Igre 
Zašto Tramp ukida Ministarstvo obrazovanja? Rat protiv "woke" kulture i Maskova ekonomska računica iza odluke
Komentari06/03/2025
-19:02
Očekuje se da američki predsednik Donald Tramp u najkraćem roku izda direktivu za gašenje Ministarstva obrazovanja, javilo je nekoliko američkih medija na osnovu svojih izvora, počevši od Wall Street Journala.
Kako javlja NPR, Tramp bi mogao već danas da naredi ministarki obrazovanja Lindi Mekmahon da "preduzme sve neophodne korake kako bi se olakšalo zatvaranje Ministarstva obrazovanja“.
Tramp je više puta pozivao na eliminaciju ove institucije, nazivajući to "velikom prevarom“. Zatvaranje je predložio još u svom prvom mandatu, ali Kongres tada nije reagovao. Njegova administracija smatra akademske institucije terenom bitke između kultura, gde su sporna pitanja sloboda govora u kampusima, programi raznolikosti, jednakosti i inkluzije (DEI) i prava transrodnih osoba.
Tokom dugačkog obraćanja pred Kongresom u utorak Tramp je rekao da će zaštititi decu od "toksične ideologije u školama", oštro kritikujući tzv. "woke" ideje. Pomenuo je i anegdotu o devojčici (13) koju je škola, navodno bez pristanka roditelja, ohrabrivala da koristi drugo ime i žensku zamenicu "ona" zameni sa "oni".
Sa finansijskog aspekta, bliski Trampov saradnik Ilon Mask, na čelu Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE), prethodno je ukinuo ugovore ovog ministarstva u vrednosti od skoro milijardu dolara, u nastojanju da eliminiše nepotrebne troškove. Među njima se našlo i 29 grantova za DEI obuku.
Oni koji brane postojanje ministarstva kažu da je ono ključno kako bi se standardi javnog obrazovanja održali na visokom nivou i optužuju republikance da pokušavaju da podstaknu obrazovanje isključivo radi profita. Takođe ističu da bi momentalno zatvaranje izvršnom naredbom moglo da poremeti desetine milijardi dolara federalne pomoći školama, kao i državnu pomoć studentima za školarine.
profimedia
Prosvetni radnici i sindikati, kao što su Nacionalno udruženje za obrazovanje (NEA) i Američka federacija nastavnika (AFT), oštro se protive nicijativi. NEA tvrdi da bi to bilo katastrofalno za studente u zajednicama sa niskim primanjima, lišavajući ih kritičnih usluga. AFT upozorava da bi 26 miliona učenika koji žive u siromaštvu i 7,5 miliona sa invaliditetom time lišili ključne podrške, naglašavajući potencijalne negativne uticaje na "jednakost u obrazovanju".
Povezane vesti
Mekmahon je rekla senatorima da će za demontiranje ministarstva biti potrebna akcija Kongresa, ali je i više puta obećavala da će se nastaviti finansiranje federalnih škola kojima je Kongres dodelio pomoć, u školskim okruzima sa niskim primanjima.
Pošto su SAD federacija 50 država, svaka od njih ima sopstveno ministarstvo obrazovanja sa nadležnostima nezavisnim od Vašingtona, tako da ukidanje federalnog ne znači da će ova institucija nestati.
"Eksplozija" budžeta Ministarstva obrazovanja kroz istoriju
Preteča ovog ministarstva nastala je još 1867. godine, ali u modernoj formi počelo da radi 1980. Budžet prošle godine narastao je na 268 milijardi dolara, a na osnivanju je bio "samo" 14 milijardi, što bi, kada se uračuna inflacija, danas vredelo oko 60 milijardi.
Federalna regulacija obrazovanja postala je popularna tokom Hladnog rata, posebno 50-ih, dok su dve supersile vodile "Svemirsku trku". U SAD je rasla podrška za više ulaganja u javno obrazovanje, a posebno razvoj prirodnih nauka. Škole su takođe služile jačanju patriotizma i nacionalnog identiteta u jeku rivalstva sa Sovjetskim Savezom.
Debata o postojanju Ministarstva obrazovanja počela je ubrzo nakon osnivanja, tokom mandata republikanskog predsednika Ronalda Regana, koji se u kampanji zalagao za njegovo ukidanje. Tokom govora o Stanju unije predložio je budžetski plan kojim bi se ukinilo to i Ministarstvo energetike, da bi zatim iskoristio zakon o obrazovanju iz 1981. bi umanjio birokratiju i propise oko korišćenja federalnih sradstava od strane pojedinačnih država.
Prvi Reganov ministar obrazovanja, Terel Bel, osnovao je Nacionalnu komisiju za izvrsnost da istraži i objavi studiju "Nacija u riziku“ 1983. godine koju neki u obrazovnoj zajednici smatraju "najuticajnijim izveštajem o školovanju u američkoj istoriji“. U njemu se poziva na rigorozniji, pojednostavljeni nastavni plan i program za osnovne škole (K-12), povećano ulaganje u kvalitetne programe pripreme nastavnika i zahtevnije standarde za upis na koledže i univerzitete, između mnogih drugih preporuka. "Nacija u riziku“ značajno je uticala na pravac američke obrazovne politike, doprinoseći rastu standardizovanog testiranja, reformi federalnog nastavnog plana i programa "na osnovu standarda“ i alternativnim školskim opcijama, uključujući čarter škole i programe vaučera, piše magazin Time.
