Igre 
Šta Rubio misli o ratovima u svetu: Trampov budući šef diplomatije za nijansu ublažio agresivnu retoriku
Komentari14/11/2024
-18:00
Nakon sada skoro izvesnog odobrenja američkog Senata, sledeći američki ministar spoljnih poslova će biti senator sa Floride Marko Rubio.
Njega je novoizabrani predsednik Donald Tramp u sredu nominovao za ulogu državnog sekretara, ima iskustvo u Komitetu za spoljne poslove Senata, a držao je i opširne govore o međunarodnim sukobima tokom svog mandata u Senatu.
Međutim, senator sa Floride se smatra spoljnopolitičkim "jastrebom“, što pre svega znači da zastupa zaoštravanje odnosa sa Iranom i Kinom. Svoju inače neokonzervativnu retoriku ublažio je tokom izbornog procesa, zalažući se za "pragmatičan" pristup problemima u svetu i postizanju primirja u Ukrajini.
Treba napomenuti i da je Rubio tokom Trampove prve kampanje 2016. bio njegov žestoki protivnik, koji je branio invaziju Iraka 2003. godine. U to vreme je ubedljivo najviše kritikovao upravo Trampovu "izolacionističku" spoljnu politiku, što su radili svi neokonzervativci u obe stranke. On je tada rekao da je "svet bez američkog mešanja, svet u kojem niko od nas ne želi da živi“, napadajući Trampov stav da SAD daju više nego što dobijaju u svojim interakcijama sa međunarodnom zajednicom.
Poziv na okončanje rata u Ukrajini i pregovore sa Rusijom
Rubio je neko vreme pozivao na brzo okončanje rata između Rusije i Ukrajine, makar po cenu toga da se donesu neke teške odluke.
"Želimo da se taj sukob okonča, a to će zahtevati neke veoma teške izbore“, rekao je Rubio ranije ovog meseca.
Rubio je takođe nazvao preteranim verovanje da će Ukrajinci potpuno slomiti rusku vojsku, a ranije ove godine je u Senatu glasao protiv paketa vojne pomoći Ukrajini od šest milijardi dolara.
Povezane vesti
"Mislim da su Ukrajinci bili neverovatno hrabri i jaki u suprotstavljanju Rusiji. Ali na kraju dana, ono što finansiramo ovde je ratu u zastoju i on mora da se dovede do kraja ili će ta zemlja biti vraćena 100 godina unazad“, rekao je on ranije ovog meseca.
Osim priče o tom konkretnom sukobu, Rubio je rekao da je zabrinut da on odvlači pažnju od drugih problema koji nastaju širom sveta.
"Budućnost 21. veka će u velikoj meri biti definisana onim što se dešava u Indo-Pacifiku. mislim da bi Kina volela da budemo zaglibljeni u Evropi u sukobu i da se ne fokusiramo na ono što se dešava u Indo-Pacifiku“, rekao je Rubio ranije ove nedelje.
AP/Pablo Martinez Monsivais, File
U prošlosedmičnom intervjuu za EWTN, Rubio je rekao da je "nerealno" očekivati da SAD odobravaju desetine milijardi dolara Ukrajini svakih 10 meseci. On je uz to rekao da evropske članice NATO-a treba da pojačaju svoj doprinos.
"Svakog dana se u našoj zemlji borimo s pitanjem kako da pružimo pomoć Amerikancima, iako imamo ove odbrambene zahteve na koje trošimo mnogo novca, a ove evropske zemlje NATO-a nemaju taj izbor", rekao je on.
Ipak, u istom intervjuu za CNN, gde je pozivao na pragmatičniji pristup angažovanju vojske van zemlje, Rubio je naveo Rusiju kao jednu od glavnih pretnji, pored Kine, Severne Koreje i Irana. Takođe je kazao da će jedan od prvi prioriteta Trampove administracije biti da se pozabavi "hibridnim ratom" koji Rusija navodno vodi na teritoriji Evrope i NATO zemalja.
