Strah od pilića, rupica i hladnoće: Psiholog otkriva pet neobičnih i retkih fobija

Fobije su danas jedan od najčešćih psihičkih poremećaja — to potvrđuje i podatak da je zvanično više od 1.000 njih registrovano. Ljudi se plaše mnogo toga: otvorenog prostora, zatvorenog prostora, pasa, mačaka, paukova, krvi, igle, a čak postoji i paraskevidekatria fobija koja podrazumeva strah od petka 13.

Ipak, to nisu ni približno najneobičnije fobije koje trenutno postoje.

"Fobije mogu biti nasledne ili naučnene u sredini u kojoj osoba živi i to putem učenja po modelu ili emocionalnog uslovljavanja", objasnija je za Euronews Srbija psihoterapeut Dragana Stanković.

Okidač za razvoj fobije najčešće je neka traumatična situacija koju je osoba doživela, pa počinje da se plaši svega povezanog sa tom situacijom. 

Predstavljamo pet posebno neobičnih i retkih fobija.

1. Tripofobija — strah od malih rupica

Ljudi sa ovom vrstom fobije se osećaju nelagodno kada gledaju površine na kojima se nalazi veliki broj malih rupica.

"Na primer, saće ili površina jagode mogu izazvati nelagodu kod nekoga ko ima ovu fobiju. Pored straha, ova fobija uključuje i gađenje kao osećanje", objašnjava psiholog.

Istraživanja pokazuju da su ljudi sa tripofobijom nesvesno povezali bezopasne predmete sa opasnim životinjama tj. njihovim izgledom ili šarama po telu.

Unsplash

2. Alektorofobija — strah od pilića

Alektorofobiju karakteriše intenzivan strah od pilića. Simptomi alektorofobije javljaju se kada ljudi sa ovom fobijom izloženi pilićima ili kada samo razmišljaju o njima.

"Ljudi koji žive u ruralnim područjima pre će razviti ovu fobiju ili oni koji su imali traumatična iskustva sa pticama", naglasila je Stankovićeva.

3. Onomatofobija — strah od imena

Onomatofobija je iracionalan strah od toga da će osoba čuti određene reči ili imena. Neko ko pati od ove fobije može očekivati da će iskusiti vrlo visoku količinu anksioznosti samim razmišljanjem da čuje određene reči ili određena imena, a kamoli da ih zaista čuje.

U stvari, njihova anksioznost može biti toliko intenzivna da čak mogu pretrpeti i napad panike.

4. Kriofobija — strah od hladnoće 

Kriofobija je nenormalan i uporan strah od hladnoće, uključujući hladno vreme i hladne predmete. Oboleli od kriofobije doživljavaju anksioznost iako shvataju da je njihov strah iracionalan.

"Da bi izbegli hladnoću, ti ljudi će radije da se presele u tople krajeve, oblače se toplije nego što je potrebno, kada su hladni dani ostaće u zatvorenom prostoru i izbegavati hladnu hranu i kockice leda", kaže Dragana Stanković.

Unsplash

5. Pantofobija — strah od svega i svačega

Ova fobija je izuzetak na spisku budući da se taj pojam koristio u medicini u XVIII veku. I dalje postoji psihološki poremećaj koji je po simptomima veoma sličan pantofobiji, a to je anksioznost.

"Pantofobija jednaka je dijagnozi generalizovanog anksioznog poremećaja ili paničnim napadima koji obično prate anksioznost", potvrdila je Stankovićeva.

Može se opisati kao strah od slobode, odnosno da se plašimo nečega što "lebdi u vazduhu", ali ne znamo čega, jer je iracionalno što je i suština pojma anksioznosti. Obično je praćena fiziološkim simptomima poput ubrzanog rada srca, drhtanja, znojenja...

"Ljudi koji imaju generalizovani anksiozni poremećaj otkako ustanu ujutru krenu da razmišljaju šta im se sve može dogoditi tokom dana. Međutim, ishod je po njihovom pravilu negativan, zato je anksioznost okrenuta ka budućnosti i lošim stvarima koje će se u budućnosti dogoditi", objasnila je Dragana Stanković.

Unsplash

Najčešći simptomi fobija

Simptomi navedenih specifičnih fobija variraju od osobe do osobe. Kod nekih ljudi fobija može izazvati blagi strah ili nelagodu. Za druge može uključivati iscrpljujuće napade panike. Svaka fobija može uticati na vaš svakodnevni život i prouzrokovati značajne probleme. 
Postoje različiti načini lečenja fobija.

Kako osoba može da se otarasi fobije?

"Najefikasniji oblik lečenja fobija je 'terapija izlaganjem' nakon intelektualnog uvida da je fobija iracionalni strah. Terapija izlaganjem je vrsta psihoterapije koja se fokusira na promenu vašeg odgovora na predmet ili situaciju koja uzrokuje vaš strah", kaže psiholog.

Još jedan uobičajeni tretman, kako ističe Stankvićeva, jeste kognitivna bihevioralna terapija (CBT). CBT kombinuje terapiju izloženosti sa drugim tehnikama kako bi vam pomogla da upravljate anksioznošću i sprečite da vaše misli postanu neracionalne i odmažuće.

Ostale opcije lečenja koje mogu da pomognu u upravljanju fobijom uključuju razgovor sa stručnom osobom ili psihijatrom koji će prepisati određene medikamente u zavisnosti od intenziteta fobije poput beta-blokatora i sedativa koji pomažu u smanjenju simptoma anksioznosti i panike.

Takođe, postoje tehnike opuštanja, poput dubokog disanja i joge, fizička aktivnost i vežbanje upravljanja anksioznošću, pažljivo disanje, posmatranje, slušanje i druge svesne strategije koje pomažu u suočavanju sa stresom.

U velikoj meri mogu da pomogne odmor, zdrava ishrana, izbegavanje kofeina i drugih supstanci koje mogu pogoršati anksioznost.

"Obratite se prijateljima, porodici ili grupi za podršku da biste se povezali sa drugim ljudima koji se bave istim problemima i suočite se sa strašnim situacijama što je češće moguće, ali uz dozvolu od strane psihoterapeuta ili drugog stručnog lica", savetuje naša sagovornica.