Igre 
Trampov zaokret protiv Kine: Šta se zna o "jastrebovima" u budućoj vladi i kako bi Mask mogao da im kontrira
Komentari13/11/2024
-17:30
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp šokirao je američku javnost i političke analitičare imenovanjem odlikovanog ratnog veterana i voditelja Fox News-a Pita Hegseta za budućeg ministra odbrane u svojoj novoj administraciji. Ono što ipak nije iznenađenje je Trampov geopolitički zaokret sa rata u Ukrajini na potencijalnu konfrontaciju sa Kinom, što je zaključak većine analitičara na osnovu za sada imenovanih kadrova.
Mediji nisu zamerili Hegsetu na vojnom iskustvu, dve Bronzane zvezde zarađene u Avganistanu i Iraku i zalaganju za prava veterana. Međutim, istakli su da on nema političko iskustvo, tačnije da nije proveo decenije kao zakonodavac ili član administracije, što se smatra neophodnim za njegovu poziciju. Tako CNN piše da je Hegset odraz Trampove želje za, pre svega, odanim kadrovima, ali i oličenje "autsajdera" nalik samom bivšem i budućem šefu Bele kuće, što uvažava i njegove i preferencije njegovih glasača, koji u velikoj većini odbacuju utemeljenu "političku elitu".
Hegset nema jake veze sa Pentagonom, ali je i tokom Trampovog prvog mandata bio glasni zastupnik pomilovanja ratnih veterana osuđenih za ratne zločine. Na primer, Hegset je privukao Trampovu pažnju na slučaj iz 2019. godine koji je okončan potpunim pomilovanjem bivšeg potporučnika 1. armije Klinta Loransa i majora Metjua Golstejna, osuđenih za ratne zločine. Pored toga, vraćen je čin podoficiru Edvardu Galageru, koji mu je oduzet tokom krivičnog procesa za navodno ubistvo.
Pored pomilovanja Hegset se zalagao i za produžavanje vojnog prisustva u Iraku i Avganistanu.
Budući ministar odbrane je takođe poprilično elokventna medijska ličnost veoma oštrog jezika i potencijalno zapaljivih stavova, što se takođe može reći za Trampa. Iz tog razloga Politico piše da bi njegovo saslušanje pred Kongresom, kada bude stupao na funkciju, biti veoma zanimljivo TV gledaocima jer je Hegset izverziran u diskusiji ne samo o nacionalnoj bezbednosti, već i o "kulturološkom ratu".
AP Photo/Evan Vucci
Tu se misli na oštro protivljenje tzv. "woke" ideologiji promovisanja navodno marginalizovanih grupa na visoke pozicije kako bi se ispravila percipirana "istorijska nepravda". Još jedan aspekt ove ideologije je tzv. DEI politika (raznolikost, jednakost i inkluzija ili na engleskom diversity, equity and inclusion) koju u SAD primenjuju korporacije i državne institucije kako bi povećale broj zaposlenih i menadžera iz raznih etničkih grupa i religija, seksualnih orijentacija...
"Najgluplja fraza na planeti Zemlji je da je u vojsci naša raznolikost, naša snaga“, rekao je Hegset u podkastu ovog meseca, govoreći u politici Pentagona da promoviše "marginalizovane grupe".
Povezane vesti
Ovo imenovanje potvrđuje strahove nekih čelnika Pentagona i visokih vojnih oficira, da bi se mogli naći na listi za čistku zbog promocije DEI politike u vojsci. Jedan od njih je, kako piše Politico general Čarls Kventin Braun, predsedavajući Združenog generalštaba.
"Pre svega, morate da otpustite predsedavajućeg Združenog načelnika. Svaki general koji je bio umešan, bilo koji general, admiral, šta god, koji je bio umešan u bilo koje od DEI/woke s**nja mora da leti“, rekao je Hegset kada ga je voditelj podkasta Šon Rajan pitao o reformi vojske.
Hegset je u jednom od nastupa na Fox News-u pozvao na fundamentalnu promenu vojnih prioriteta SAD, upozoravajući da trenutni fokus na raznolikost i inkluzivnost slabi odbranu Amerike.
"Ove ideologije, politička korektnost, probili su se u redove, a generali i lideri nisu ustali i rekli 'ne'. Treba da budemo fokusirani samo na spremnost, meritokratiju i letalnost“, rekao je Hegset.
Mnogi kongresmeni na Kapitol Hilu, takođe su bili zatečeni izborom Hegseta. Republikanski senator iz Južne Dakote Majk Raunds, viši član Odbora za oružane snage Senata, rekao je da će Hegsetu dati šansu.
"U ovom trenutku neću biti negativan, jer želim da saznam više o njegovoj pozadini i njegovom pristupu ovim stvarima. Tako da će proći kroz redovan proces. Ali do sada je (Tramp) obavio odličan posao birajući ljude koji se uklapaju u kalup koji on želi za različita ministarstva“, rekao je Raunds.
On je dodao da ga je iznenadilo kada je čuo da je on spreman za tu funkciju.
