Ekonomski kolaps jedne od najlepših svetskih destinacija: "Volim Kubu, ali ne mogu ovako da živim"

Američke sankcije, reforme monetarne politike, a pogotovo pandemija virusa korona gurnuli su Kubu u krizu kakva nije viđena u poslednjih 30 godina. Sve to je rezultiralo da veliki broj mladih Kubanaca napusti svoju zemlju i sreću potraži prvenstveno u SAD, a potom i zemljama Evrope. Štaviše, smatra se da je u toku najveći egzodus od 1959. godine, odnosno Kubanske revolucije.

Iako su Kubanci već iskusili različita ograničenja tokom šezdesetogodišnjeg komunističkog režima, pandemija kovida 19 dodatno je pogoršala ekonomsku situaciju i doslovno gurnula Kubu sa ivice na kojoj se nalazila prethodnih decenija.

Da bi se bolje razumela težina života na Kubi, dovoljno je pomenuti odluku vlasti da napravi dva tipa maloprodaje - u "običnim" prodavnicama se prodaju domaći proizvodi, a u drugim samo uvozni. Tako oni koji žele da kupuju uvozne proizvode u tzv. MLC radnjama, prvo moraju otići u banku i položiti depozit u stranoj valuti. To znači da su oni koji nemaju rodbinu u inostranstvu, primorani da kupuju u "običnim" radnjama u kojima se zbog deficita redovi za osnovne namirnice čekaju i više od 15 sati, a ponekad i danima.

Situaciju ne olakšava ni rat u Ukrajini koji indirektno utiče i na Kubu, prvenstveno zbog njenih veza sa Rusijom.

Upravo zbog toga što Kubu nazivaju "zemljom redova", nakon 60 godina vlada će dozvoliti stranim investitorima da uđu u njen sektor trgovine na veliko i malo prvi put u poslednjih 60 godina.

"Prodavala sam stvari da bih kupila hranu"

Da plata nije dovoljna ni za osnovne namirnice u razgovoru za Euronews Srbija potvrđuje Ivelin Palasio, fotografkinja i AirBnb host iz Havane koja kaže da je svakodnevni život većine Kubanaca prilično težak.

"Imamo restrikcije struje do 12 sati dnevno u većini zemlje, osim u nekim turističkim oblastima. Plata nije dovoljna ni za osnovne namirnice zbog stalnog rasta cena. Da ne govorim o MLC radnjama za koje većina Kubanaca nema novca jer platu prima u domaćoj valuti", kaže ona.

Ivelin ističe da je jedan od velikih problema i činjenica što u zdravstvenim ustanovama nema dovoljno lekova, pa su police u apotekama gotovo prazne. To je učinilo pandemiju virusa korona još težom, pa je i nalaženje običnog vitamina C bila gotovo nemoguća misija. Još gore, pandemija je zaustavila i turizam, jedinu privrednu granu od koje Kuba živi.

"Kada sam ostala bez gostiju, morala sam da prodam neke od ličnih i stvari za domaćinstvo da bih imala kakve-takve prihode, tek toliko da kupim hranu i pokrijem osnovne troškove. Takođe, pomogli su mi i prijatelji iz inostranstva koji su mi čak slali i pakete hrane"

instagram/ivelin.palacio

Za mnoge obične građane u ekonomiji koju kontroliše država, turizam je glavni način da zarade novac - bilo da iznajmljuju smeštaj kao Ivelin ili rade u ugostiteljskim objektima koji opslužuju strane posetioce.

Pilar Alvarez Aze iz Ministarstva turizma Kube rekla je za NPR.org da zvaničnici veruju da će se gosti vratiti na ostrvo, uz očekivanja da će ih do kraja godine biti 2,5 miliona. Pored posetioca iz Rusije, prednjače i oni iz Kanade, Evrope i SAD-a.

Premda su očekivanja optimistična, Kubu je od početka godine posetilo tek 700 hiljada stranih turista. Ivelin, koja živi u najposećenijoj turističkoj oblasti, staroj Havani, priznaje da je turista daleko manje nego pre pandemije kada ih je bilo preko četiri miliona.

"Ni rezervacije za smeštaj nisu tako stabilne kao što su bile. Na primer, u maju sam imala samo dva rezervisana noćenja, u junu nekoliko, a za septembar još nemam nijedno", ističe.

"Ne bih da odem, ali ne mogu ni ovako živeti"

Prema podacima UNHCR-a, čak 21.821 stanovnik Kube aplicirao je za azil u nekoj drugoj zemlji u 2021. godini, a pretpostavlja se da su te brojke u stvarnosti daleko veće. Štaviše, prema podacima Američke carinske i granične policije, od oktobra prošle godine više od 157.000 Kubanaca procesuirano je samo na američko-meksičkoj granici.

Ivelin kaže da, iako ne bi volela da napusti Kubu, takođe ne može da zamisli da ovako živi čitav život.

