Šta su Trampove galaktičke ambicije? Od svemirskih snaga do američke zastave na Marsu i trke sa Kinom

Kada su za vreme prethodnog mandata predsednika SAD Donalda Trampa 2019. osnovane zvanične Svemirske snage SAD pri Ratnom vazduhoplovstvu, mnogi su se ismevali toj ideji, od toga kako logo liči na grb iz "Zvezdanih staza" do satiričnog serijala na Netfliksu.

Međutim, ta organizacija je u međuvremenu skoro duplirala svoj budžet i sada raspolaže sa sopstvenom mrežom satelita. Čak je i sekretar Ratnog vazduhoplovstva SAD iz bivše administracije Frenk Kendal pre desetak dana rekao da svemirske snage treba ojačati "nekoliko puta". U svom izveštaju iz decembra napisao je da je neophodna "velika i transformativna investicija" adekvatna geopolitičkim izazovima koji dolaze. 

"Svemir će biti odlučujući geopolitički domen. Sposobnost kompletnih združenih snaga da projektuju moć zavisi od našeg uspeha u svemiru", navodi Kendal.

On je pritom upozorio da rat sa Rusijom ili Kinom može da izbije u bilo kom trenutku, čak i ako je verovatnoća pet ili 10 procenata. 

"A pobeda, ako uđemo u sukob, je razlog zašto imamo Vazduhoplovstvo i Svemirske snage", smatra Kendal.

Nova administracija će verovatno brzo delovati na ubrzavanju procesa licenciranja letelica za lansiranje i ponovni ulazak u atmosferu od strane Federalne uprave za avijaciju, zbog čega su prethodno usporena lansiranja visokog profila, kao što je "SpaceX-ov" Staršip program, piše naučni portal Payload. 

Tramp je pozvao Troja Majnka, glavnog zamenika direktora Nacionalne izviđačke kancelarije (NRO), koja upravlja špijunskim satelitima, da zameni Kendala. Pošto je on blisko sarađivao sa svemirskim snagama  Napominjući Majnkov blizak rad sa Svemirskim snagama u NRO, vojni portal Breaking Defense je u svojoj analizi zaključio da njegovo imenovanje signalizira da će svemir biti fokus za buduću administraciju.

Kao i njegov prethodnik Kendal, Majnk je u prvi plan stavio pretnje koje predstavljaju Kina i Rusija u svemiru. 

"Veoma je zabrinjavajuće da Rusi možda razmišljaju o ugrađivanju nuklearnog oružja u svoje... anti-svemirske sisteme“, kazao je Majnk na panelu koji je održao Mičel Institut za vazduhoplovstvo prošle godine, ponavljajući američke optužbe iznete prošle godine o moguće nuklearnim ruskim svemirskim kapacitetima.

Majnk takođe smatra da Kina želi da ospori sposobnost SAD da deluje u svemiru i da je veliki izazov ostati korak ispred tih pretnji. 

Tramp je prošle godine obećao da će stvoriti "Svemirsku nacionalnu gardu“ ako bude ponovo izabran, za koju je rekao da će delovati kao "primarna borbena rezerva američkih svemirskih snaga“.

Po preuzimanju dužnosti, čak je pozvao da se pošalju astronauti na Mars, o čemu već duže vreme priča vlasnik "SpaceX-a" Ilon Mask, jedan od najbližih Trampovih saradnika.

"Težićemo da ostvarimo našu manifest sudbinu među zvezdama, lansirajući američke astronaute da postave zastavu sa prugama i zvezdama na planeti Mars", kazao je tokom inauguracije Tramp.

Da li će NASA ići na Mesec ili na Mars?

Američki lider je na čelo svemirske agencije NASA-e imenovao milijardera i Maskovog saradnika Džereda Isakmena, koji je u septembru 2021. godine predvodio privatnu svemirsku misiju "Inspiration4" na "SpaceX-ovoj" letelici "Crew Dragon", čijim je uspehom pokazano da bezbedan let u svemir ne moraju da obavljaju isključivo profesionalni astronauti.

Posle toga Isakmen je pokrenuo program "Polaris", sa serijom privatnih astronautskih misija, da bi u septembru 2024. ponovo komandovao svemirskom letelicom "Crew Dragon" i postao prvi civil u svemirskoj šetnji, zajedno sa članicom posade Sarom Gilis.

Brze i duboke promene mogle bi da utiču na brojne oblasti svemirskog istraživanja, kao što je budućnost NASA programa "Artemis" na Mesecu. Neke NASA rakete bivaju favorizovane, dok se druge otkazuju, a doći će i do izmena u nivou finansiranja istraživanja o Zemlji i klimi, kao i samog rada NASA-e, piše portal Space.com.