Republikanci su polako prihvatili Ministarstvo obrazovanja, tako da je Džordž Buš Mlađi 2000-ih sproveo najveći program ekspanzije federalnih nadležnosti nad obrazovnim sistemom pod nazivom "Nijedno dete neće biti ostavljeno" (No Child Left Behind).
profimedia
Povezane vesti
U prvom mandatu Tramp je odsekao milijarde dolara namenjenih obrazovanju iz federalnog budžeta počevši od 2017. Zatim je, kao odgovor na vanredno stanje zbog pandemije kovida-19, potpisao Zakon o pomoći i ekonomskoj bezbednosti (CARES) 2020. koji je školama obezbedio pomoć od 13 milijardi dolara.
Argumenti za i protiv ukidanja Ministarstva obrazovanja
U autorskom tekstu u odbranu Ministarstva obrazovanja Time priznaje da ono "ima prostora za napredak", ali napominje da je stvoreno da "poziva države i obrazovne institucije na odgovornost za otklanjanje štete od segregacije, održavanje jednakosti, podršku učenicima svih sposobnosti i podizanje učenika i porodica iz siromaštva".
U američkim medijima pojavilo se mnogo analiza i mišljenja za i protiv Trampove inicijative, koje je dobro sumirao bivši nastavnik i direktor srednje škole Kventin Šepard u autorskom tekstu za specijalizovani portal za javnu upravu District Administration.
Povezane vesti
On navodi sledeće argumente u korist gašenja Ministarstva obrazovanja:
- Lokalna kontrola i fleksibilnost: Zagovornici ukidanja tvrde da obrazovanjem najbolje upravljaju državne i lokalne vlasti, pošto su bliže specifičnim potrebama svojih zajednica. Ovaj lokalizovani pristup mogao bi omogućiti školama da prilagode svoju politiku, nastavni plan i program i raspodelu resursa kako bi se bolje uklopili u jedinstvenu demografiju svojih regiona. Na primer, seoske škole mogu imati znatno drugačije potrebe u poređenju sa urbanim centrima, a lokalne vlasti bi mogle biti bolje opremljene za rešavanje ovih dispariteta bez mešanja federalne države.
- Finansijska efikasnost: Zagovornici demontaže ukazuju na potencijalne finansijske koristi. Eliminacijom federalne agencije, milijarde dolara bi se mogle preusmjeriti u državne budžete za obrazovanje, što bi potencijalno omogućilo inicijative koje imaju više uticaja na lokalnom nivou. Argument je da bi uklanjanjem birokratskih slojeva države mogle efikasnije da koriste finansije za obrazovanje, fokusirajući resurse direktno na nastavnike, učionice i učenike.
- Smanjen federalni uticaj: Neki kritičari tvrde da Ministarstvo obrazovanja promoviše progresivnu političku agendu među decom, uključujući rodnu ideologiju i kritičku teoriju o rasi. Ukidanjem odeljenja, pristalice veruju da mogu da vrate federalne nadležnosti nazad u pojedinačne države, koje već odlučuju o većini obrazovnih pitanja. Ova promena bi potencijalno mogla dovesti do raznovrsnijih obrazovnih pristupa širom zemlje, odražavajući lokalne vrednosti i prioritete.
Šepard takođe navodi četiri glavna argumenta u korist očuvanja Ministarstva obrazovanja, koja se uglavnom odnose na navodno marginalizovane grupe:
- Zaštita ugroženih učenika: Ministarstvo igra ključnu ulogu u sprovođenju federalnih zakona koji zabranjuju diskriminaciju u obrazovanju. Ono nadgleda programe koji podržavaju učenike sa invaliditetom kroz Zakon o obrazovanju za osobe sa invaliditetom (IDEA) i studente engleskog jezika (ELL). Bez federalnog nadzora, ovi programi bi mogli da izgube finansiranje ili da se nedosledno primenjuju u svim državama, potencijalno ostavljajući ugroženo stanovništvo bez podrške od kritičnog značaja.
- Održavanje jednakosti u obrazovanju: Federalni nadzor igra ključnu ulogu u osiguravanju da svi učenici, bez obzira na njihovo poreklo, imaju pristup opcijama za obrazovanje. Uloga ministarstva u prikupljanju podataka, sprovođenju istraživanja i širenju informacija pomaže u identifikaciji najboljih praksi u obrazovanju i podržava napore da se unapredi američki obrazovni sistem. Eliminisanje bi moglo da pogorša postojeće nejednakosti i ostavi najugroženije studente u nepovoljnom položaju.
