Igre 
Za neke istorijske, a za neke skandalozne: Kakve će posledice po SAD i čitav svet imati uredbe koje je Tramp potpisao
Komentari22/01/2025
-15:31
Prvog dana od stupanja na dužnost novi američki predsednik Donald Tramp doneo je brojne uredbe koje jedni nazivaju istorijskim, a drugi skandaloznim.
Među njima su istupanje iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i Svetske zdravstvene organizacije, kao i vanredna stanja u energetici i na granici sa Meksikom.
Da je ovaj oštar zaokret u odnosu na politiku njegovog prethodnika Džozefa Bajdena bio očekivan smatra Mijat Kostić iz Novog trećeg puta i podseća da je sam Tramp najavljivao niz izvršnih naredbi u prvim danima mandata.
"On je čak imao i izjavu da su njega savetovali da ne donese toliko u toku prvog dana, ali on je rekao da baš želi u prvom danu da bi nedvosmisleno poslao poruku. Tako da ono što je svakako evidentno jeste da je Trump ono što je obećavao u toku kampanje, evo i uradio, većinu tih stvari, u toku već prvog dana", rekao je analitičar za Euronews Srbija.
Po njemu glavni diskontinuitet je prisutan u spoljnoj politici, odnosno kako Tramp doživljava američku ulogu u svetu, što je dosledno njegovom prvom mandatu u kojem se videlo da nije sklon tradicionalnoj diplomatiji i međunarodnim savezima.
"Možda neka dva najbitnija za ceo svet događaja jesu to što se Tramp povukao iz Pariskog ugovora o klimatskim promenama i to što je Tramp potpisao da Amerika izađe iz Svetske zdravstvene organizacije", ističe Kostić.
Tramp je ranije oštro kritikovao SZO uloge tokom pandemije koronavirusa i optužio je da je prevarila SAD, koje su i njen najveći finansijer.
Povezane vesti
Na predizbornom skupu u septembru, Tramp je rekao da će se "uhavtiti u koštac sa korupcijom“ u SZO i drugim javnim zdravstvenim institucijama. Takođe je dodao da njima dominiraju velike korporacije i Kina.
Jedna od tih velikih korporacija koje su ostvarile ogroman profit tokom pandemije kovida-19 je nemačka farmaceutska kuća "Fajzer".
Primera radi, prihod "Fajzera" u 2021. iznosio je 81,3 milijarde dolara, što je otprilike dvostruko u odnosu na 2020. kada su mu najprodavaniji proizvodi bili vakcina protiv upale pluća, lek protiv raka "ibrance" i lek za fibromialgiju "lyrica".
U julu 2022. "Fajzerova" mRNA vakcina protiv kovida činila je 70 odsto tržišta SAD i Evrope. Antivirusni lek "pakslovid" takođe je postao glavni izbor lekara za lečenje ranih simptoma kovida.
Samo te godine "Fajzer" je zaradio više od 100 milijardi dolara prihoda, da bi prihod opao 2023. na 81 milijardu.
Oslanjanje na "Fajzerove" proizvode u svim fazama pandemije bilo je kritičan deo odgovor zdravstvenih vlasti u SAD, uključujući javno zdravlje.
Naime, kada je generalni direktor "Fajzera" Albert Burla 2021. sugerisao da će uskoro biti potrebna buster vakcina, njegov primer ubrzo su sledili američki zvaničnici za javno zdravlje, što je izazvalo kritike da ova korporacija diriguje njihovom politikom.
Povezane vesti
U Trampovoj izvršnoj naredbi od ponedeljka se navodi da se SAD povlače iz SZO „zbog lošeg postupanja organizacije u vezi sa pandemijom kovida-19 koja je nastala zbog Vuhana, Kine i drugih globalnih zdravstvenih kriza“. Navodi se i "neuspeh agencije da usvoji hitno potrebne reforme“ i njenu "nemogućnost da se demonstrira nezavisnost od neprikladnog političkog uticaja država članica SZO".
Što se tiče uloge Kine tokom pandemije, američki FBI je pronašao dokaze koji upućuju na to da je pandemija kovida-19 bila uzrokovana curenjem iz laboratorije, ali mu nije bilo dozvoljeno da o informiše predsednika, tvrde američki mediji.
Džejson Banan, doktor mikrobiologije i bivši viši naučnik u FBI-u, posvetio je više od godinu dana svog života otkrivanju porekla ovog virusa, ali uprkos tome što je jedina američka obaveštajna agencija zaključila da je verovatno došlo do curenja iz laboratorije, FBI i Banan su odbijeni sa brifinga Nacionalnog obaveštajnog saveta sa Džozefom Bajdenom, preneo je nedavno britanski The Telegraph.
