Igre 
Nisu rešeni problemi isplate prošlogodišnjeg roda, a već počela nova sezona: Imaju li malinari zlatnu rezervu?
Komentari10/06/2023
-10:40
Proizvođači maline, a i hladnjačari nikad nisu ušli u neizvesniju sezonu početka berbe i otkupa ranije nego ove godine. Deo malinara još nije naplatio ni prošlogodišnji rod i to pitanje pokušava da se reši u razgovoru sa državom. Pometnju je uneo i prošlogodišnji ulazak ukrajinske maline na srpsko tržište po niskoj ceni.
Sve zalihe maline prošlogodišnjeg roda popisalo je Ministarstvo poljoprivrede, a u Nacionalnom udruženju "Naše voće Srbije" kažu da ono što je ostalo od roda iz 2022. godine možda bude "zlatna rezerva" jer je prošlogodišnja malina bila vrhunskog kvaliteta, a da je pitanje kakav će biti rod ove godine.
U tom udruženju očekuju 14. juna sastanak u Arilju sa predstavnicima struke i državnih institucija u pokušaju da se u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede napravi model kako se greške iz prošlosti ne bi ponavljale i kako bi se trasirao put kojim će se dalje ići u malinarstvu.
Svake godine ista priča
Svake godine početak sezone berbe malina prate licitiranja koliko će koštati. Od izvora do izvora pominju se različite brojke. Takav pristup, kažu proizvođači, stvara nepotrebnu zabunu.
"To je ono što godinama unazad pravi strahovito veliku konfuziju kod proizvođača. Zbog pojedinih priča biće cena ovolika ili onolika stvaraju se mnogi problemi do kojih ne bi trebalo da dolazi. Ne želim da izlazim sa bilo kakvim pretpostavkama kao pojedini predstavnici udruženja koji su nas u dogovoru sa ministarstvom svih ovih godina varali u vezi sa cenom. Veoma je nezahvalno da se priča o ceni, spekuliše se o ceni od 150 do 400 dinara", kaže za Euronews Srbija Užičanka Slađana Stanković koja se godinama bavi proizvodnjom maline.
Zbog povećanja troškova poput dnevnica berača i cene struje koja je neophodna za skladištenje malina u hladnjačama, teško je odrediti optimalnu cenu ove godine. Ali to nije jedini problem. Deo malinara još nije naplatio ni prošlogodišnji rod.
"Proizvođači a i hladnjačari nikad u neizvesniju sezonu početka berbe i otkupa maline nisu ušli. Hladnjača i otkupljivači zbog nepoznavanja stanja i situacije na tržištu su prilično neoprezno u prošloj godini ušli u sezonu otkupa i sve je to izazvalo i revolt kod stranih kupaca koji su vrlo osetljivi na kretanja cene", kaže Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.
Povezane vesti
Uroš Davidović sa AGRO TV smatra da prvo treba da se plati malina starog roda da bi se ušlo uopšte u otkup maline novog roda.
RINA
"Kako će da se finansira taj otkup opet je veliko pitanje. Prognoze za cenu maline su uglavnom crne. Ja još nisam čuo pozitivnu prognozu. Te prognoze su se kretale još pre mesec dana oko 200 dinara da bi pre par dana neki hladnjačari izašli sa baš veoma lošim cenama koje niko nije očekivao to je 150 dinara", kaže Davidović.
Prošlogodišnji ulazak ukrajinske maline na srpsko tržište po niskoj ceni, takođe je izazvao pometnju, a Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak kaže da je to izazvalo velike probleme u plasmanu, i da i dan danas ti problemi postoje.
"Ono što naši proizvođači i izvoznici treba da znaju da u ovom momentu postoje uglavnom zalihe loše maline, a ono što je dobro, da je kvalitetnih malina u zalihama veoma malo, tako da je to povoljna okolnost za Srbiju i naše proizvođače", rekao je Leposavić.
Deo te maline završio je kod nas da bi naši hladnjačari to preprodali i nešto su zaradili na tome., kaže Davidović.
"Da nije završio kod nas završio bi u Poljskoj, ali i oni su gledali ko ima najveće skladišne kapacitete. Mi smo tu dosta dobri. To će donekle da pokvari perspektivu otkupa malina ove godine u Srbiji", rekao je Davidović.
"Pred malinarima loša sezona"
Prošle godine u Srbiji je proizvedeno 60.000 tona malina. Zbog vremenskih neprilika u aprilu i maju ove godine, proizvođači očekuju manjak u proizvodnji.
Povezane vesti
Predsednik Nacionalnog udruženja "Naše voće Srbije" i direktor Zadruge Agro eko voće iz Arilja Božo Joković rekao je za Euronews Srbija da je pred malinarima možda jedna od veoma loših sezona i da se neki problemi preneti iz 2022. godine ovih dana rešavaju sa Vladom Srbije.
"Stiže nam jedna mnogo loša sezona pogotovo za voćarstvo. Poslednje decenije ne pamtimo ovakvu sezonu. Krenuli smo iz jesenjeg lepog perioda, ušli u zimski umirujući i lep period i onda imamo katastrofalno vreme u proleće i najave leta tokom kojeg ćemo imati mnogo tešku sezonu. Nadam se da ćemo uspeti da se izborimo sa tim jer malina je manuelni proizvod kod kojeg ima mnogo ručnog rada, mnogo inputa proizvodnje, čija prizvodnja je veoma skupa. U pitanju je veoma tražen i cenjen proizvod na svetskoj trpezi što se dokazalo i u vremenu korone i svih ovih nedaća koje su se događale - malina je jedna od vodećih izvoznih kultura u sektoru voćarstva", kaže Joković.
