Dugačak lanac prodaje od njive do kupaca: "Roba između proizvođača i potrošača prođe kroz tri ruke i višestruko poskupi"

Komentari

Autor: Dušan Hadži Nikolić

27/04/2022

08:58

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Prodavci na pijacama, kako se najavljuje, moraće od prvog maja da izdaju fiskalne račune. Država fiskalizacijom želi da uvede red u pijačnu prodaju, ali i da obeshrabri nakupce koji po mišljenju nekih poljoprivrednika zbog dugačkog lanca prodaje poljopriredne proizvode prodaju po višestruko većim cenama.

Cene hrane u Srbiji su prošlog meseca bile za 16 odsto veće nego u martu prošle godine, a najveći skok zabeležile su cene povrća, jer su više oko 30 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Dok su to poskupljenje najviše osetili kupci, proizvođači povrća kažu da se za njih ništa drastično nije promenilo i da nemaju koristi od visokih cena proizvoda.

U Selu Svirce kod Leskovca Aleksandar proizvede, kako kaže, oko 250 tona povrća godišnje. Iako se pojedini pijačni prodavci opiru uvođenju fiskalnih kasa, ovaj poljoprivrednik ima drugačije mišljenje.

"Paradajz je bio u Leskovcu prošle godine 15 i 20 dinara, a u Beogradu na tezgi 150 dinara. Tada smo održali onaj skup nezadovoljnih poljoprivrednih proizvođača. Svima fiskalne kase treba da se uvedu i da napuste pijacu. Tu treba da bude seljak, proizvođač, a piljare kao što je ranije bilo sa strane i neka registruje svoju radnju i neka radi", smatra Aleksandar Kocić iz sela Svirce kod Leskovca.

Prema zakonu o fiskalizaciji, od prvog maja, prodavci koji preprodaju robu na pijaci i nemaju svoje proizvode moraće da imaju fiskalne kase. Poljoprivredni proizvođači neće imati tu obavezu. Aleksandar navodi da su na Beogradskim pijacama uglavnom nakupci, a to misle i kupci na Kalenić pijaci. A roba koju nakupci prodaju uglavnom se nabavlja na Kvantašu. Dok dođe do krajnjeg kupca cena voća i povrća od početne povoljne skoči višestruko.

"Od same proizvodnje do krajnjeg potrošača zna da se desi da bude direktan plasman do potrošača što je možda nekih 10 posto, a između ostalog većinom ide preko lanaca veletrgovina, odnosno preko malih pijaca i tako dalje. Jedno dve do tri ruke kako mi kažemo onako popularno prođe do krajnjeg potrošača kompletno roba što se tiče svih poljoprivrednih proizvoda", kaže Sobodan Živanović, poljoprivrednik iz Dobanovaca.

"Poljoprivrednici da dobiju najbolja mesta na pijacama"

Zbog toga, neki poljoprivrednici ipak robu plasiraju direktno na tezgama. Iako u načelu podržavaju prodavce koji protestuju, ipak žele da se na pijace uvede neki red i sistem, jer smatraju da su poljoprivredni proizvođači ugroženi i da ih je malo.

"Ja se zalažem za to da poljoprivredni proizvođači, koliko god nas je da mi treba da dobijamo, možda čak i najbolja mesta na pijacama, najbolje tezge, najprometnije i da se odvoji pijaca u smislu da se zna ovih deset tezgi su primera radi poljoprivredni proizvođači, ovih 50 su zanatlije, resto je preprodaja, da svako radi, da se svakome omogući, ali da se poljoprivredni proizvođači izdvoje", pedlaže Gordana Andrejić.

Dejan Čule najveći je proizvođač povrća u Apatinskoj opštini. Njegov luk, karfiol, paprika i lubenice završavaju uglavnom na pijacama u Novom Sadu i Beogradu. Skok cena povrća koju beleži statistika, on, kaže, nije primetio u velikoj meri, jer sada ne zarađuje više.

"Moj luk je išao 20 dinara na veliko, karfiol je išao 50 dinara na veliko, lubenica je išla 15 dinara na veliko. Između proizvođača i potrošača postoji dosta karika - da li su to neki trgovci ili neke institucije i onda dok dođe ta roba do potrošača bude skupa", priča Čule.

Ekonomista Aleksandar Stevanović je rekao za Euronews Srbija da je potrošačima uvek neugodno kad rastu cene, dok za potrošače može biti i dobro i loše, u zavisnosti od uzroka poskupljenja.

"Ako je uzrok poskupljenje energenata i đubriva, onda njima dođe na isto, a ako su imali dobar prinos u lošoj godini, kao što je bilo kod krompira i kupusa onda trljaju ruke i kažu - lepo smo zaradili. Definitivno, proizvođači većinom nemaju koristi od visokih cena proizvoda, jer je sve poskupelo - od goriva do mineralnih đubriva", objašnjava Stevanović.

Ekonomista napominje da su neki lanci snabdevanja prekinuti i da zbog toga nisu u dobroj situaciji ni oni koji proizvode, pa su morali troškove da preliju na finalnog potrošača, kao što se, kako kaže, uvek i desi.

"Važan faktor je i bazna inflacija, jer je i Srbija emitovala dinare otprilike koliko i Evropska unija i deo inflacije dolazi od Evropske centralne banke, jer smo morali da je pratimo da ne bismo došli u situaciju da nam ojača dinar i da tek onda nastradamo. Tada bi nam izvoz postao skuplji, a mi sebi ne smemo da dozvolimo taj luksuz", napominje Stevanović.