"Znamo da su Rusi bili uključeni u pokušaje operacija sabotaže širom Evrope, kao načina za nanošenja troškova evropskim zemljama koje pomažu Ukrajini, i mislim da je to oblast na koju treba da se fokusiramo i koja bi Trampovoj administracija trebala biti prioritet", rekao je on.
Povezane vesti
Uprkos za nijansu blažoj retorici o Rusiji nego u prošlosti, Rubio bi, kako navodi New York Times, verovatno trebalo da se složi sa očekivanim planovima Trampa da izvrši pritisak na Ukrajinu kako bi se postiglo rešenja sa Rusijom i da ona ostane van NATO-a. Međutim, nije jasno da li bi Moskva ili Kijev bili spremni da uđu u pregovore na nagovor Trampa.
Kina kao glavna meta
Rubio je izneo izuzetno agresivne stavove o mnogim regionima sveta, od Južne Amerike, do Azije, ali nijednu zemlju nije napadao više nego Kinu. Upravo ta sila je, prema njegovoj izjavi iz Washington posta u septembru, "najveći, najnapredniji protivnik sa kojim se Amerika ikada suočila“.
Kada je govorio o planu Pekinga pod nazivom "Napravljeno u Kini“ (Made in China 2025), kojim Peking pokušava da unapredi svoju proizvodnju, Rubio je pozvao SAD da kreiraju novu industrijsku politiku kako bi sprečile Kinu da "potpuno zamrači Sjedinjene Države u deceniji koja dolazi“.
Povezane vesti
"Suština je da kreatori politike u SAD ne mogu sebi priuštiti da budu samozadovoljni zbog najvećeg, najnaprednijeg protivnika sa kojim se Amerika ikada suočila“, napisao je Rubio u svom autorskom tekstu za vašingtonski list.
profimedia
Rubio je oštro napao bazu na kojoj se zasniva ekonomska moć Kine, navodeći u svom najnovijem izveštaju o industrijskoj politici ove zemlje da "krađom, subvencijama koje narušavaju tržište i strateškim planiranjem, Peking sada vodi u mnogim industrijama koje će odrediti geopolitičku nadmoć u 21. vek”.
Peking mu nije ostao dužan, pa je 2020. godine uveo sankcije Rubiju i drugim visokim američkim zvaničnicima tokom razmene sankcija između Pekinga i Vašingtona. To bi moglo da iskomplikuje obavljanje dužnosti šefa diplomatije, u slučaju da bude morao da pregovara sa kineskom stranom.
Rubio je takođe snažno zastupao nezavisnost Tajvana.
"Komunistička Kina nije i nikada neće biti prijatelj demokratskih nacija. Međunarodna zajednica mora da nastavi da stoji uz Tajvan dok brani svoj suverenitet i slobodu“, napisao je Rubio na mreži X ovog tokom leta.
Inače to se kosi sa zvaničnim stavom Vašingtona usvojenim 1979. godine, prema kojem SAD priznaju vladu u Pekingu kao jedinu legalnu vladu Kine, čiji je Tajvan deo, u saglasnosti sa kineskom politikom "jedne Kine".
Rubio je predvodio i napore da se naoruža Tajvan, pozivajući na direktne isporuke američke municije i napredne vojne tehnologije u nadi da će odvratiti Kinu od napada na ostrvo.
Ratoboran stav prema Iranu i protivljenje prekidu vatre u Gazi
Rubio je protiv prekida vatre u Gazi, što je rekao aktivistima na Kapitol Hilu, kao odgovor na pitanje da li bi podržao da se okončaju borbe.
"Naprotiv... želim da unište svaki element Hamasa kojeg mogu da se dočepaju. Ti ljudi su opake životinje koje su činile užasne zločine“, rekao je Rubio.
Rubio smatra da je namera Izraela da "uništi terorističku organizaciju kako nikada više ne bi ugrozila narod Izraela".
On je takođe nedavno kritikovao odluku Kanade da prihvati palestinske izbeglice iz ratom razorene Gaze. Tvrdio je da "teroristi i kriminalci nastavljaju da prelaze preko američkih kopnenih granica, uključujući i Kanadu“.
profimedia
Što se tiče Irana Rubio ga naziva "terorističkim režimom". Nakon dve raketne odmazde Irana ove godine, Rubio je pozvao Izrael da odgovori mnogo većom silom. U saopštenju je naveo "pravo Izraela da odgovori nesrazmerno kako bi zaustavio ovu pretnju“.