Povezane vesti
"Zato želim da se vratim unazad i pogledam njegovu biografiju i takođe mu postavim pitanja", kazao je senator.
Volc i Hegset kao okosnica oštre politike prema Kini
Što se tiče odnosa sa Kinom, Hegset zastupa jako slične stavove kao budući savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Volc, koji su poprilično neprijateljski. Tokom pomenutog podkasta, on je geopolitičkog rivala SAD označio kao pretnju, rekavši da ta sila „gradi vojsku specijalno namenjenu porazu Sjedinjenih Američkih Država“, kao i da koristi svoju dominaciju u tehnologiji i proizvodnji za jačanje globalnog uticaja.
On je rekao i da je Kini cilj da zauzme Tajvan kako bi preuzela kontrolu nad njegovom industrijom poluprovodnika, na kojoj se zasniva veliki deo globalne proizvodnje naprednih čipova.
Povezane vesti
"Oni imaju dugoročnu perspektivu punog spektra ne samo regionalne već i globalne dominacije… Jedini način na koji mogu da implementiraju strukturu koja im može poslužiti je da nas poraze. Oni su dovoljno ambiciozni da naprave plan da to urade“, rekao je Hegset.
Volc, koji je takođe veteran i koji je bio član elitne specijalne jedinice "Zelene beretke" Kinu je nazvao "egzistencijalnom pretnjom". Njega Inače Tramp naziva ekspertom za pretnje koje dolaze od Kine, Rusije, Irana i globalnog terorizma.
U svojoj knjizi "Raimišljaj i vodi kao zelena beretka" Volc se zalagao za jačanje borbene gotovosti za mogući rat sa Kinom. Takođe je javno pozivao Tajvan da poveća vojnu potrošnju koja bi 2025. trebalo da bude 2,45 procenata BDP-a.
"Moramo da učimo od Ukrajine tako što ćemo se pozabaviti pretnjom Kineske komunističke partije i naoružati Tajvan odmah pre nego što bude kasno. Zato sam zamolio zvaničnike Stejt departmenda i Ministarstva odbrane da daju vremenski okvir i detalje o tome kako planiramo da ojačamo sposobnosti samoodbrane Tajvana“, poručio je on u objavi na X-u prošle godine.
profimedia
Imenovanje Hegseta i Volca, uz nagoveštaje da će senator sa Floride Marko Rubio biti ministar spoljnih poslova (državni sekretar) predstavljaju snažan zaokret u spoljnoj politici i signaliziraju još oštriji odnos prema Kini, piše Pentagonu blizak list Washington post.
Ipak, napominje se da bi tranzicija sa oštre retorike na konkretne diplomatske poteze mogla da se pokaže kao izazov za ove "jastebove" politike prema Kini. Kao razlog WP navodi Trampovu skonost da sklapa dogovore, pa je tako u prvom mandatu podigao sankcije kineskoj telekom kompaniji ZTE u zamenu za napredak u pregovorima o trgovinskom dogovoru. Takođe je blokirao inicijativu tadašnjih "jastrebova" da ograniče izvoz mlaznih motora Dženeral elektrika, kada je izvršni direktor te kompanije apelovao da će to biti štetno za poslovanje i povećati spoljnotrgovonski deficit.
Analitičari, kako piše ovaj američki list, kažu da bi nova imenovanja mogla signalizirati koordinisaniji politički pristup obuzdavanju kineskih ambicija.
"Ovo je najveći, najjasniji pokazatelj koji smo do sada imali o mogućem pravcu Trampove spoljne politike. To može značiti i oštriji dvostranački pristup u odnosu na transakcioni, fokusiran na dogovore sa predsednikom Si Đinpingom“, rekao je Raš Doši, bivši zvaničnik administracije odlazećeg predsednika Džozefa Bajdena zadužen za nacionalnu bezbednost, koji je sada u Savetu za spoljne odnose.
Uz pomenute kadrove, kongresmenka iz Njujorka Eliz Stefanik, koja je još jedna žestoka kritičarka Kine, služiće kao Trampova ambasadorka u Ujedinjenim nacijama. U ovoj ulozi, ako bude potvrđena od Senata, Štefanik će se suočiti sa međunaodnim telom u kojem je Kina, stalna članica Saveta bezbednosti, ubrzano jačala uticaj na ključna globalna pitanja.
Stefanik je više puta kritikovala Ujedinjene nacije zbog rezolucija o Izraelu, optužbama da podstiču "antisemitsku trulež". Takvi komentari će je dovesti u sukob sa kineskom delegacijom UN, koja je ponavljala da Vašington koristi svoj uticaj da zaštiti Izrael u okviru UN.
Mask bi mogao biti "posrednik" za saradnju sa Pekingom
Iako iz Kine nije bilo nikakvih zvaničnih reakcija, WP prenosi mišljenja analitičara da u Pekingu nimalo nisu oduševljeni Trampovom kadrovskom politikom, ali da su spremni da "zaobiđu" problematične ličnosti i sarađuju sa drugim zvaničnicima.
