Poljoprivrednici sporo troše novac iz evropskih fondova: Zašto su realizovane investicije tek za svaki peti evro

Srbija sprovodi IPARD II program od decembra 2017. i zaključno sa 13. decembrom ove godine objavljeno je i zatvoreno 13 javnih poziva za investicione mere, isplaćeno je 650 IPARD projekta u iznosu od ukupno 45,92 miliona evra, od čega je doprinos Evropske unije 34,44 miliona evra. Od ukupno isplaćenih IPARD projekata, 28 zahteva isplaćeno je avansno u iznosu od 4,21 miliona evra, pri čemu doprinos EU iznosi 3,15 miliona evra, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Poljoprivredni analitičar Biljana Petrović kaže za Euronews Srbija da, kada znamo da Srbija ima na raspolaganju 175 miliona evra iz sredstava EU, a da je iskorišćeno 34,44 miliona, to nije veliki iznos. Iskorišćena je tek petina od predviđene sume.

"Kada pogledate da je odobreno više od 100 miliona evra tih novaca, znači da poljoprivrednici, odnosno korisnici nisu na adekvatan način završili svoje investicije, nisu podneli zahtev za isplatu ili se nešto drugo u međuvremenu desilo. Od 2020. godine, od korone,  je problem što su se odlagale investicije i što su pomerani rokovi za njihov završetak, jer je i samim korisnicima bilo teška nabavka, ako je u pitanju mehanizacija ili izgradnja, zato što su se cene menjale i to se dešava i sad", navela je Biljana Petrović.

Ona je ukazala da je to jedan od razloga zbog kojeg se novac nije potrošio i dodala da su očekivanja da će taj deo mnogo uvećati u narednih nekoliko meseci i da će se potrošiti mnogo više sredstava koja su na raspolaganju poljoprivrednicima.

"Ministarstvo je svake godine produžavalo rok, jer je i Evropska komisija svesna da taj problem ne postoji samo u Srbiji, nego i u svim zemljama okolo. Pozivi za meru 1,3 i 7 će biti u prvoj polovini sledeće godine, a ostale mere će se akreditovati u nekom narednom periodu", rekla je Petrović.

Tanjug/Dušan Aničić

Ona je istakla da je važno da poljoprivrednici procene svoje sposobnosti, odnosno da li mogu da obezbede deo novca i da onda krenu u investiciju.

"Da paze da se ne probijaju rokovi i da se ne traže produžetak rokova, jer se tržište tako kreće da je teško predvideti cene. Domaće institucije mogu da pomognu onoliko koliko su poljopriivrednici spremni da saslušaju. Važno je da svako proceni svoju mogućnost i rokove koji su realni za završetak te investicije", rekla je Petrović.