Da li se raketna eskalacija preliva na Pacifik? Rusija "zvecka" projektilima, dok SAD i Japan kuju plan za Tajvan

Komentari

Autor: Euronews Srbija

30/11/2024

18:08

Da li se raketna eskalacija preliva na Pacifik? Rusija "zvecka" projektilima, dok SAD i Japan kuju plan za Tajvan - Copyright Tanjug/AP/Russian Defense Ministry P.S./Mass C. Specialist/U.S. Navy

veličina teksta

Aa Aa

Svet još nije procesuirao posledice demonstracije nove ruske hipersonične rakete "Orešnik" u Ukrajini, a iz Moskve već stižu najave o mogućem raspoređivanju raketa u azijsko-pacifičkom regionu. Kako je rekao zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, odluka o projektilima zavisiće od angažovanja "odgovarajućih američkih sistema" u bilo kom delu sveta.

Tenzije na drugoj strani sveta su još brže počele da rastu nakon optužbi Ukrajine da se 10.000 vojnika iz Severne Koreje obučava u Rusiji i učestvuju u sukobu na Kurskom frontu, dok su južnokorejski obaveštajci tvrdili da je poslato i 1.500 specijalaca. Iako bi slanje severnokorejskih boraca značilo da oni za to vreme nisu pretnja Južnoj Koreji, Seul je pozvao ruskog ambasadora na razgovor i zatražio hitno vraćanje trupa svog rivala na njihovu teritoriju.

Usledila je izjava visokog zvaničnika u kabinetu predsednika Jun Suk Jeola da se spremaju diplomatske, ekonomske i vojne mere u slučaju različitih scenarija vojne saradnje Pjongjanga i Moskve, uključujući slanje oružja Ukrajini. Inače, Južna Koreja je još aprila prošle godine sklopila dogovor da "pozajmi" SAD 500.000 artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara, kakve koriste američke haubice isporučene Ukrajini.

Raketna eskalacija je počela još ranije, kada je u septembru Rusija upozorila SAD "sveobuhvatnim vojno-tehničkim odgovorom", ako nastavi sa raspoređivanjem raketa srednjeg i kratkog dometa u Japanu. U pitanju je raketni sistem "Tajfun" koji je učestvovao u vojnoj vežbi SAD i Japana.

Tada je Rjabkov rekao da je Rusija spremna da odlučno odgovori, bez obzira na trenutni "moratorijum" o raspoređivanju raketa srednjeg dometa. Sada, razaranjem ukrajinske fabrike "Južmaš" u Dnipru raketom "Orešnik", navodnog dometa do 3.000 km, može se zaključiti da je taj "moratorijum" prestao.

Pored toga, u nedelju je japanski Kyodo News objavio da Japan i SAD imaju cilj da sastave zajednički vojni plan za moguću "hitnu situaciju na Tajvanu" koji uključuje raspoređivanje projektila.

Prema tom planu, za koji se očekuje da bude završen sledećeg meseca, SAD će rasporediti raketne jedinice na ostrvima Nansei u prefekturama Kagošima i Okinava, kao i na Filipinima, navodi se u izveštaju japanske agencije, koji se poziva na neimenovane američke i japanske izvore.

Puk američkih marinaca, koji raspolaže raketnim sistemom HIMARS i drugim naoružanjem, biće raspoređen na nenaseljenim ostrvima Nansei, navodi Kyodo News. Takođe, američka jedinica zadužena za svemir, sajber prostor i elektromagnetne sisteme navodno će biti stacionirana na Filipinima, kao i jedinice sa naoružanjem dugog dometa.

Očekuje se da će japanska vojska uglavnom biti angažovana u logističkoj podršci jedinici marinaca, uključujući snabdevanje gorivom i municijom.

Uloga Kine u novoj eskalaciji

Jako bitan faktor u Aziji i na Pacifiku je Kina, sa kojom Rusija nema savezništvo poput onog sa Severnom Korejom, ali redovno sprovodi velike mornaričke vežbe sa primenom najnovijih oružanih sistema, kao pandan sličnim manevrima američke i japanske mornarice. Takođe, Moskva veruje da administracija predsednika Džozefa Bajdena primenjuje politiku "dvojne izolacije" pokušavajući da istovremeno vrši pritisak na Kinu i Rusiju. Takođe je 14. novembra sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu prisustvovao aeromitingu u kineskom Džuhaju, gde je Rusija prikazala sposobnosti najnovijeg stelt lovca pete generacije Su-57, a Kina svoje J-35A i J22.

U prilog tome je govorio i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp, koji misli da je američka politika koja je zbližila dve nuklearne sile bila velika greška. On Kinu smatra američkim najvećim rivalom i najavio je uvođenje carina od čak 60 odsto na njene proizvode. Istovremeno obećava da će u kratkom roku dogovorom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom okončati rat u Ukrajini i raditi na tome da razdvoji Kinu od Rusije.

Nameće se pitanje šta tačno Tramp može da ponudi Rusiji imajući u vidu da joj je Kina najveći trgovinski partner 13 godina zaredom, da sa njom deli najdužu kopnenu granicu i da ruski zvaničnici redovno pričaju o neraskidivim odnosima.

Naime, kako se ističe u analizi rusko-kineskih odnosa američkog tink tenka "Savet za spoljne odnose" (CFR), Šojgu je nedavno govorio da je "najvažniji zadatak suprotstavljanje politici dvojne izolacije koju zastupaju SAD i njihovi sateliti", dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov 19. novembra na Samitu G20 poručio kineskom kolegi Vang Jiu da su dve zemlje u dosad nezabeleženoj "fazi razvoja naših strateških odnosa i sveobuhvatnog partnerstva".

CFR ipak napominje da Kina zauzima jedinstvenu poziciju između Rusije i Zapada i da, radi svoje bezbednosti, ne može da priušti da potpuno pređe u jedan ili drugi tabor.

Ministri zemalja G7: Ozbiljne posledice proširenja rata u Ukrajini

Novu krizu nagovestila je i zajednička izjava ministara spoljnih poslova zemalja G7, koji su u utorak oštro osudili navodno slanje trupa Severne Koreje u podršku ruske invazije na Ukrajinu.

Nakon sastanka u Italiji, ministri se upozorili da umešanost Severne Koreje u rat u Ukrajini predstavlja "opasno proširenje” sukoba koji bi mogao da ima „ozbiljne posledice po bezbednost” i u Evropi i u Indo-Pacifiku.

U saopštenju se takođe izražava zabrinutost zbog potencijalnog transfera nuklearne ili raketne tehnologije Severnoj Koreji i pozivaju se zemlje koje imaju jake veze sa Rusijom i Severnom Korejom, pre svega Kina, da se suprotstave takvim akcijama i poštuju međunarodno pravo.

Na konferenciji za medije, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da Kina ima važnu ulogu i da bi mogla da iskoristi svoj uticaj na dve zemlje da prekinu sa ovim aktivnostima, tvrdeći da će ruska pomoć programima za razvoj naoružanja Severne Koreje "povećati nesigurnost i nestabilnost na Korejskom poluostrvu".

"I ovo su nesumnjivo koraci koji, iako nisu usmereni protiv Kine, Kini se neće dopasti“, rekao je on posle sastanka G7.

Južnokorejski ministar spoljnih poslova Čo Tae-jul učestvovao je na sednici G7, pozivajući međunarodnu zajednicu na "pojačanu budnost“ u vezi sa vojnom saradnjom Rusije i Severne Koreje.