"Izrael bi trebalo da odgovori Iranu onako kako bi SAD reagovale ako bi neka zemlja na nas lansirala 180 projektila. U Libanu bi trebalo da urade ono što bismo zahtevali od naših lidera da teroristi lansiraju protivtenkovske rakete na nas iz susedne zemlje, primoravajući 60.000 Amerikanaca da evakuišu svoje domove i farme tokom skoro godinu dana“, napisao je Rubio na društvenim mrežama.
Pre nego što je izabran za mesto državnog sekretara, Rubio je rekao da će Trampova administracija biti "veoma jasna i veoma čvrsta“ u odnosima sa Iranom. Takođe je rekao da se Bajdenova administracija prema Iranu odnosila kao prema "belgijskim diplomatama u Ujedinjenim nacijama“.
Krajem septembra, Rubio je podržao izraelski vazdušni napad u kojem je ubijen lider Hezbolaha Hasan Nasralah, kao i desetine civila, rekavši za NBC News da "Izrael nema drugog izbora osim da se brani.
"Ubistvo ne samo Nasralaha, već i višeg rukovodstva ove zle organizacije, mislim, predstavlja uslugu čovečanstvu", rekao je Rubio tada.
AP Photo/Hassan Ammar
Dodao je i da je cilj Irana na Bliskom istoku da "pokuša da istera Ameriku iz regiona, a zatim uništi Izrael“.
Stavovi Rubija prema Bliskom istoku u velikoj meri odražavaju stavove pokojnog milijardera iz Las Vegasa i republikanskog donatora Šeldona Adelsona. Iako ima dvojno američko-izraelsko državljanstvo, Adelson je 2017. rekao da ga zanima samo jedna stvar, a to je Izrael.
Adelson (87) je bio sin jevrejskih imigranata, a otac mu je bio taksista u Bostonu. Međutim, on je uspeo da izgradi "imperiju" kazina i hotela sa pet zvezdica u Las Vegasu i koristio je ogromno bogatsvo da postane "megadonator" u kampanjama istaknutih republikanaca. Tokom izbornog procesa 2016. on je svesrdno podržavao Rubija, ali je na kraju, kada ga je Tramp porazio, prešao na njegovu stranu.
profimedia
Pokojni milijarder je uvek bio otvoren što se tiče svoje bezuslovne podršake Izraelu, pa je 2013. godine predložio da tadašnji predsednik Barak Obama prekine nuklearne pregovore sa Iranom i umesto toga baci nuklearnu bombu "usred pustinje“ u Iranu. Taj nuklearni napad, rekao je Adelson, trebalo bi da bude propraćen nuklearnim napadom na Teheran, grad od 8,6 miliona stanovnika, ako Iran ne odustane od svog nuklearnog programa.
Takođe, 2008. godine New Yorker je pisao da je Adelson rekao: "Zaista me nije briga šta će se desiti sa Iranom. Ja sam za Izrael.”
Njegova udovica Mirjam Adelson, koja je takođe američko-izraelska dvojna državljanka i koja se bavila medicinom u Izraelu, rekla je da Izrael igra centralnu ulogu u filantropskim inicijativama "i u srcima" nje i njenog muža.
Adelson je služio u američkoj vojsci, ali je na jednom događaju 2010. rekao da "uniforma koju je nosio nažalost, nije bila izraelska, već američka".
Adelson je takođe zastupao stav da su Palestinci "izmišljen narod", pa je jednom prilikom rekao je da "nema živog Palestinca koji nije odgajan na nastavnom planu mržnje i neprijateljstva prema Jevrejima".
Januara 2022, godinu dana nakon Adelsonove smrti, Cionistička organizacija Amerike (ZOA) odala je počast milijarderu, pet puta ga u tekstu nazivajući cionistom, hvaleći njegovu filantropiju i ističući ulogu u premeštanju američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.
Komentari (0)