"Kuba koju znamo je pred pucanjem": U toku najveći egzodus od 1959. godine, tri su faktora zašto dolaze baš u Srbiju
Komentari21/08/2022
-20:00
Teška ekonomska situacija na Kubi, ali i činjenica da državljani ove zemlje u Srbiju mogu da dolaze bez vize, učinila je da u poslednjih godinu dana poraste broj kubanskih migranata širom sveta, pa i u Beogradu. Prema podacima UNHCR-a, čak 21.821 stanovnik Kube aplicirao je za azil u nekoj drugoj zemlji u 2021. godini, a te brojke su u stvarnosti daleko veće. Štaviše, prema podacima Američke carinske i granične policije, od oktobra prošle godine više od 157.000 Kubanaca procesuirano je samo na američko-meksičkoj granici.
Iako zvaničnih brojki o broju kubanskih državljana još nema, prema onim nezvaničnim preko tri hiljade njih je u poslednjih godinu dana stiglo u Srbiju. Budući da je na Kubi najteža situacija u poslednjih trideset godina, veruje se da je u toku najveći egzodus od Kubanske revolucije pedesetih godina.
Hiljade Kubanaca došlo i u Srbiju
Advokat za ljudska prava Nikola Kovačević u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nije neuobičajeno da državljani Kube biraju baš Srbiju i naveo tri faktora koja u tome presuđuju - prvi je to što, između Srbije, kao sukcesora Jugoslavije i Kube, tradicionalno ne postoji vizni režim; drugi, zato što je za vreme korone Kuba još više potonula u siromaštvo, a treći je i zbog različitih vrsta političkih događaja u poslednje dve godine.
"Sigurno je da se u prethodne dve godine taj broj može meriti u hiljadama. Mnogi od njih odu dalje, na primer u Španiju zbog porodičnih veza, jezika i kulture. Ali, ono što je neoubičajeno za Srbiju jeste da značajan broj Kubanaca odlučuje da ostane ovde i potraži posao. Zapravo je i MUP postao dosta fleksibilniji u procesu lakšeg izdavanja tzv. privremenih boravaka po osnovu rada, što pokazuje da se u Srbiji kroz kubanske izbeglice kompenzuje nedostatak radne snage u određenim oblastima", kaže Kovačević.
Zanimljivo je da je struktura migranata sa Kube raznolika, pa tako među onima koji traže boravak u Srbiji ima vinovnika protesta u Havani 11. jula 2021, ali i ekonomskih, i humanitarnih izbeglica. Međutim, po dolasku u Srbiju prva prepreka ih čeka već na Aerodromu "Nikola Tesla" - dok jedni bivaju pušteni da borave do 90 dana u našoj zemlji, drugima se odbija ulazak. Oni koji uđu u Srbiju, naksnije do 30 dana pred istek boravka, mogu podneti zahtev za boravak po osnovu rada, porodice ili humanosti.
"Ima onih koji su teško bolesni, a na Kubi ne da nema lekova za teške bolesti, nego nema brufena i aspirina, što su posledice embarga i korone. Dalje zavisi od MUP-a da li će im dozvoliti boravak ili ne. Moje iskustvo je da onima koji su na vreme podneli zahtev, platili taksu i zdravstveno osiguranje, uglavnom bude odobren boravak", dodaje.
Većina njih radi u beogradskim restoranima, pa tako nije neobično da čitave kuhinje u nekima od njih čine državljani Kube. Međutim, Kovačević podseća da postoji i deo Kubanaca koji su izbegli zbog političkog progona ili kršenja ljudskih prava.
"Imamo i LGBT tražioce azila, ljude sa AIDS-om koji u nedostaku terapije traže zaštitu kod nas. Te kategorije se, saglasno sa Zakonom o azilu, upućuju u prihvatilišta i ulaze u postupak. Samo ove godine sam zastupao petnaestak njih. Dakle, razne su situacije zbog kojih ljudi, koji su pobegli iz debelog siromaštva, pokušavaju da se snađu na našem Balkanu zbog tog tradicionalnog bezviznog režima", dodaje Kovačević.