"Sve zavisi od toga kako će se dalje razvijati situacija. Pošto mi je svakodnevni život komplikovan, ponekad se obične stvari, kao što je pronalaženje toalet papira koji moram da ponudim svojim gostima, pretvore u intenzivnu potragu. Vrlo je verovatno da ću, ako se budem bavila fotografijom koja je jedna od mojih strasti, pokušati da ostvarim budućnost daleko odavde, kao što je to već učinila većina mojih prijatelja i poznanika. To mi je jako tužno jer ja volim ovo ostrvo, ali ne mogu da zamislim da ovako živim ceo život", priznaje.

instagram/ivelin.palacio

Nema sumnje da je uz sankcije i pandemiju, i rat u Ukrajini indirektno pogodio Kubu. Kako su zapadne vlade postepeno zatvarale vazdušni prostor za avio-kompanije iz Rusije, to je i Kuba postajala sve nepristupačnija za Ruse, koji su inače najbrojniji gosti.

"Mislim da jeste, ako ništa drugo uticao je na ekonomiju evropskih zemalja, što znači da i oni neće dolaziti na Kubu. Pre svega, Rusija je bila važno turističko tržište, posebno na destinacijama kao što je Varadero gde se nalazi jedna od najboljih plaža na ostrvu i svetu. Neki od njih su dolazili barem na jedan dan u Havanu i ostavljali novac. Verujte mi da u poslednjih nekoliko nedelja nisam videla nijednog Rusa", ističe Ivelin.

Iako se broj letova iz Rusije drastično smanjio usled invazije u Ukrajini, ruski avio-prevoznici našli su inovativan način da stignu do Kube modifikujući rutu preko Atlanskog okeana, što je opet rezultiralo dužim letom neko inače, pa samim tim i većim troškovima.

Nada koja se ne vidi golim okom

Ministar ekonomije Alehandro Gil rekao je u junu da je kubanska ekonomija počela da se oporavlja od posledica pandemije i da bi do kraja 2022. godine trebalo da poraste za četiri odsto. Međutim, većina Kubanaca još uvek ne vidi znakove olakšanja zbog nestašice hrane i energije.

Vlada je stoga odlučila da dozvoli ulazak stranih investitora u njen sektor trgovine na veliko i malo, prvi put u poslednjih 60 godina. Taj potez predstavlja veliki pomak za komunističku vladu ove ostrvske države, kojim se ukida politika Fidela Kastra iz šezdesetih godina o nacionalizaciji maloprodaje. Osim toga, odluka ima za cilj rešavanje nestašice osnovne robe, poput hrane i lekova iako to neće značiti potpuno otvaranje kubanskog tržišta.

Ministar ekonomije Alehandro Gil izjavio je da će ovaj potez omogućiti "širenje i diverzifikaciju ponude za stanovništvo i doprineti oporavku domaće industrije".

Gil je prethodno naveo da je ekonomija porasla za 10,9 odsto od marta, a u poređenju sa istim periodom prethodne godine kada je bila, prema njegovim rečima "skoro paralzovana" zbog pandemije kovida 19. I dalje je pak, za 7,3 odsto manja nego 2019. godine.

Inflacija je prošle godine bila 77 odsto i 28 odsto do juna ove godine. Nezavisni stručnjaci, međutim, za Rojterjs kažu da je dostigla trocifrenu brojku u 2021. godini.

Kubanski ekonomista Omar Everleni dodaje da nije isključio rast od četiri odsto ove godine, ali su ga nastavak američkih sankcija, pandemija, rastuća međunarodna inflacija i rat u Ukrajini naveli da posumnja u to.

AP Photo/Ramon Espinosa

Ekonomija Kube zavisi od uvoza, rekao je on, ali je najveći problem u tome što zemlja ima malo gotovine, a rastuće troškove goriva, hrane i transporta što potkopava njene napore za oporavkom.

"Realnost je da je ekonomija mnogo gora nego prošle godine. Zbog toga mi je veoma teško da mislim da će tih četiri odsto biti ispunjeno", dodao je on za Rojters.

Trenutnoj situaciji na Kubi koju karakterišu nestašice struje, hrane, lekova i goriva ne doprinosi ni nedavni požar koji je uništio 40 odsto najveće kubanske luke u Matanzasu i koji je lokalizovan tek nakon pet dana.

Amerika ublažila sankcije Kubi

Američki predsednik Džo Bajden delimično je ublažio sankcije Kubi ove godine, dozvoljavajući veći broj letova i ukidanjem ograničenja slanja doznaka. Njegov zaključak bio je da je najbolji način za promene u Havani direktno angažovanje s kubanskim narodom.

Štaviše, Stejt department je saopštio da će ukloniti ograničenje od hiljadu dolara po tromesečju za slanje novca iz SAD članovima porodice na Kubi, kao i da će dozvoliti da se doznake šalju ljudima van porodice za podršku kubanskim preduzetnicima. Najavljeno i povećano diplomatsko prisustvo na Kubi koje je smanjeno 2017. godine posle niza neobjašnjivih oštećenja mozga koji su zadobile diplomate i drugi državni službenici. Ovo stanje je potom nazvano Havanski sindrom.

Takođe su dozvoljeni redovni i čarter letovi do lokacija izvan Havane, a najavljen je i program za reunifikaciju kubanskih porodica.

AP Photo/Ramon Espinosa

Prethodni predsednik SAD Donald Tramp pojačao je sankcije Kubi, uključujući ukidanje dozvola za slanje doznaka i kažnjavanje naftnih tankera koji idu u tu zemlju. U svojim poslednjim danima na funkciji, Tramp je proglasio Kubu "državom sponzora terorizma", delom zbog njene podrške predsedniku Venecuele Nikolasu Maduru.