"Kinezi imaju tendenciju da koriste pojedince bliske Trampu sa značajnim ekonomskim vezama sa Kinom da prenesu poruke i obavljaju diplomatiju preko tih kanala“, rekla je Jun Sun, direktorka kineskog programa u Stimson centra.
Kao potencijalne posrednike istakla je ličnosti poput milijardera i izvršnog direktora "Tesle" Ilona Maska i izvršnog direktora investicionog fonda "Blekstoun" Stivena Švarcmana.
Inače, Masku je zajedno sa preduzetnikom Vivejkom Ramasvamijem Tramp dodelio "Ministarstvo za efikasnost vlade", koje zapravo neće biti deo vlade i, kako je naveo novi šef Bele kuće, služiće za obuzdavanje nepotrebnih troškova i birokratije. Pored toga što je jedan od najglasnijih Trampovih saveznika, najbogatiji čovek na svetu ima i veoma razvijenu poslovnu saradnju sa Kinom, uključujući "gigafabriku" u Šangaju. Uz to, Kina je drugo najveće tržište za "Teslina" električna vozila, zbog čega je moguće da Mask predstavlja kočnicu potpunom raskolu između dve sile.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Primer drastične razlike u retorici je Maskova izjava iz 2022. za Financial Times kada je predložio da Tajvan postane "specijalna administrativna zona" Kine, nalik Hong Kongu ili ostrvu Makao.
"Moja preporuka bi bila da se uspostavi posebna administrativna zona za Tajvan koja je razumno prihvatljiva, što verovatno neće učiniti sve srećnim. Moguće je, i mislim da je verovatno, da bi mogli da imaju blaži aranžman od Hong Konga“, rekao je tada on.
Kina i Rusija grade sve čvršće savezništvo
Komplementarna politici prema Kini je najavljena Trampova inicijativa da razdvoji Kinu od Rusije, istovremeno sklapajući mir u Ukrajini kojim bi, prema nekim navodima Moskva zadržala zauzete teritorije. Otklon prema eskalaciji sukoba sa Rusijom mogao bi da donekle stabilizuje odnose dve nuklearne sile, koje su sada na ivici otvorenog rata.
Međutim, Rusija i Kina su od početka rata 2022. godine intenzivirale ne samo ekonomsku i vojnu saradnju, već su i ubrzale integraciju zemalja u grupu BRIKS plus, uz najavu stvaranja posebne globalne finansijske infrastrukture, u kojoj dolar više neće biti neophodan za trgovinu između zemalja.
Kina pored toga kupuje energente od Rusije, kao i osetljivu vojnu tehnologiju koja joj treba u trci u naoružanju sa SAD. Trgovinska razmena dve zemlje je tokom 10 meseci u ovoj godini dostigla vrednost od 202,2 milijarde dolara, što je za 2,8 više nego u istom periodu prošle godine, prema carinskim podacima. U oktobru ove godine Kina je povećala izvoz u Rusija za 24,4 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.
Tanjug AP/Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Takođe je kineski šef diplomatije Vang Ji prešlog meseca, u razgovoru sa zamenikom minstra spoljnih poslova Rusije Andrejom Rudenkom rekao da snažni odnosi dve zemlje nisu pod uticajem "promena međunarodne situacije".
U utorak je iz Moskve stigla još jača izjava, koja je sigurno u vezi sa pobedom Trampa na izborima, da je najvažniji zadatak Rusije i Kine da se suprotstave bilo kakvom pokušaju SAD da izoluje ove dve države.
To je rekao sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu tokom sastanka sa šefom političko-pravne komisije Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Čenom Venkingom.
Kineski zvaničnik je naveo da Peking i Moskva stalno jačaju političko i strateško međusobno poverenje, kao i da su odnosi dve zemlje dostigli najviši nivo u istoriji.
"Vođeni strateškim planiranjem i važnim dogovorima kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina, odnosi Kine i Rusije dostigli su najviši nivo u istoriji. Dostignuti su odnosi sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje u novoj eri", kazao je Venking.
Iako je Putin, na poprilično neformalan način, čestitao Trampu na pobedi i pohvalio njegovu hrabrost tokom neuspelog atentata, on je u petak Kinu nazvao "saveznikom", a ne partnerom ili prijateljem, što je mnogo češća formulacija.
Govoreći na 21. sastanku Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj u Sočiju, Putin je podržao suverenitet Kine nad Tajvanom i rekao da nijedna zemlja nema čega da se plaši zbog jačanja rusko-kineskih odnosa.
Iako ove dve sile nemaju formalno savezništvo poput NATO zemalja, one su 2022. potpisale ugovor o partnerstvu "bez granica", tri nedelje pre nego što je Rusija napala Ukrajinu.
Takođe, prošlog meseca su ratne mornarice Kine i Rusije održale ogromnu zajedničku vojnu vežbu sa, po ruskim tvrdnjama, 90.000 vojnika i više od 500 brodova i aviona. Masovne zajedničke vežbe i pomorske patrole dveju vojski su sve učestalije i u zadnjih 10 godina su postale rutinske.
Komentari (0)