"Kubanci po tri, četiri dana spavaju u redovima za brašno i šećer"
Svetski putnik, travel vloger i autor četiri knjige Robert Dacešin je silom prilika sponzao pravo stanje stvari na Kubi. Naime, on je u martu 2020. godine prvi put posetio Kubu, ne sluteći da će ostati "zarobljen" do daljnjeg budući da su tokom njegovog boravka zbog pandemije virusa korona zatvoreni svi aerodromi u zemlji. Spletom okolnosti ostao je jedini državljanin sa prostora ex-YU koji još nije uspeo da se vrati u BiH, pa ga je tako jedna kubanska porodica primila u svoj dom. Iako je posle nekoliko dana uspeo da pronađe kartu za poslednji let iz Havane, ljubav prema toj porodici ostala je zauvek.
"Ostali smo u kontaktu sav ovaj period i vratio sam se ove godine jer sam hteo da im pomognem kao što su oni meni u trenucima kada nije bilo dozvoljeno primati strance u kuću jer su predstavljali rizik od korone. Baka iz te porodice je preminula od korone jer nije bilo lekova. Zato sam želeo da im odnesem lekove, ali takođe da na neki način prezentujem Kubu o kojoj jako malo ljudi priča", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Robert Dacešin.
Dacešin je snimio tridesetominutnu reportažu o životu na Kubi u kojoj je prikazao kako izgleda čekanje u redovima za osnovne životne namirnice, ali i šta zapravo većina njih misli o trenutnoj situaciji.
"Ljude nije bilo teško naći - svi su želeli da pričaju. Pojedini nisu hteli da pričaju o politici jer se plaše posledica. A neki se čak ni toga više ne plaše koliko su očajni. Ostao mi je urezan u sećanje komentar jedne bake koju sam pitao koliko bi od 100 ljudi otišlo sa Kube, na šta mi je odgovorila: '99 sigurno, a možda i svih 100'", kaže Robert i dodaje:
"Nažalost, tako misli većina Kubanaca i ne treba zatvarati oči pred problemima koji se dešavaju u ovoj zemlji. Ljudi po tri, četiri, pa nekad i pet dana spavaju u redovima da bi kupili brašno, šećer, so, ulje ili nešto osnovno. Nekada čekaju celu noć da bi im u 11 ujutru rekli da hrane više nema zbog čega opet dolaze sutradan"
"Kuba koju znamo je pred pucanjem"
Kuba je zemlja koja prvenstveno zavisi od turista, a kada njih nema doslovno nemaju šta da jedu, kaže Dacešin. Ako su Tajland i Bali primeri kako je korona uništila turizam, onda je Kuba najdrastičniji.
"Kuba ni pre nije bila lagana i romantična kao što se priča. Ljudi mnogo romantizuju Kubu, a to nije realno. Prosečna plata je 20 dolara što dovoljno govori o tome koliko je situacija loša. Bude mi krivo kada vidim da naši ljudi idu u mesta kao što je Varadero i misle da su samim tim videli Kubu, nesvesni problema koje taj divan narod nažalost ima"
Advokat Nikola Kovačević dodaje da osim teške ekonomske situacije, jedan od faktora odlaska jeste i pitanje ljudskih prava. Primera radi, iako su na Kubi nedavno legalizovani gej brakovi, pripadnici LGBT populacije i dalje imaju dosta problema u smislu stigmatizacije, nasilja i policijske torture.
"Prosečan srpski građanin percipira Kubu kao mesto na koje ide na medeni mesec, igra ples sa veselim Kubancima, pije rum i puši kubanske cigare i verovatno, uživa u prelepoj prirodi. Ali, to je zemlja u kojoj na putevima nije rađeno decenijama, u kojoj se fasade u toj prelepoj Havani nisu nikada obnovile, u kojoj ljudi ne mogu da jedu meso, a ne mogu ni da pecaju jer restorani imaju monopol nad ribom. Kuba jeste predivna zemlja s jedne strane, ali je s druge i zemlja u kojoj barem 90 odsto ljudi živi ispod crte egzistencijalnog minimuma", ističe Kovačević.
Odmah nakon korone, došao je i rat u Ukrajini koji je, kao so na ranu pogodio Kubu u kojoj većinu turista čine upravo Rusi. Dacešin, s druge strane, smatra da Kuba koju znamo "neće još dugo opstati i da je pred pucanjem".
"Generalno, stanje je takvo da su samo ove godine imali dva protesta što je za komunističku zemlju u kojoj policija sve kontroliše, veoma retko - gotovo nemoguće. Planiram da se vratim na Kubu i napravim neku turu u kojoj bih pokazao ljudima iz naših krajeva lepe stvari i možda ih podstakao da budu zahvalni na životu koji imaju kod kuće", zaključuje Dacešin u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)