Nadmetanja će se odvijati u narednim mesecima i godinama kako bi se odredio pravac i obim brojnih američkih programa i agencija, gde razne frakcije pozivaju ili na smanjenje budžeta ili na veću potrošnju u ključnim oblastima. 

Jedno od velikih pitanja, sa potencijalno "seizmičkim" implikacijama na pravac NASA-e, odnose Amerike sa međunarodnim svemirskim partnerima i geopolitiku, je budućnost programa "Artemis". Njega je pokrenula prva Trampova administracija sa ciljem da vrati ljude na Mesec, a nastavila bivša Bajdenova vlast. Međutim, kako ovaj portal navodi, program godinama zaostaje, zbog raznih kašnjenja i tehničkih problema.

Mask, kao veoma aktivan deo Trampove izborne kampanje, i kopredsedavajući novog Odeljenja za vladinu efikasnost, izjavio je 3. januara na X-u da "idemo pravo do Marsa, Mesec je smetnja". 

Međutim, uprkos Maskovom očiglednom uticaju na Trampa, možda neće biti tako lako promeniti i redefinisati NASA-in pravac, s tim da Kongres SAD ima snažan uticaj na razvoj događaja, napominje Space.com.

"Nova Trampova administracija bi možda pokušala da preskoči Mesec i ode pravo na Mars, ali očekujem da će naići na istu reakciju Kongresa kao i Obama kada je to predložio 2010. godine. Kongres želi program od Meseca do Marsa, a ne jedan ili drugi“, rekla je za Space.com Marša Smit, koja ima 40 godina iskustva u svemirskoj politici, i osnivač je i urednica portala SpacePolicyOnline.

Odsutajanje od Meseca kao mete takođe bi imalo geopolitičke posledice, dok Kina traži partnere za svoju Međunarodnu stanicu za istraživanje Meseca (ILRS), što je paralelni, ali potpuno odvojen program.

Međutim, neki aspekti "Artemisa", kao što je orbitalna svemirska stanica "Kapija" (Gateway), koja bi trebalo da bude u lunarnoj orbiti i služi kao odskočna dasku za sletanje astronauta na Mesec, mogli bi da budu u centru pažnje nove administracije zbog troškova i kašnjenja.

Takav potez bi imao posledice u odnosima sa brojnim međunarodnim partnerima, kao što su Evropska svemirska agencija (ESA), Kanadska svemirska agencija (CSA) i Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA), koje već rade na hardveru za "Kapiju".

"Da li će 'Kapija' ostati deo toga, to je druga stvar. Ne mogu ni da pretpostavim šta će biti odgovor“, rekla je Smit.

Šta će biti sa NASA-inom "megaraketom"?

Još jedna nepoznanica je budućnost NASA-ine "megarakete" Space Launch System (SLS), koja bi trebalo da omogući misije na Mesecu sa posadom. "SpaceX" razvija sistem Staršip, koji bi mogao da pruži alternativu za višekratnu upotrebu, ali bi uticao na ukidanje SLS-a, koji je kritikovan zbog neodrživih troškova, brojnih kašnjenja i kontrole kvaliteta od strane glavnog proizvođača "Boinga". Mask je takođe objavio svoje stavove o arhitekturi "Artemisa", navodeći da je program izuzetno neefikasan.

"Nova administracija bi možda pokušala da ukine SLS, ali ima veliku podršku u Kongresu, što je dovelo do toga da SLS bude na prvom mestu u NASA-inom Zakonu o autorizaciji iz 2010.“, objasnila je Smit. 

Međutim, neki aspekti sistema, kao što je veći, moćniji Blok 1B (verzija rakete SLS-a), mogli bi biti na udaru.

"Iskreno sumnjam da će SLS u celini biti ukinut, ali ne bih bila iznenađena ako se Block 1B ukine u korist komercijalnih alternativa koje nisu bile ni u planu 2010. godine, ali se sada pojavljuju“, rekla je Smit.

Američke svemirske snage bi takođe mogle da postanu tema žestoke debate jer se prioriteti i detalji tog programa izlažu u Kongresu.

„Dobijanje novca za svemirske snage ili bilo šta drugo u vladi biće jedna od ključnih bitaka ove godine, ne samo između demokrata i republikanaca, već i unutar republikanske stranke. 'Jastrebovi' Kongresa žele ogromna povećanja potrošnje za odbranu, dok su tvrdolinijaški republikanci potpuno fokusirani na smanjenje duga“, rekla je Smit.