Švajcarska povukla sa tržišta brašno iz Srbije: Zbog mikotoksina namirnica označena kao "potencijalno ozbiljna"

Švajcarska povlači sa tržišta žuto i belo kukuruzno brašno poreklom iz Srbije zbog nedozvoljene količine mikotoksina, objavio je Evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani RASFF. Rizik korišćenja ovog proizvoda ocenjen je kao "potencijalno ozbiljan". 

Inače, dozvoljena količina ovog mikotoksina je, prema navodima sa sajta RASFF 1000 µg/kg – ppb (hiljadu mikrograma po kilogramu). U uzorku brašna uzetom 12. marta ove godine je pronađena veća količina od dozvoljene mikotoksina fumonizan, objavio Evropski sistem za uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani. U belom brašnu bilo ga je 1388 µg/kg, a u žutom 1585 µg/kg, što predstavlja 38 odsto, odnosno 58 odsto više od dozvoljene količine.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Novica Miletić govorio je za Euronews Srbija i rekao je da je u pitanju mikotoksin koji stvaraju gljive iz roda fusarium. 

Euronews

"Imamo više vrsta i ove gljive mogu da utiču na stvaranje ovog toksina u polju. Dakle, zarazu vrši ova gljiva i onda se pojavljuje ovaj mikotoksin. Infekcije može da se javi ili preko oštećenih zrna i to najčešće oštećenja nastala zbog kukuruznog plamenca. Drugi način nastajanja ovog mikotoksina jeste u skladištu. Dakle, tamo ako imamo oštećena zrna i ako se zrna kukuruza, klipovi, čuvaju u uslovima povećane temperature i povećane vlažnosti, onda može doći do pojave ovog fusariuma koji stvara ovaj mikotoksin", objašnjava prof. Miletić. 

Prof. Miletić kaže su ova gljiva i mikotoksin inače prisutni u prirodi ne samo kod nas, već i u ostalim zemljama Evropske unije i u drugim delovima sveta. Na pitanje kakve negativne posledice po ljude može da ima ovaj mikotoksin, prof. Miletić kaže da ova gljiva može akutno da deluje.

"Znači trenutno na zdravlje ljudi ako se koristi u jako velikim količinama, što ovde nije slučaj. Može hronično u tim malim količinama ako se više puta koristi da dovede do nekih kancerogenih  ili drugih efekata... Ponavljam, ako bi se ovi neispravni uzorci više puta koristili, onda bi došlo do negativnih zdravstvenih efekata", rekao je prof. Miletić.

Ovo nije prvi put da je neki proizvod iz Srbije stopiran u zemljama Evropske unije. Podsetimo, u maju je u mlevenoj paprici poreklom iz Srbije koja je izvezena u Švajcarsku pronađen visok nivo alternaria toksina. Nemačka je takođe, nedavno povukla sa tržišta suve vrganje iz Srbije jer su njima pronađeni ostaci pesticida hlorpirifos, objavio je sredinom maja Evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani. I ovog puta namirnica iz Srbije dobila je oznaku "potencijalnog rizika po zdravlje potrošača".

U martu su zamrznute višnje iz Srbije dobile rampu u Holandiji. Naime, Holandija je sa tržišta povukla smrznute višnje poreklom iz Srbije zbog prekoračenja dozvoljene količine pesticida, objavio je tada Evropski sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o hrani RASFF.

Tada je u pitanju bio pesticid dimethoate koji je otkriven u količini većoj od dozvoljene. Rezultati analize uzorka od 6. marta su pokazali da je prisustvo tog pesticida 0,044 miligrama po kilogramu, a dozvoljeno je 0,01 miligrama po kilogramu. Kontrolu je uradio proizvođač.

Šta su mikotoksini?

Mikotoksine još nazivaju "tihim ubicama" i njihov negativni uticaj na ljudsko zdravlje i poljoprivredu su ogromni, navodi se na sajtu Zavoda za javno zdravlje Subotica. Bolest je izazvana hranom i sezonskog je karaktera, nije infektivna.

Delovanje može biti akutno, hronično i specifično što zavisi od doze, vrste mikotoksina, dužine izlaganja i otpornosti organizma. Primarne akutne mikotoksikoze izazivaju trovanja ljudi i životinja i mogu se završiti letalno. U istoriji je zabeležen veliki broj slučajeva masovnog trovanja mikotoksinima, navodi se na tom portalu.

Na primer, u Japanu je zabeležena pojava oboljenja koja je nazvana kardijalni "beri-beri" koje je bilo uzrokovano konzumiranjem žitarica zaraženih plesnima Penicillium vrsta. U Rusiji se desilo trovanje sa prosom i pšenicom koja je prezimila na poljima i bila zagađena Fusarium plesnima. Kod radnika koji su radili na poljima celera zapažene su česte upale kože, što je bio uzrok mikotoksikoze.

U hroničnim trovanjima, kako se objašnjava, u zavisnosti od vrste mikotoksina i njihovih ciljnih tkiva, dejstva se mogu podeliti na: hepatotoksična, neurotoksična, dermotoksična, kardiotoksična, nefrotoksična, gastrotoksična. Kombinacije mikotoksina imaju jači biološki efekat nego pojedinačni mikotoksini.