Nacionalni obaveštajni savet (NIC), telo viših obaveštajnih službenika koji je organizovao reviziju, zaključio je sa "niskim poverenjem“ da je kovid-19 prenet sa životinje na čoveka, zajedno sa četiri obaveštajne agencije.
SZO je tokom pandemije imala nekoliko objava koje su se ispostavile pogrešnim, uključujući tvrdnju da se kovid-19 ne prenosi vazduhom. SZO je tek prošle godine zvanično priznala da se virus zaista širi u vazduhu.
Tokom svojih napora da zaustavi pandemiju SZO je takođe morala da se pozabavi najvećim skandalom seksualnog zlostavljanja u svojoj istoriji, kada su medijski izveštaji otkrili da su desetine žena iz Konga bile seksualno uznemiravane ili napadnute od strane zdravstvenih radnika koji su radili na suzbijanju ebole.
AP je pisao da su viši menadžeri bili obavešteni o nekim slučajevima seksualnog zlostavljanja kada su se desili 2019. godine, ali su učinili malo da ih zaustave ili kazne počinioce.
Međutim, Kostić smatra da je najveći rizik u istupanju SAD iz SZO u slučaju neke nove pandemije.
"Takođe, neke tropske bolesti ili bolesti kao što je malarija su bile iskorenjene upravo zahvaljujući velikom finansiranju od strane Amerike. Možda se desi ogroman rizik da se neke bolesti vrate, pa da Svetska zdravstvena organizacija nema dovoljno sredstava da se ponovo izbori sa njima. Tako da vidimo da je ovo, taj jednostrani potez Amerike, uticao na čitav svet. Čak nije ni u interesu američkog naroda, koji takođe može proći gore u situaciji neke veće pandemije ukoliko je SZO slabija", kazao je naš sagovornik.
Povlačenje iz Pariskog sporazuma i obustavu učešća SAD u globalnim naporima da se smanje posledice klimatskih promena Kostić tumači interesima velikog kapitala i industrije, koji su stavljeni ispred zaštite životne sredine
"Ni ovo nije neki veliki novitet, videli smo u prethodnim administracijama. Na primer, postoji taj simbolički momenat kad je Džimi Karter stavio solarne panele na Belu kuću smatrajući da je prelaz na obnovljive izvore energije nešto što svakako treba da bude u budućnosti. Pa je nakon toga Ronald Reagan, kada je ušao u Belu kuću, skinuo te solarne panele i nedvosmisleno pokazao poruku da on ne veruje u borbu protiv klimatskih promena. Tako da, ovo je takođe jedan takav način negiranja potrebe da se na taj način u globalnim zajedničkim naporima suočimo s klimatskim promenama. A s druge strane, jeste jedan vid, da kažemo, idenja uz dlaku sa velikom industrijom u Americi, sa pogotovo energetskim naftnim sektorom, koji će dodatno profitirati od nedostatka regulacija, od toga što neće morati da plaćaju dodatne takse za zaštitu životne sredine, od toga što neće morati da uvode neke dodatne filtere na svoje infrastrukturne projekte", rekao je Kostić.
Kompletan razgovor sa Mijatom Kostićem pogledajte u videu na početku teksta.
Posledice istupanja SAD iz SZO
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da žali zbog Trampove odluke i nada se da će ona biti razmotrena. Mnogi se brinu da bi dugogodišnji uspesi u borbi protiv raznih bolesti poput AIDS-a, malarije, tuberkuloze mogli biti zaustavljeni.
Implikacije ove odluke mogu da budu zaista pogubne za javno zdravlje, ne samo globalno, nego čak i po samu Ameriku, smatra doktor Dragoslav Popović, konsultant globalnog javnog zdravlja.
"Posledice su prvenstveno smanjenje finansiranja Svetske zdravstvene organizacije, zatim po opstanak i nastavak rada onih eksperata, koji su iz Sjedinjenih Američkih Država, ali su oni dati Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da rade na globalnim programima. A kad govorimo o tim globalnim programima, mi govorimo o 20-25 odsto budžeta SZO godišnje. Govorimo o 75 odsto budžeta globalnog programa borbe protiv HIV-a. I to prvenstveno govorimo o smanjenju budžeta za lekove koji stotinama, hiljadama i milionima ljudi koji su zaraženi omogućuju da žive i vode neki normalan život, prvenstveno u Africi i u Južnoj Aziji. Isto tako 50 posto sredstava za globalnu borbu protiv tuberkuloze dolazi iz SAD", objasnio je stručnjak za Euronews Srbija.
Komentari (0)