"Ako je Asanž špijun, to je bilo u korist svih nas": Koliko je Vikiliks promenio svet i šta su granice novinarstva

Komentari

Autor: Euronews Srbija

02/10/2024

14:20

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž (53) juče se prvi put obratio javnosti sa slobode. On je rekao pred poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da je izabrao slobodu umesto pravde koju nije mogao da ostvari.

Govoreći pred Komitetom za pravna pitanja i ljudska prava u Strazburu, rekao je da još nije spreman da govori o onome što je pretrpeo i da je izolacija uzela svoj danak. Takođe je upozorio da je sloboda govora na "mračnom raskršću".

"Bojim se da će biti prekasno ako institucije poput Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ne shvate ozbiljnost situacije. Svi treba da učinimo svoj deo kako bismo osigurali da se svetlo slobode nikada ne ugasi, da će potraga za istinom živeti i dalje i da glasovi mnogih ne budu ućutkani interesima nekolicine", rekao je on.

Asanž se vratio u svoju matičnu Australiju u junu nakon što je postignut dogovor o njegovom puštanju na slobodu, kojim se izjasnio krivim za kršenje američkog zakona o špijunaži nakon čak 14 godina provedenih što u britanskom zatvoru, što u egzilu.

Tim povodom gost emisije Euronews jutro bio je novinar RTS-a Zoran Stanojević. On se na početku osvrnuo na, kako kaže dosetku, Asanža da je krivim zato što se bavio novinarstvom, ističući da se među novinarima u svetu i dalje vodi polemika da li je to bilo klasično novinarstvo ili nešto drugo.

"To 'krivim' je verovatno stavio pod znake navoda, samo što to niko nije pod znake navode stavio kada je to prenošeno. On je hteo da kaže da ono što je on radio je bilo klasično novinarstvo i kako je sam izjavio: 'Ja sam uzimao, tražio sam, pozivao sam izvore da mi daju informacije. Izvori su mi davali informacije i ja sam te informacije objavljivao'. I gledano tako, on se zaista jeste bavio novinarstvom. U svetu, među novinarima postoji velika polemika, je li to u potpunosti novinarstvo. Znači, da li to što je Asanž radio jeste novinarstvo, ili ima dodirnih tačaka, ali nije baš u potpunosti. Ako gledamo striktno kao 'uzimam informacije i objavljujem ih', jeste. Ali, ako gledamo novinarstvo kao stavljanje informacija u neki kontekst i onda odlučivanja šta će da se pusti, onda smo tu malo na klizavijem terenu, a Asanž, odnosno Vikiliks su, barem prema onome što tvrde, objavljivali sve informacije do kojih su dolazili", objašnjava nijanse ovog slučaja Stanojević.

Vikiliks je, kako tvrde SAD, dolazio do informacija na ilegalan način, tačnije dobijali su ih od ljudi koji nisu smeli da ih puste, zbog čega to smatraju nezakonitim upadom u svoj sistem. Kako napominje Stanojević, po tom osnovu je Vašington tražio Asanžovo izručenje, što je za njega bio najveći problem.

"Kad se to sve svede, on ne priznaje krivicu za špijunažu, on priznaje samo da se borio za pravo ljudi u svetu da znaju šta se događa", kaže naš sagovornik.

Da li se Asanž može nazvati špijunom?

Stanojević se ne slaže sa optužbama da je Asanž špijun zato što njihov posao nije da objavljuju informacije već da ih prikupljaju i šalju državi za koju rade, kako bi ih ona iskoristila kako joj odgovara.

"Ako je Asanž špijun, onda je bio špijun u korist svih nas. Znači, omogućio nam je da saznamo možda nekada i više nego što bismo morali da znamo. Ali on definitivno ne može da dođe pod kategoriju špijuna po načinu na koji je delovao. Spor je oko toga da li se to može baš u svakoj situaciji smatrati novinarstvom. Ali špijunaža nije sigurno", kaže novinar RTS-a.

Na pitanje gde je granica između špijunaže i novinarstva Stanojević smatra da je ona tamo gde su granice uticaja SAD.

"Koliki je uticaj Sjedinjenih Američkih Država, koje su bile najoštećenije objavljivanjem dokumenata u Vikiliksu, tolika je i granica onoga što sme da se objavi. Da se on, kojim slučajem, našao na teritoriji SAD, izuzev ovoga suđenja koje je imao u junu kada je leteo za Australiju, koje je morao formalno da obavi, on bi sigurno završio u zatvoru i taj zatvor bi se, prema američkom zakonu, merio ne u godinama 10-20, nego u stotinama godina koliko bi on dobio, jer se tamo godine u tački optužnice sabiraju. Tako da Asanž ne bi video slobodu nikada", navodi Stanojević.

Kada se saberu posledice Asanžovih odluka, novinar smatra da je on svetu doneo više pozitivnog nego negativnog jer je pokazao da su neke države otišle predaleko u zloupotrebi svoje, pre svega tehnološke, pa i druge moći u kontroli ne samo svojih građana nego i građana drugih zemalja.

"Na kraju krajeva, razotkrio je neke zločine koji su počinjeni pre svega u Iraku. Tako da bih rekao da on jeste dosta toga dobrog doneo, ali bilo je i loših stvari. On je otkrio identitet određenih ljudi koji su zbog toga stradali. Znači, tu sad ima i pozitivnih i negativnih brojanja u njegovom slučaju", kaže Stanojević.

Ostatak razgovora sa Zoranom Stanojevićem o odgovornosti novinara da filtriraju informacije koje obljavljuju, političkom progonu osnivača Vikiliksa, ali i medijskoj propraćenosti prvog obraćanja Asanža sa slobode, možete pogledati u videu na početku teksta.