Na pitanje da li očekuje manji rod ove godine i kako bi to uticalo na cenu, Joković je naveo da je još rano za sve procene.
"Zamolio bih sve još jednom da sednemo za sto. Mi smo to pokušavali i pokušaćemo da uradimo 14. juna u Arilju gde smo sazvali sve učesnike u sektoru malinarstva, od struke i državnih institucija. Tu ćemo u saradnji sa Ministartsvom poljoprivrede pokušati da napravimo model kuda dalje, da više ne pravimo greške iz prošlosti koje su nam se obile o glavu. Došli smo u situaciju da ne znamo kuda ćemo dalje. Sada se ovde samo vrti cena, o ceni smo pričali prošle godine, proizvođačke grupacije, svi su pominjali cenu i do 1.000 dinara. Mi još nemamo isplaćenu malinu iz 2022. godine. Imamo jedan dobar kontingent izvoza u 2022. koji se nastavio i u 2023. Jednostavno moramo jednom da sednemo sa velikim izvoznicima, sa nama koji smo kostur proizvodnje, malim porodičnim zadrugama, gazdinstvima, velikim proizvođačima, malim porodičnim hladnjačama... oni su nosioci proizvodnje, otkupa i sabira u Srbiji. Sada smo sklonjeni sa te scene", rekao je Joković.
Naglasio je da je krajnje vreme da se problemi reše i da će na sastanku 14. juna u Arilju javno istaći sve zahteve i ponovo će tražiti sastanak na najvišem nivou. Podsetio je da su predstavnici udruženja imali sastanak u Vladi Srbije na kojem je premijerka Ana Brnabić rekla da će doći do rešenja u vezi sa isplatom za 2022.
"Još to nismo okončali, a već su nam došli problemi i već je počela sezona 2023. godine", dodao je Joković.
"Ne licitirati cenama"
Joković je rekao da su sve prošlogodišnje zalihe popisane sa Ministarstvom poljoprivrede i poljoprivrednom inspekcijom i naveo da svake godine ostaje deo zaliha jer nikada ne može da se izveze sve što se proizvede.
"Preklapa se iz sezone u sezonu, možda će se dogoditi situacija da to bude naša zlatana rezerva, te zalihe iz 2022. godine, koja je bila vrhunskog kvaliteta, sušna berba berba bez kiše. Sada smo svedoci ogromnih padavina i poplava koje nanose štetu. Ovde struka hitno mora da izađe na terene da vidi, prvo, kako da se spasu zasadi i malinjaci, kako da se spasi ovaj deo berbe novog roda. Mi po svim procenama i stručnjaka, a i laički gledano, od sveg voća imamo sigurnu mogućnost izvoza jedino maline", rekao je Joković.
On je najavio da će danas da ide u Ministarstvo poljoprivrede da vidi dokle se stiglo sa realizacijom dve milijarde dinara koliko je premijerka najavila da će biti subvencije u vidu kredita za isplatu prošlogodišnjeg roda, kako će se ta se opredeliti i raspodeliti kako bi se isplatili poljoprivredni proizvođači po ceni koja je proknjižena.
"Mali hladnjačari i male zadruge su koletaralna šteta sezone 2022. Kada je trebalo da prodamo našu robu, veliki izvoznici su uvezli malinu i napravili smo vakuum na poslovanju. Naše maline su ostale a mi morao platiti malinu proizvođačima po 500 dinara koliko smo i proknjižili. Zadruge i hladnjače, svi smo uložili deceniju našeg života u udruživanje, i država je ogromne subvencije dala ne samo malima nego i velikima. Velike hladnjače, veliki izvoznici imaju bolje hladnjače nego što imaju njihovi kupci u Nemačkoj. Male, zadružne hladnjače mogu da ispune sve standarde za izvoz. Jednostavno moramo 14. juna da nađemo model kuda dalje, ovakav put nam vodi ničemu", rekao je Joković.
Smatra ključnim da se očuvati sektor malinarstva u veoma teškom periodu u kojem nije rešeno ni pitanje sortimenta, sadnog materijala u proizvodnji, a postoji problem plasmana i prerade u finalne proizvode.
"Nešto smo ovde debelo pogrešili, ne može samo jedna grupacija platiti grešku", kaže Joković.
On je zamolio hladnjačare i proizvođače da ne licitiraju cenama.
"Prošle godine nisam pričao o ceni, ni ove godine ne bih. Hajde da prvo vidimo šta će da bude sa rodom, možda nam bude zlatna rezerva iz roda 2022. godine. Na sastanku 14. juna u Arilju hoćemo sa državom da rešimo ovaj problem nacionalnog pitanja malinarstva jer 500.000 ljudi živi od maline. Nećemo dozvoliti da se neko igra sa tim stvarima i da neko manipuliše, bili to proizvođaci, hladnjačari, izvoznici ili institucije", naveo je Joković.
Komentari (0)