- Očuvanje podrške za visoko obrazovanje: Odeljenje za obrazovanje je odgovorno za distribuciju savezne finansijske pomoći za obrazovanje, uključujući podršku za savezne programe kredita za fakultete i grantove. Ukidanje bi moglo da stvori izazove za institucije koje se više oslanjaju na federalni novac, potencijalno čineći visoko obrazovanje manje dostupnim i skupljim za mnoge studente.
- Finansijske implikacije: Eliminacijom federalne agencije, milijarde dolara bi se mogle preusmeriti u državne budžete za obrazovanje“. To može da znači, ali i ne mora. Takođe, nema garancije da će ta sredstva naći put do lokalnih okruga. Dok bi se birokratija mogla smanjiti na saveznom nivou, ta birokratija može biti 50 puta veća ako njome upravlja svaka država.
Libertarijanska teza o "rasadniku socijalizma" na univerzitetima
Najjače i najdoslednije kritike Ministarstva obrazovanja su decenijama dolazile od strane libertarijanaca, koji se zalažu za ukidanje i mnogih drugih federalnih institucija i drastične rezove u Federalnom budžetu, zbog čega je njihov predstavnik u Senatu Rend Pol, našao zajednički jezik sa Maskom.
U nedavno objavljenom tekstu Tomasa Dilorenca sa libertarijanskog Mizes instituta, navodi se da su američki unverziteti zapravo "disfunkcionalni inkubatori socijalizma". Autor navodi stav začetnika Austrijske ekonomske škole Ludviga fon Mizesa koji je univerzitete nazvao "rasadnicima socijalizma", zbog, kako tvrdi, neizbežne socijalističke pristrasnosti svih obrazovnih institucija koje finansira vlada.
profimedia
Ovaj stav uklapa se sa kritikama Trampa i njegovih saveznika da je visoko obrazovanje politizovano i promoviše levičarske, progresivne i "woke" ideje, koje radikalizuju studente, ali ih uopšte ne pripremaju za tržište rada. Takođe, Tramp je nedavno najavio da će ukinuti svo finansiranja za koledže, škole i univerzitete koji "dozvoljavaju nezakonite proteste". To je usledilo nakon što su na Barnard koledžu u Njujorku izbili nasilni protesti, a grupa od više od 50 anti-izraelskih demonstranata zauzela zgradu u kampusu.
Dilorenco smatra da su univerziteti proizveli generacije studenata koji znaju da ponavljaju levičarske mantre o raznim temama, ali nemaju elementarne veštine kritičkog razmišljanja, za šta krivi tzv. "kritičku teoriju" koju promovišu "marksistički" profesori.
"Skoro svi univerziteti su ili državni univerziteti koje finansira država ili privatni univerziteti neprofitnog sektora koji primaju značajne državne subvencije, što ih čini de fakto državnim univerzitetima. Zapamtite: Onaj ko uzme kraljev šiling postaje kraljev čovek. Kao takvi, nemaju prave mušterije u poslovnom smislu. Studenti ne misle o sebi kao mušterijama, kao da su kupci recimo u "Starbaksu" ili piceriji. Oni retko plaćaju školarinu zbog jedne stvari; to rade mama i tata ili poreski obveznici, ili banke koje im daju studentske kredite. Roditelji mogu da plaćaju školarinu, ali deca su ta koja ubiraju primarne beneficije visokog obrazovanja, ako takve beneficije uopšte postoje. Dakle, pritisak potrošača koji vodi ka suverenosti potrošača je veoma slab", objašnjava Dilorenco tržišnu logiku iza ulaganja u sopstveno obrazovanje.
profimedia
Ogroman broj američkih studenata sa fakulteta izlazi u velikim dugovima, zbog čega, na primer, ne mogu da izvade hipoteku i dugo ostaju podstanari ili se vraćaju kod roditelja, što nije bio slučaj sa prethodnim generacijama. Ukupni studentski dugovi u 2024. dostigli su 1,77 biliona dolara, a kako je Pew Research Center izvestio u septembru prošle godine, Amerikanci za obrazovanje duguju 42 odsto više nego deceniju ranije.
Takođe zabrinjava podatak da 25 odsto Amerikanaca između 18 i 39 godina imaju studentske dugove. Prosečni dugovi za prvi stepen visokog obrazovanja su između 20 i 25 hiljada dolara, a za one koji su platili postdiplomske studije raste na 40 do 50 hiljada.
Dilorenco takođe tvrdi da se, zbog skoro potpunog odsustva pritisaka kupaca i akcionara, pa čak izbora, univerzitetski administratori često ponašaju kao "diktatorski tirani" koji nikome ne odgovaraju, zbog čega se predavači sa libertarijanskim ili konzervativnim stavovima nekada plaše da drže lekcije o poštovanju imovinskih prava, vladavini zakona ili preduzetništvu.
On u korist svoje teze da politički ideolozi koriste visoko obrazovanje za indoktrinaciju navodi teoriju italijanskog komuniste Antonija Gramšija (1891-1937) o "dugom maršu kroz institucije", gde se opisuje kako širenje komunizma u zemlji treba da krene od univerziteta.
Komentari (0)