Raste izvoz voća – malinu prodajemo Nemcima, a jabuke Rusima

Pored svih poteškoća u prethodnoj godini, koju je obeležila pandemija Kovida 19, iz Srbije je, uglavnom u zemlje Evropske unije i Rusku Federaciju, izvezeno dosta žitarica i voća, a izvoz poljoprivrednih proizvoda je imao rast za oko šest odsto, rekao je sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

On je za Tanjug izjavio da je na prvom mestu malina sa 259 miliona evra prihoda od izvoza, zahvaljujući velikoj potražnji, a i dobroj ceni.

"U Srbiji je prošle godine proizvedeno oko 1,6 miliona tona voća, a izvezeno je 503.000 tona, što je vrednosno oko 644 miliona evra i predstavlja rast za oko 19 odsto. Glavna tržišta za malinu su Nemačka, gde se godišnje izveze oko 37 odsto, Francuska  sa 17 odsto i Belgija sa sedam odsto. Između pet i sedam odsto otišlo je u Veliku Britaniju, Holandiju i druge zemlje EU, ali je srpska malina našla put i do SAD, Australije i Rusije. Novi trend zdrave hrane dobro je pogodovao poljoprivrednoj industriji koja može da se širi, jer raste potražnja za voćem",  rekao je Bogunović.

profimedia

On je objasnio da je na drugom mestu kada je reč o izvozu, jabuka, a kao i prethodnih godina i u prošloj je zabeležen izvoz oko 110 miliona evra. Oko 78 odsto tog izvoza završava na tržištu Ruske Federacije, a Srbija je naveći izvoznik jabuke u tu zemlju.

"Zanimljivo je da je kupina ostvarila prihod od 41 milion evra, višnja oko 40 miliona evra. Samo zamrznute višnje izveženo je oko 32 miliona evra na tržište EU i Ruske Federacije. Šljive je izvezeno u vrednosti oko 21 milion evra, a oko 86 odsto je otišlo u svežem stanju i to uglavnom u zemlje EU i Rusku Federaciju i suve 13 odsto. Izvožene su i breskve, jagode, nektarine i trešnje i to većim delom na tržište Ruske Federacije. Borovnica iz godine u godinu ima trend rasta i njeno tržište su zemlje EU", naveo je Bogunović.

Tanjug/Dušan Aničić

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS je istakao da je za povrće, prethodna godina bila nešto lošija, a vrednost izvoza je bio oko 110 miliona evra. Srbija ulavnom izvozi zamrznuti program, kao i sušeno povrće i to najviše paradajz, papriku, kornišone, pasulj, beli luk. Mlinsko-pekarska industrija u prethodnom periodu je ostvarila stabilno poslovanje, zahvaljujući dobroj sirovinskoj bazi, nije bilo nestašica pšenice, a ni brašna. Ostvaren je rast izvoza za 11 odsto, izvezeno je oko 1.300 tona peciva i smanjen je uvoz za šest odsto.

"PKS sa Ministarstvom privrede i poljoprivrede i sa Razvojnom agencijom Srbije puno radi na podršci proizvođačima i trgovcima koji se trude da dođu do stranog tržišta. Radimo na podršci kompanijama da izlažu svoje proizvode na sajmovima u inostranstvu, ali i da im omogućimo odgovarajuće bilateralne sastanke i povezivanje sa potencijalnim kupcima. Dovodimo i kupce u Srbiju kako bi se bolje povezali sa potencijalnim klijentima, a s druge strane trudimo se da našim proizvođačima dajemo blagovremene informacije gde mogu da se pojave na tenderima i na koji način još mogu da stupe sa stranim kompanijama", naveo je Bogunović.

PKS u Nemačkoj, Sloveniji, Moskvi, Emiratima, Albaniji, Briselu, Beču, Sofiji, Italiji, Francuskoj ima svoja predstavništva za bolje povezivanje kompanija sa kupcima.