Igre 
Uzgajivači svinja tvrde da su na ivici opstanka - u raskoraku između skupe stočne hrane i niske otkupne cene tovljenika
Komentari12/04/2022
-20:15
Uzgajivači svinja na ivici su opstanka, a zbog niskih cena tovljenika i rasta cena žitarica i stočne hrane, mnogi su primorani da gase deo ili čitavu proizvodnju, za Euronews pričaju farmeri iz Mačve. U težak položaj ih je, kažu, doveo i uvoz smrznutog svinjskog mesa, a obećanja koja im je ministar poljoprivrede dao krajem februara u Šapcu, dodaju, velikim delom su ostala neispunjena.
Dragan Stanković najveći je uzgajivač svinja u šabačkoj opštini. Odnosno, bio je do prošle nedelje, kada je rešio da ugasi jednu granu ovog porodičnog posla kojim se bavi 30 godina - tov svinja.
"Kad ovih 200 prodam, više ih neću toviti. To moja kuća od devedesetih radi ozbiljno i sve ozbiljnije do ovih godina, međutim jednostavno više ne možemo da budemo kockari i da trpimo ogromne gubitke", priča Stanković.
Problemi su se nagomilali, kaže, u protekle dve godine, pa i gubici koji su u njihovom slučaju dostigli deset miliona dinara. Uz sve to značajno ih je pogodila vanredna situacija i poskupljenje koje je donela kriza u Ukrajini. Zato je rešio da sačuva 150 krmača, odnosno priplodni materijal, ali ukoliko se do juna ili jula situacija ne popravi, njegova farma ostaće prazna.
"Ostaviću tridesetak krmača iz hobija da ih imam, da sutra, za dve, tri, pet godina moj sin ponovo 15 godina stvara ovaj priplodni materijal", kaže Stanković.
I u mačvanskom selu Badovinci, koje važi za mesto sa najvećim brojem proizvođača svinja u Srbiji, računaju koliko još mogu opstati uz aktuelne cene stočne hrane s jedne i tovljenika sa druge strane.
"Već dve godine brojimo gubitke koji su uzrokovani i time i uvozom mesa iz Evropske unije. Ako se nešto drastično ne promeni, budućnost našeg posla se ovde meri u danima, bukvalno u danima", ukazuje Nenad Jevtić, iz Udruženja krmačara Srbije.
Povezane vesti
U slučaju da zaključa farmu ostaje, kaže, nezaposlen. A da su mnogi to već postali ilustruje podatkom da je Udruženje krmačara Srbije, čiji je član, do pre godinu dana brojalo oko 3.000 priplodnih krmača, dok je danas taj broj za hiljadu manji. I Nenad i Dragan bili su deo delegacije od 11 poljoprivrednika koji su krajem februara u Šapcu pregovarali sa ministrom poljoprivrede.
"Mi ćemo maksimalno ubrzati stvari koje se tiču isplate subvencija koje idu. Što se tiče uvoza svinjskog mesa, to apsolutno. Država s jedne strane mora da poštuje svoje obaveze, a s druge strane mora da vodi računa o svojim interesima i interesi države i naših poljoprivrednika će biti zaštićeni", izjavio je ministar Branislav Nedimović krajem februara u Šapcu.
Euronews
Dragan Stanković, međutim, kaže da je nedugo posle razgovora došlo do ponovnog enormnog uvoza smrznutog mesa.
"Još ga ima u Evropi, a dokle će ga biti, zaista ne znam. Ministar je rekao za subvencije da će sve stare biti isplaćene do 10. marta, to se nije desilo, a nove da će biti isplaćene u zakonskom roku od 45 do 60 dana. Predali smo ih 1. februara, mnogi poljoprivrednici. Još nisu uvedene u registar", vrdi Stanković.
Zato je njegova porodica, kaže, donela tešku odluku da počne da gasi proizvodnju. I njegov sin, koji je planirao da se nakon studija na Poljoprivrednom fakultetu posveti porodičnom gazdinstvu, primoran je da menja planove.
"Sve vreme mog fakulteta velike su šanse bile da ću se ja vratiti kući, da ću moći od toga da živim. Međutim, u poslednje dve godine situacija se drastično promenila, pariteti više ne prate ništa. Ako se nekad promeni situacija u svinjarstvu, objekti su tu, sačekaće neko bolje vreme, a u međuvremenu ja razgledam ponude za posao", kaže Milan Stanković.
Vidović: Nećemo imati više od 30 odsto domaćeg mesa
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Vitomir Vidović smatra da bi Vlada Srbije trebalo da da odgovor na pitanje zašto je situacija u svinjarstvu danas ovakva.
Povezane vesti
"Mere koje je Vlada Srbije donela i ceo program vezano za ovu granu proizvodnje su rezultat današnjeg stanja na tržištu svinja u Srbiji. Takva politika je dovela do toga da smo prepolovili broj krmača, u prošloj godini u odnosu na prethodnu. To znači da je Srbija sada došla u situaciju da ne verujem da će imati više od 20 do 30 odsto sopstvenog mesa. Sve ostalo će morati da se uveze, dok se ne oporavi stočni fond", smatra profesor Vidović.
profimedia
On napominje da je vrednost godišnje poljoprivredne proizvodnje 22 puta manja nego u Holandiji ili 19 puta manja nego u Danskoj ili Belgiji.
"Poslednjih godina, od 1986. godine mi ni nemamo agrarnu politiku, ovaj resor je potcenjen i da se nekom ko nema uticaja na Vladu. Prihudujemo godišnje od 6 do 7 milijardi evra umesto 60 do 100 milijardi evra iz poljoprivrede. Rešenje bi bilo da država napravi firmu, a ne udruženje, kao sada. Već da osnuje klanicu i da se pridruže mali i veliki proizvođači koji hoće da se udruže, ali da zaposli profesionalce koji će raditi. Da vlasnici klanice budu farmeri. Time bi bili monopolisti naterani da investiraju u sopstvenu primarnu proizvodnju, uvoznici mesa koji čuda prave", smatra Vidović.
Povezane vesti
Očekuje se da će meso poskupeti, ali profesor smatra da ni to ne može mnogo da popravi stvari u ovoj grani poljoprivrede.
"Monopolisti će to ispoštovati samo nedelju dana. To je redovan paritet da će cena mesa morati da ode gore u odnosu na druge grane. Trgovci o tome odlučuju, ali oni mogu kroz akcije, meso kojem su prošli rokovi ili je problematično za svežu upotrebu da prodaju. Neće poskupljenje rešiti problem", smatra profesor Vidović
Preporuka za vas
Komentari (0)