Alarm zbog afričke kuge: Ozbiljno ugrožen svinjski fond, u suzbijanju bolesti potrebna "vojnička disciplina"

Komentari

Autor: Lj.G.

02/08/2023

09:36

Alarm zbog afričke kuge: Ozbiljno ugrožen svinjski fond, u suzbijanju bolesti potrebna "vojnička disciplina" - Copyright Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Bolest afričke kuge svinja potvrđena je u 1.218 gazdinstava na teritoriji Srbije, i to u 32 opštine i 13 upravnih okruga. Slučaj oboljenja od virusa je utvrđen kod 1.621 domaće svinje, od čega je uginolo 958. Do juče je eutanazirano 19.567 svinja - to su podaci Uprave za veterinu. Nadležni apeluju na stočare da se ponašaju odgovorno i da ne preduzimaju korake koji bi uticali na proširenje bolesti.

Afrička kuga svinja je potvrđena u sledećim okruzima: Pčinjskom, Borskom, Zaječarskom, Braničevskom, Šumadijskom, Pomoravskom, Podunavskom, Moravičkom, Južnobanatskom, Srednjebanatskom, Sremskom, Južnobačkom i Gradu Beogradu.

Direktor Uprave za veterinu Miloš Petrović je rekao za Tanjug da je od početka godine bolest potvrđena kod 350 divljih svinja na teritoriji 25 opština. "Veterinarska služba Srbije, do danas, od početka godine je izvršila 317.349 aktivnih nadzora i ukupno je ispitano 31.212 uzoraka na afričku kugu svinja u cilju dijanostike i preduzimanja adekvatnih mera", rekao je Petrović.

Stručnjaci kažu da će ovo biti teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa i da je u suzbijanju te bolesti potrebna vojnička disciplina, jer afrička kuga svinja može da napravi ogromne ekonomske štete.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da je najkrtičnije u malim i sitnim gazdinstvima sa malim brojem svinja koji najčešće ili ne prijavljuju ili pokušavaju ono što je nedopustvo - da sami uginulo grlo zakopaju.

"Ovo je nešto sto je problem čitave Evrope ili Azije, nema leka za afričku kugu svinja i uz instrukcije nadležnih treba striktno poštovati mere za njeno suzbijanje. Biće to jedna ozbiljna materijalna šteta za već posrnulo svinjarstvo Srbije koje se već nalazi dosta u kritičnom broju", rekao je Prostran.

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da farmeri dobro znaju simptome bolesti, ali napominje da je važno da znaju kako da spreče njeno širenje, odnosno da svinje ne drže na na otvorenom prostoru, da komšije ne dolaze u ekonomski deo domaćinstva, i da se radi dezinfekcija.

"Nije dezinfekcija samo sipanje dezinfekcionog sredstva u blato ili po oboru koji nije očišćen, mora da se opere i očisti i tek onda dezinfikuje. Nije samo sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom dezobarijera, to mora da se menja", rekao je Budimović za RTS.

Prenosioci bolesti su i glodari, pa je zbog toga deratizacija veoma važna, istakao je on i dodao da smatra da sistemska deratizacija sada ne bi bila rešenje, jer stručne službe koje bi ulazile u ekonomska dvorišta i postavljala mamce, dodatno bi širile bolest.

Cene svinjskog mesa će skočiti

Ističući da će biti teško održati proizvodnju svinja i svinjskog mesa, Budimović kaže i da dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom svinjskog mesa i sa brojem svinja. On je rekao da je problema u proizvodnji svinjskog mesa bilo i pre pojave afričke kuge svinja, jer smo u 2023. godinu ušli sa nekih 2.670.000 svinja, što je za preko 200.000 manje nego 2022. godine.

"Nije nam trebalo ovo, svakako ovo će biti jedna teška borba da se održi proizvodnja svinja i svinjskog mesa, a vidimo i da u Evropi se dešavaju velike promene – smanjen je broj krmača za nekih 500.000 za svega godinu dana. Cena svinjskog mesa je porasla i sada je nekih 3,3 evra po kilogramu, a bila je 2,3 evra", napomenuo je on i poručio da dolazi period kada je pitanje šta će se dešavati i sa cenom i sa brojem svinja.

Prostran navodi da su cene svinjskog mesa već dostigle neki maksimum i da će verovatno doći do nekog pomeranja na više, ali i da je potrošač taj koji je kočnicar.

"Šta vam vredi što ćete napuniti i trgovačke lance, ali džep potrošača diktira šta on može da kupi. Ne računam dnevne akcije koje trgovački lanci rade povremeno pokušavajući da privuku potrošače. Mi imamo skoromnu kupovnu moć, danas retko ko, može pet odsto ljudi da dozvoli da plati kilogram svinjskog buta, ali lično sam se uverio da ljudi kupuju dve krmenalde i kupuju meso na grame", rekao je Prostran i naveo da ako je ponuda manja nego tražnja, to izaziva rast cena.

Kakva je strategija kada epidemija prođe?

Iako se od osamdesetih godina svinjski fond smanjio za 40 odsto, Budimović kaže da Srbija ima realno dobre uslove za gajenje svinja, dobru hranu za životinje, dovoljan broj objekata, klanice, i dodaje da se u preko 200.000 gazdinstava odvija proizvodnja svinja.

Ocenjuje da mala gazdinstva treba da opstanu, jer su ona specifična u smislu da domaćini sami sebi obezbeđuju svinjsko meso, a neke blage tržišne viškove mogu da prodaju klaničnoj industriji.

Govoreći o tome kakva je strategija kada ova epidemija prođe, naglasio je da u jeku borbe sa bolešću, za koju se još ne zna da li je dostigla svoj pik, ne može da daje savete da se širi popuacija svinja.

"Treba držati ovaj nivo što je moguće duže, ali naravno planovi za unapređenje proizvodnje svinjskog mesa stoje", zaključio je on.

Prostran je rekao da je u Srbiji devedesetih godina prošlog veka bilo 4,2 miliona svinja, a da je sada svedeno na 2,1 miliona svinja. Dodaje da ćemo poslendju cifru znati posle popisa poljoprivrede na jesen ove godine. On kaže da je svinjarstvo vrlo osetljiva grana stočarstva jer uz visoku produkciju i veliku proizvodnju, postoji i osetljivost na mnoge bolesti. Zbog toga je, ističe, suština us trogoj disciplini u procesu proizvodenje.

"Na farme svinja ne sme da ide niko osim zaposlenih. Svinjska kuga će dodatno smanjiti već smanjen broj grla svinja, ona će ostaviti materijalne posledice pre svega na poljoprivrednike, a i na državu. Pretpostavljam da na velikim farmama gde bi i štete bile jako velike, postoji tehnološka discilina i da se o tome vodi računa, ne daj bože da kod njih uđe bolest", rekao je.

Na pitanje kada bi se, uz primenu svih mera, mogao da se nazire kraj afričke kuge svinja, Prostran je naveo da je to pitanje i da se mi ne možemo izolovati od okruženja, navodeći da je bolest došla u Srbiju sa istoka preko Bugarske i Rumunije, da se širila od Borskog okruga i da je došla i do zapadnih okruga, a da problema imaju i Hrvatska i BiH.