Igre 
"Moć je privremena": Da li je Netanjahu stvarno "nedodirljiv" i šta bi Izrael moglo da zadesi zbog poternice MKS?
Komentari22/11/2024
-16:01
Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Jova Galanta, kao i Hamasovog vojnog komandanta Mohameda al-Masrija (Deifa), optužujući ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
U saopštenju se navodi da je pretresno veće odbacilo izraelske prigovore na nadležnost suda i izdalo naloge. Ovaj potez dolazi nakon što je tužilac Karim Kan objavio da traži naloge za hapšenje zbog navodnih zločina povezanih sa napadima Hamasa na Izrael u oktobru 2023. i vojnim odgovorom izraelske vojske u Gazi.
profimedia
Države potpisnice Rimskog statuta su u obavezi da pritvore ove ljude ako im se za to ukaže prilika. U te 124 zemlje ne spadaju Rusija, Kina, Sjedinjene Američke Države i Izrael.
Reakcije Izraelaca i Palestinaca očekivano su oprečne.
"Ova odluka je za Palestince sasvim sigurno istorijska. Pravedna je odluka Međunarodnog suda pravde da procesuira počinioce ratnih zločina. Zato naglašavamo neophodnost da se procesuiraju i da se povinuju pravdi u svetlu ovog masakra koji je jednak ratnim zločinima i ulasku u drugu godinu rata", rekao je Magdi Salem, jedan od Palestinaca proteranih iz Džabalije.
"Uopšte nisam iznenađen. Taj sud je potpuno antisemitski i ne vidi šta se dešava oko Izraela. Samo gledaju u Izrael i kako da urade pogrešne i negativne stvari Izraelu. Zaista, to ne uzimam za ozbiljno", rekao je Ron Akerman, stanovnik Tel Aviva.
Rajmondo: Postoji mogućnost da optuženi budu izvedeni pred Međunarodni krivični sud
Profesor međunarodnog krivičnog prava univerziteta u Mastrihtu dr Fabijan Rajmondo ističe da je svačija moć privremena, te nije isključeno da neko poput izraelskog premijera može da se nađe pred sudom.
Povezane vesti
"Oni koji imaju moć danas mogu da je izgube sutra. Samim tim, ne možemo da odbacimo mogućnost da će ličnosti poput Netanjahua, Galanta ili vođe Hamasa, ako je još uvek živ, biti izvedeni pred Međunarodni krivični sud u budućnosti", rekao je profesor za Euronews Srbija.
On je u prilog tome naveo primere iz istorije kada je percepcija vojne moći pružala sigurnost liderima da im neće biti suđeno.
"U godinama posle Drugog svetskog rata, nemačka vojna snaga je davala poverenje nacističkim liderima da nikada neće izaći pred lice pravde i da predvide osnivanje Međunarodnog vojnog tribunala u Nirnbergu tada. Devedesetih godina, vlada Ruande, koja je bila odgovorna za genocid nad Tutsijima, nije mogla da zamisli da će ikada biti izvedena pred sud Ujedinjenih nacija za Ruandu. Isto tako, ličnosti kao što su Milošević i Mladić nisu mogli da predvide da će im biti suđeno pred Haškim tribunalom. U poslednje vreme, posle 2011. godine, tadašnji predsednik Kenije nije očekivao da će biti podignuta optužnica protiv njega pred Međunarodnim krivičnim sudom. Bez obzira na to da li su ti pojedinci osuđeni, oslobođeni ili da li su suđenja završena, istorija je pokazala da visoki politički vojni lideri mogu da budu izvedeni pred Međunarodni sud ukoliko se promeni nekakva dinamika moći", objašnjava dr Rajmondo.
Euronews
Imajući u vidu da je i ruski predsednik Vladimir Putin optužen pred ovim sudom, a da nije uhapšen kada je bio Mongoliji, potpisnici Rimskog statuta, nameće se pitanje postoje li posledice za države koje krše ovu obavezu.
