Uvozimo kantarion i koprivu jer nema ko da ih bere: Koliko se isplati sakupljanje i proizvodnja lekovitog bilja u Srbiji

Komentari

Autor: Zlatica Radović

25/03/2023

11:31

Uvozimo kantarion i koprivu jer nema ko da ih bere: Koliko se isplati sakupljanje i proizvodnja lekovitog bilja u Srbiji - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Problem nedostatka radne snage ne zaobilazi ni delatnost sakupljanja i proizvodnje lekovitog bilja u Srbiji. Sakupljača je svake godine sve manje, a rešenje za nedovoljne količine ubranog i proizvedenog bilja se sve češće pronalazi u uvozu. Iako bi u Srbiji moglo i da se nabere i da se proizvede dovoljno nane, kamilice, bosiljka i ostalih lekovitih i začinskih biljaka, poslednjih godina se povećava količina koju nabavljamo iz uvoza - od Albanije i Mađarske, pa sve do Vijetnama, Indije i Brazila.

Stručnjaci ukazuju da je Srbija pre dve decenije bila značajan proizvođač i izvoznik lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja i tvrde da nema razloga da ponovo ne zauzme važno mesto u Evropi, kada je reč o ovom sektoru.

Navode da sakupljanje bilja predstavlja važan posao za mali podsektor privrede, s malim obimom proizvodnje, ali da ima veliki potencijal, posebno u pogledu viših faza prerade, poput etarskih ulja. Smatraju i da je neophodan bolji plasman i otvaranje većeg broja otkupnih mesta.

Sirovine najviše uvoze iz Albanije

Pre pet godina u Institutu "Josif Pančić" uvozili su trećinu potrebnih količina koje koriste u proizvodnji, dok poslednje tri godine polovinu biljaka kupuju u inostranstvu. Direktor Instituta dr Milan Lukić kaže za Euronews Srbija da najveća količina sirovina dolazi iz Albanije, koja je i najveći izvoznik biljnih sirovina na svetu. Bilje kupuju i iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, a pre početka rata i iz Ukrajine. On napominje da Srbija ima ogromnan potencijal - veliki biodiverzitet i dobru tradiciju, kada je u pitanju sakupljanje samoniklog bilja, odnosno velike površine obradivog zemljišta, kada je reč o gajenju bilja, ali ističe da je on očigledno nedovoljno iskorišćen.

"Neke biljne sirovine se moraju uvoziti, kao što je sena, jer joj je prirodno stanište Indija ili hibiskus koji uvozimo iz Egipta, dok sa Mediterana kupujemo uvu, žalfiju, ruzmarin, smilje, maslinu. Neke biljne vrste su s pravom zabranjene za sakupljanje u našoj zemlji kao ugrožene, poput lincure. Mnoge vrste se i kod nas u prirodi mogu naći u ogromnim količinama, ali se ipak pribegava uvozu - breza, hajdučica, kantarion, maslačak, zečiji trn, jagorčevina, kopriva, rastavić, pošto se ne sakupe ni blizu dovoljne količine za naše potrebe. I tu pre svega treba tražiti prostora za bolju iskorišćenost velikih potencijala Srbije u oblasti lekovitog bilja", smatra Lukić.

On kaže da je problem nedostatka radne snage još izraženiji kod sakupljanja lekovitog bilja iz prirode, s obzirom da tu nema pomoći od mehanizacije, odnosno da dobro obučenog poznavaoca lekovitog bilja ne može da zameni nijedna mašina. Smatra da prostor za povećanje proizvodnje kod nas treba tražiti kroz stimulaciju proizvođača subvencijama za nabavku opreme za proizvodnju i doradu, odnosno kroz olakšavanje proizvođačima u početnom ulaganju. Napominje da je to ključno kako bi se proizvodnja omasovila i proizvod učinio konkurentnim, pre svega po pitanju cene, a sa kontinuiranim rastom potražnje za lekovitim biljem kod nas, u Evropi i u svetu, teško je zamisliti da se plasman pojavi kao problem.

Viši savetnik u Udruženju za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, Slavica Stevanetić navodi da je Srbija u 2022. godini iz Evropske unije uvezla lekovito bilje vredno 2,5 miliona evra od čega najviše iz Španije, Mađarske i iz Nemačke. Iz ostalih zemalja uvoz je realizovan u vrednosti od 4,5 miliona evra, a najviše je uvezeno iz Kine, Vijetnama, Indije i Brazila. Struktura uvoza - grupa začinsko i aromatično bilje ima u uvozu udeo od 88,9 odsto, čajevi čine 9,8, a lekovito bilje 1,3 odsto uvoza.

Najviše plantaža u Vojvodini

Srbija je zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini, veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja, a Slavica Stevanetić ističe i da proizvodnja lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja donosi veći, brži i lakši profit od drugih poljoprivrednih proizvoda.

