Igre 
Hoće li 2024. biti bolja godina za malinare: Kada će se potrošiti zalihe i kakva cena može da se očekuje
Komentari11/03/2024
-10:01
U novu otkupnu sezonu maline ulazi se sa ne više od 20.000 tona zalihe maline. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković rekla je da je to dobro s obzirom na to da je u isto vreme prošle godine bilo više od 40.000 tona zaliha maline. Tako je 2023. bila nikad neizvesnija godina kada je reč o ulasku u sezonu početka berbe i otkupa.
Ministarka je naglasila da je resorno ministarstvo ove godine na vreme počelo da se bavi malinama. Ona je rekla da je urađen proračun i da može da kaže da malinari ove godine neće biti u problemu.
Ono što je obećano proizvođačima malina jeste da se pre nego što uđu u proizvodnju, izračuna koliko proizvođača u 2024. godini košta proizvodnja.
Tako, prema podacima Instituta za voćarstvo u Čačku, onaj koji ima prinos na 15 tona, njega proizvođačka cena košta 160 dinara, za prinos na 12 tona 200 dinara, na 10 tona 240 dinara.
To, kako je rekla ministarka, pokazuje da je proizovođačka cena niža što je prinos maline veći.
Kada će se "istopiti" zalihe
Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović kaže za Euronews Srbija da je prosečna proizvodnja maline u 2023. godini po aru bila od 35 do 50 kilograma ili po hektaru od 3,5 do 5 tona.
"Tačno je da ima poljoprivrednih proizvođača koji imaju 10, 12, 15, čak i 20 tona, ali to je 0,01 procenat. To bi bilo isto kao kada bih ja sad uzeo čašu vode i sipao u more, pa znate kako utiče, ne utiče ništa", rekao je Radović.
Povezane vesti
On navodi da je upisano 24.000 hektara zasada malina, ali da je zapravo pod zasadima 14.000 hektara.
"Ta razlika do 24.000 hektara ogromna, ali poljoprivredni proizvođači kod kojih se vode pašnjaci, upisivali su malinu zbog subvencija. Prosek na osnovu površine i proizvodnje je od 35 do 50 kilograma. Mi kad bismo imali taj prosek 10 tona na 14.000 hektara, mi bismo imali 140.000 tona malina u Srbiji. A naša proizvodnja u 2023. godini je bila oko 50.000 tona maksimum", rekao je Radović.
profimedia
Što se tiče zaliha, Radović kaže da je ostalo iz 2022. i 2023. godine, ali da ako se pogleda statistika iz oktobra, novembra i decembra 2023. izvezeno je oko 62.000 tona malina.
"To je cela proizvodnja 2023. godine i još je uzeto iz roda 2022. godine. Može da se kaže da je do danas izvezeno ukupno oko 90.000 tona, možda i više, za neku hiljadu gore ili dole. Zaliha će, ministarka je rekla, biti oko 20.000 tona. Ja mislim da od zaliha do 1. juna neće ostati ništa", rekao je Radović i dodao da su okolne zemlje dosta izvezle.
On kaže da je cena zamrznute maline u septembru i oktobru prošle godine bila 170 i 180 dinara sa PDV-om, a sada je od 250 do 270 dinara plus PDV.
Kolika će biti cena
Prema rečima ministarke poljoprivrede, cena maline je i dalje niža nego što je to bilo u prethodnom periodu.
Radović navodi da je cena maline u 2023. godine uticala na proizvodnju, navodeći da nisu urađene agrotehničke mere i niko nije ušao u svoju plantažu do sada, odnosno dok se nije prolepšalo vreme.
Povezane vesti
"Nisu urađene zaštite i tu će prosek biti još manji. Drugi faktor je smanjenje zbog loše otkupne cene u 2023. godine. Tu je dosta maline iskrčeno i povađeno, stavljena tačka, dosta ljudi se neće baviti tom proizvodnjom", rekao je Radović.
Navodeći da je cena koštanja u 2021. godini bila 180 dinara, a cena maline 400-420 dinara, Radović kaže da je cena maline u 2022. bila 500-550 dinara, a 2023. godine oko 200 dinara.
S obzirom na cenu koštanja proizvodnje, Radović navodi da sve govori da bi akontna cena za rod 2024. godine bila 350 dinara, sa tendencijom rasta.
Povezane vesti
"Ispod toga ne bi smela da bude minimalna cena za rod 2024. godine", kaže Radović.
"Prinos utiče na tržišno raspoloženje"
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je za Euronews Srbija da je još rano govoriti o cenama, ali da one zavise od prinosa.
"Definitivno kad imate veći prinos po jedinici površine, tada možete da istrpite i relativno nižu cenu. Prinos utiče na tržišno raspoloženje i samih proizvođača", rekao je Galetin.
On je izrazio bojazan za rane voćne kulture, pogotovo bobičasto voće s obzirom na prognoze o padavinama.
"Neće biti nekih niskih temperatura, ali nije isključeno da se to desi u aprilu. Imali smo to pre dve ili tri godine, kada je aprilski sneg, bukvalno taj teški, vlažni sneg, pogotovo u malinjacima, prepolovio rod maline", rekao je Galetin.
On kaže da je malina definitivno poznata kao jedna od vrsta koja relativno rano stiže na pijačne tezge, ali da su to sve maline koje se uzgajaju u toj slobodnoj proizvodnji, a ne u proizvodnji u kontrolisanim uslovima i sa sistemima zaštite, poput takozvanih antifrost sistema.
"Institut zaštite koji bi naši malinari mogli da imaju, a što se tiče tog rizika vremenskih uslova, jeste osiguranje useva što je relativno retko prisutno kod naših proizvođača", rekao je Galetin.
Na pitanje kako vremenske prilike utiču na malinu s obzirom na visoke temperature za ovo doba godine, Radović je naveo da je najgora "vremenska prilika" koja je pogodila malinare u Srbiji 2023. godine - cena maline od 195 do 200 dinara.
"To je najveća vremenska neprilika koja je zadesila nas poljoprivredne proizvođače", dodao je Radović .
Komentari (0)