"Po tom statutu Međunarodnog krivičnog suda, ukoliko država potpisnica ne poštuje zahtev za saradnju izdat od strane suda, Međunarodni krivični sud može da donese odluku shodno tome i može da prebaci to pitanje Skupštini država potpisnica ili, ukoliko je sud dobio predmet od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, može da ga prebaci tom istom Savetu bezbednosti. Od osnivanja Međunarodnog krivičnog suda bilo je više primera, odnosno slučajeva odbijanja saradnje koji su preneti Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Na primer, nekoliko afričkih država nisu uhapsile nekadašnjeg sudanskog predsednika (Omara) al-BaŠira, a recimo Mongolija, kao što ste pomenuli, nije uhapsila Vladimira Putina. Skupština država potpisnica je napravila procedure za te slučajeve ne saradnje, ali taj pristup je neformalan. I predsednik te Skupštine država potpisnica koristi diplomatske kanale i pritisak da bi rešio neku situaciju nesaradnje", navodi stručnjak.
Haaretz: Izraelu preti embargo na oružje, dok država zabija glavu u pesak
Analizu mogućih posledica po Izrael objavio je i izraelski opozicioni list Haaretz, prema kojoj nije isključen embargo na oružje od strane nekih zemalja Zapada.
Povezane vesti
Dr Eran Šamir-Borer, direktor Centra za bezbednost i demokratiju pri Izraelskom institutu za demokratiju i bivši generalni pravobranilac izraelske vojske, je u izjavi za Haaretz rekao da je odluka MKS nečuvena, ali da joj je doprinelo ponašanje izraelske države.
Kada je tužilac u maju podneo zahtev za izdavanje naloga, postojala je mogućnost da nezavisna i ozbiljna izraelska istraga umanji entuzijazam za potez Haškog suda, smatra on, ali dodaje da se ništa nije dogodilo od tada, kao i da se vlada "žestoko protivila" osnivanju državne istražne komisije.
"Da smo u tom periodu stvorili efikasan istražni mehanizam za rešavanje navoda koji su izneseni, tužilac bi možda povukao svoj zahtev. Država u praksi ništa nije uradila. Zabila je glavu u pesak.“ navodi pravnik.
Tanjug/AP/Bilal Hussein
Šamir-Borer napominje da je sud ograničen na bavljenje događajima koji su se desili do podnošenja naloga za hapšenje, ali je istraga još u toku. Pretpostavlja se da će uzeti u obzir događaje koji su se desili od tada i razmotriti šta će se desiti u budućnosti. Imajući to u vidu, izraelski stručnjak upozorava da se ne može zanemariti uticaj nastavka rata, a posebno zbivanja na severu, tj u Libanu.
"Sudije izričito napominju da se čini da se zločini na kojima se zasnivaju poternice i danas vrše, a moguće je da su mislili da svojom odlukom pomažu da se zaustavi još jedna humanitarna katastrofa“, kaže on.
Sud je objavio samo kratak sažetak poternica, tako da nije jasno koji su konkretni incidenti u fokusu istrage, ali se generalno odnosi na napade na bolnice i sprečavanje ulaska humanitarne pomoći, kao i na dva namerna napada na palestinske civile. Ove istrage bi mogle da budu usmerene i na druge osumnjičene i optužene, kako unutar izraelske armije, tako i u političkom vrhu.
Što se tiče Netanjahua, Šamir-Borer ne veruje da će rizikovati da poseti bilo koju od preko 120 zemalja potpisnica Rimskog statuta, iz straha da će biti uhapšen. SAD nisu potpisnice sporazuma i može se očekivati da će Trampova administracija zauzeti neprijateljski stav prema MKS-u.
Međutim, Šamir-Borer ne preporučuje da se sve nade polažu samo na američku podršku. Naime, on smatra da bi odluka Međunarodnog krivičnog suda mogla da posluži kao povod za embargo na oružje od strane drugih zapadnih zemalja, koje su se do sada zadovoljavale umerenijim merama protiv Izraela.
To bi moglo dati "vetar u leđa" mnogim krivičnim prijavama i istragama protiv vojnika i komandanata koje se vode u brojnim zemljama. To je takođe, kako navodi Haaretz, podsetnik da su još jedan fokus krivične istrage dešavanja na Zapadnoj obali, sa naglaskom na izraelske naseljenike.
Komentari (0)