"Lekovito bilje u Srbiji se plantažno najviše gaji u Vojvodini, gde se nalazi četvrtina ukupnih zasejanih površina. Najveće plantaže su u selu Bavaništu, na jugu Banata gde se gaje kamilica, nana, bosiljak i matičnjak. Sakupljanje iz prirode najviše je zastupljeno na Rtnju, Ozrenu, Suvoj planini, Svrljiškim planinama i Staroj planini", kaže Stevanetić za Euronews Srbija.

Ona napominje da je, zahvaljujući povoljnoj klimi, zemljištu i nezagađenoj sredini, Srbija veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja i da je po biodiverzitetu svrstana u 158 najboljih centara sveta.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasejane površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem u 2020. godini su iznosile 2.207 hektara ili jedan odsto obradivih površina. Nakon pada proizvodnje tokom 2021. na 2.115 hektara, prošle godine su se površine pod lekovitim, aromatičnim i začinskim biljem povećale za oko 24 odsto. Sagovornica Euronews Srbija smatra da je to i dalje malo s obzirom da imamo dugu tradiciju gajenja i sakupljanja ovog bilja i da je reč o veoma profitabilnoj proizvodnji koja može da se obavlja i u staklenicima i plantažno.

Dodaje da zemljište na kome se uzgaja lekovito bilje ne mora biti zahtevno, a da plantaže nekih vrsta lekovitog bilja mogu imati više žetvi u toku godine.

"Što se tiče plantažnog gajenja lekovitog bilja, uprkos povoljnim agroekološkim uslovima, ova delatnost stagnira umesto da raste. U Srbiji se površine kreću između 2.000 do 5.000 hektara, što je za 50 odsto manje u odnosu na površine devedesetih godina. Nepovoljne okolnosti u vezi sa plantažnim gajenjem su neizvestan otkup, nestabilne cene i zahtevna tehnologija dorade", uakzuje viša savetnica u Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Slavica Stevanetić navodi da se povećanjem sirovinske baze i razvojem plantažnog gajenja nameće potreba i za podizanjem različitih pogona i postrojenja za obradu, sušenje, destilaciju etarskih ulja i ostale dalje vidove finalizacije, što automatski uvećava potrebu za zapošljavanjem radne snage, a kroz izvoz finalnih proizvoda i ostvarivanje daleko većih finansijskih efekata. Ona napominje da postoji potencijal da se proizvodnja etarskih ulja udesetostruči, ali da je potrebno instalirati destilerije u blizini resursa koji su ekonomski isplativi.

Anis i bosiljak najisplativiji

U Udruženje za biljnu proizvodnju PKS kažu da na osnovu podataka sa kojima raspolažu, sa sigurnošću mogu reći da je ovaj vid proizvodnje isplativ. Kako navodi Slavica Stevanetić, troškovi za proizvodnju kamilice iznose oko 600 evra po hektaru, a čista dobit je oko 900 evra. Oko 700 evra potrebno je uložiti u proizvodnju anisa, dok je dobit 1.250 evra. Ulaganje u uzgoj bosiljka iznosi oko 850 evra, a dobit je 1.100 evra. Za proizvodnju korena belog sleza troškovi su 2.000 evra, a dobit 1.250 evra.

"Prve godine na nani se može zaraditi oko 600, a druge i treće oko hiljadu evra. Zbog prošlogodišnjeg rasta inputa rasla je i prodajna cena, a trenutno imamo pad cene veštačkih đubriva, pa bi to moglo povoljno uticati na sveukupnu situaciju", kaže sagovornica Euronews Srbija.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede proizvođači lekovitog bilja koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava imaju pravo na 8.000 dinara po hektaru obradivog poljoprivrednog zemljišta. Takođe, pod istim uslovima koji važe i i za proizvođače drugih biljnih kultura, kao što je kukuruz, soja i slično, i proizvođači lekovitog bilja imaju jednako pravo pristupa svim drugim merama resornog ministarstva kao što je subvencionisana nabavka poljoprivredne mehanizacije za obradu zemljišta, osiguranje, zaštitu useva, navodnjavanje i izuzetno povoljne kredite.

Dnevnica sakupljača do 2.500 dinara

Zavod za zaštitu prirode Srbije svake godine dostavlja Ministarstvu zaštite životne sredine predlog kontigenata zaštićenih vrsta za sakupljanje, utvrđenog na osnovu monitoringa u prirodi. Ministarstvo raspisuje Konkurs za izdavanje dozvola za sakupljanje iz prirode zaštićenih vrsta divlje flore i faune.

U Srbiji ima 30 do 40 preduzeća koje se bave otkupom lekovitog, aromatičniog i začinskog bilja i koji plaćaju berače. Organizovanih berača lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja je oko 4.000 u Srbiji. S obzirom da su u posao uključeni članovi porodica, procenjuje se da ih ima oko 12.000.