Poljoprivrednici se žale na loš prinos soje i suncokreta zbog suše - žitarica će ipak biti dovoljno i za izvoz

Komentari

Autor: Nataša Kovačev

05/09/2022

18:00

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U toku je žetva suncokreta, a očekuje se da će, zbog suše, rod ove godine značajno podbaciti. Poljoprivrednici procenjuju da je situacija sa sojom još gora. Dve uredbe koje je Vlada Srbije donela prošle nedelje, a koje se tiču finansijske podrške proizvođačima suncokreta sa jedne i ograničenja visine razlike u otkupnoj ceni suncokreta sa druge strane, mogle bi da pomognu, ali samo ukoliko ne bude novih, skrivenih uslova, ocena je predstavnika Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

I dok se poljoprivrednici žale na loš rod, stručnjaci tvrde da neće biti lako da se pronađu kupci ni za količinu suncokreta koja je proizvedena, jer su ove godine zasejane veće površine u odnosu na prethodne sezone. Prinos se razlikuje po regionima, pa će neki poljoprivrednici uspeti da povrate uloženo, dok je u Banatu najslabiji rod.

Direktorka Poslovnog udruženja za industrijsko bilje, Olga Čurović kaže da će Srbija, uprkos lošijem prinosu, imati dovoljne količine za svoje potrebe. Po njoj, najveći izazov će biti kako se rešiti viška, odnosno kako pospešiti izvoz u godini koja je jedna od rekordnih u svetu za proizvodnju žitarica.

"Ove godine je zbog svih dešavanja u svetu i oko Ukrajine, zasejano mnogo više uljanih kultura na našim poljima, oko 280.000 hektara, a oko 260.000 je zasejano soje. Soja je podbacila, a suncokret malo manje. Prošle godine je prihod bio 3,1 tonu po hektaru i proizveli smo blizu 700.000 tona suncokreta, a ove godine ćemo imati za 10 do 15 odsto manje. S obzirom da je površina povećana, očekujemo da će proizvodnja suncokreta biti 650 do 700.000 tona i to nije malo za naše prerađivačke kapacitete", kaže Čurović.

Euronews TV

Ona ukazuje da ćemo imati 280 do 300.000 tona ulja, a da se u Srbiji potroši do 90.000 tona, tako da sav ostatak moramo da izvezemo, zbog čega naš proizvod mora biti konkurentan, jer zemlje u okruženju takođe imaju veću proizvodnju.

"Rod četiri puta veći od domaćih potreba"

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, Aleksandar Bogunović kaže da se žetva suncokreta odvija na oko 250 hiljada hektara, a da se prinosi razlikuju od regiona do regiona, od Vojvodine gde je rod zbog suše manji, do nekih drugih delova zemlje, gde su prinosi dobri. On ocenjuje da ovogodišnji rod daje potencijal za proizvodnju i do četiri puta više ulja u odnosu na domaće potrebe, pa stoga pozdravlja nedavnu odluku Vlade da dozvoli neograničen izvoz rafinisanog i nerafinisanog suncokretovog ulja.

"U proseku su ti prinosi negde oko 2,5 tona po hektaru i na ovu površinu koju imamo, očekivanja su da bismo mogli imati negde oko 650.000 tona suncokreta ove godine. Kada govorimo o potencijalu, treba da kažemo da mi u Srbiji preradimo najveći deo tog suncokreta, deo ide u izvoz. U proseku proizvodimo oko 170 do 220 hiljada tona rafinisanog suncokretovog ulja. Da bismo znali koliko je to, mi trošimo red veličina 85 do 90 hiljada tona rafinisanog suncokretovog ulja godišnje. Tako da uglavnom proizvodimo duplo više nego što trošimo i pored rafinisanog izvozimo i sirovo suncokretovo ulje, tako da smo u regionu poznati kao jedan od većih izvoznika ulja", kaže Bogunović.

U Banatu najslabiji rod

Posle višednevnih protesta ispred Pokrajinske vlade, poljoprivrednici su se vratili na njive i započeli žetvu suncokreta, a da se situacija nije značajno promenila. Tako rezultat osmodnevnih protesta vidi prvi čovek Inicijative za opstanak poljoprivrednika, koja je proteste i incirala. Odlučili su na kraju da ne stave potpis na dogovor koji je deo poljoprivrednika postigao sa Vladom.

"Ne samo da su podelili grupice ili udruženja pa da su na njih uticali, nego su oni pokušali svaku blokadu.. sa svake blokade su zvali čoveka, sa njim posebno pregovarali, kako bi došli do nekih relativno relevantnih ljudi, da sa njima potpišu taj ugovor sa njima, jer njima je bio glavni cilj da se razbiju te blokade i ti protesti", kaže Radoslav Adamović, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije.

Milan Marković, iz Udruženje "Stig", koje je potpisalo ugovor sa Vladom kaže da je ovo što je postignuto "neki vid gašenja požara koji trenutno bukti u srpskoj poljoprivredi". Poljoprivrednicima će, kaže, pomoći, ali jednokratno, s obzirom da se ništa sistemski ne rešava po pitanju nekih ozbiljnih stvari u poljoprivredi.

Kako do sistemskog rešenja?

U jednoj stvari su on i Radoslav saglasni - da su neophodna sistemska rešenja kojih, tvrde, nema na vidiku. Takođe, da je rod soje i suncokreta ove godine podbacio. Adamović kaže da je najteže u Banatu, gde ratari po jutru zemlje dobijaju do 700 kilograma suncokreta. Kod njega u Krčedinu, gde je palo više kiše, situacija je bolja.

"Ja sam uradio najlošije njive, nekih četiri hektara. Imao sam 1.400 kilograma po jutru ili da kažem oko 2.300, 2.400 kilograma po hektaru. To je sad nešto malo ispod proseka, a ja očekujem da bude umanjenje za nekih 20 odsto", kaže Adamović.

Marković napominje da je suša uzela dosta veliki danak i da su i sa 73 dinara na dve tone, poljoprivredni proizvođači koji imaju malo više od dve tone i imaju kompletnu mehanizaciju da obave žetvu, možda na nuli, dok svi ostali koji su bez mehanizacije, koji moraju da plate nešto, neće imati da vrate ni uloženo.

Da o ublažavanju posledica suše i pomoći poljoprivrednicima raspravljaju na vanrednim sednicama, od pokrajinske i lokalnih skupština tražili su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine.

"Ni Pokrajinska skupština, nijedna lokalna nije sazvala skupštinu da čujemo, da dođemo do nekog predloga", rekao je Saša Šućurović, poslanik LSV u Skupštini Vojvodine.

Da Pokrajina po svojim nadležnostima ne može direktno pomoći poljoprivrednicima, dodaje poslanik vladajuće stranke.

"A ono što APV može da uradi kroz svoj budžet i kroz nadležnosti koje ima jeste upravo ovo, da krene sa povećanjem površina koje će se navodnjavati. Ali postoji tu jedan problem - nije bilo dovoljno zainteresovanih poljoprivrednika iz nekog razloga", tvrdi Nenad Borović, poslanik SNS u Skupštini Vojvodine.

Odnosno, pojašnjava da je za ovu godinu bilo izdvojeno 566 miliona dinara za subvencionisanje poljoprivrednika koji su želeli da nabave opremu za navodnjavanje, ali da je deo tog iznosa ostao neutrošen. Poljoprivrednici, s druge strane, već razmišljaju o jesenjoj setvi, koja će, kažu, proći uz uštede na đubrivu, a kao posledicu opet doneti manje prinose.