u receptu privrednog razvoja?

Komentari

Autor: Tanjug, Bonitet

18/05/2021

-

14:39

Šta je "bakin tajni sastojak" u receptu privrednog razvoja?
Šta je "bakin tajni sastojak" u receptu privrednog razvoja? - Copyright EPA/PHILIPP GUELLAND

veličina teksta

Aa Aa

Domaće investicije su ‘bakin tajni sastojak’ u receptu privrednog razvoja, a njihov rast se može obezbediti kreiranjem povoljnijeg okruženja za investiranje, ocenio je dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Milan Nedeljković za portal Bonitet.

On je istakao da se do povoljnijeg investicionog okruženja stiže unapređenjem institucionalnog i pravnog okruženja, olakšavanjem načina poslovanja kompanijama, boljim i transparentnijim radom poreske i lokalne uprave, kao i boljom i bržom zaštitom prava investitora.

"U ovom domenu je postignut određen progres u prethodnom periodu, ali postoji još stvari koje treba uraditi. Važno je ulagati u obrazovanje i nauku koji stimulišu investicije u proizvode, odnosno usluge koje imaju višu dodatu vrednost i ključne su za napredak naše ekonomije.  Treći bitan segment je produbljivanje finansijskog tržišta tako da potrebni novac za investicije može biti dostupan i izvan bankarskog sektora. Srbija je postigla značajan progres u pogledu makroekonomske stabilizacije u prethodnom periodu, što se ogleda i u stabilnosti očekivanja i ponašanja, i domaćih i inostranih investitora, tokom krize", ukazao je Nedeljković koji je i izabrani spoljni saradnik CESIfo instituta iz Minhena.

"Rijalitizovana tema privrednog rasta"

Govoreći o novim projekcijama MMF-a koje za Srbiju predviđaju rast BDP-a od približno pet procenata, što je jedna od najvećih stopa u regionu, Ndeljković je istakao da je "tema privrednog rasta postala rijalitizovana".

"Naše društvo treba da interesuje ekonomski razvoj, a to je mnogo širi pojam od stope rasta BDP-a, koji uključuje pitanja kvaliteta životne sredine, nejednakosti, inkluzije, koja se retko spominju", smatra dekan FEFA. 


Podsetio je da je period između krize Evrozone i pandemije bio jedan od stabilnijih perioda na globalnim finansijskim tržištima u protekle četiri decenije.

"Srbija nije iskoristila priliku da u ovim uslovima ubrza razvoj domaćeg finansijskog tržišta koje je od presudnog značaja za unapređenje finansiranja domaćih firmi. Razvoj finansijskog tržišta nije ključna funkcija kreatora ekonomske politike, ali na pozitivnom primeru zemalja jugoistočne Azije (Malezija, Indonezija i drugi) vidimo da on može dati značajan doprinos na iniciranju tog puta. Pomoć države odigrala je značajnu i pozitivnu ulogu u premošćavanju krize za značajan broj preduzeća, naročito u domenu pružanja likvidnosti na početku krize. Međutim, da bi mere dostigle maksimalan pozitivan efekat, iz perspektive društva, odnosno nas poreskih obveznika, one bi trebalo da budu selektivnije, kao što je u određenoj meri učinjeno u paketima iz ove godine", istakao je Nedeljković.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis