Igre 
Mogućnosti klimatskog samita u Bakuu: "Ekstremni uslovi su sve izraženiji što će osetiti i građani Srbije"
Komentari11/11/2024
-19:02
Godišnji samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, prestonici Azerbejdžana okupio je lidere brojnih država, predstavnike biznisa i civilnog društva sa ciljem da se ubrzaju akcije za rešavanje klimatske krize. Na Samitu učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je imao bilateralni sastanak sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, a tokom posete očekuje ga i niz susreta sa svetskim liderima.
Evropska unija saopštila je da je gotovo sigurno da će 2024. godina biti najtoplija u istoriji i da će nadmašiti 2023. godinu, koja je trenutno najtoplija zabeležena godina od kada se vode merenja.
EU je taj podatak objavila uoči predstojećeg klimatskog samita Ujedinjenih nacija COP29 u Azerbejdžanu, gde će zemlje pokušati da postignu dogovor o povećanju finansiranja za borbu protiv klimatskih promena.
Direktor Službe za klimatske promene Kopernikus Karlo Buontempo rekao je da su osnovni uzrok tog rekordnog rezultata klimatske promene.
Tanjug AP/Peter Dejong
S druge strane, klimatološkinja Sonja Seneviratne pozvala je vlade da na COP29 dogovore snažnije akcije za smanjenje emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva.
U trenutku kada globalne temperature dostižu rekordne vrednosti, a ekstremne vremenske prilike utiču na ljude širom sveta, učesnici samita pokušaće da unaprede konkretna rešenja za problem klimatskih promena.
Fokus COP29 biće na finansijama potrebnim zemljama da drastično smanje emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte i da zaštite živote ljudi i sredstva za život od uticaja klimatskih promena.
Povezane vesti
Među ključnim prioritetima je i postizanje dogovora o izdvajanjima za borbu protiv klimatskih promena, obezbeđivanje da svaka zemlja ima sredstva za preduzimanje mnogo snažnijih klimatskih akcija, smanjenje emisija gasova staklene bašte i izgradnja otpornih zajednica.
Pejanović: Ekstremni klimatski uslovi biće sve izraženiji
Pomoćnik direktora Hirometeorološkog zavoda Srbije Goran Pejanović kaže za Euronews Srbija da na ovakvim samitima treba da dođe do donošenja mera od strane menadžera, političara i ostalih koji donose odluke, te da je najpre neophodno da se ukaže na problem klimatskih promena.
"Da se ukaže koliko to temperatura raste, ne samo temperatura vazduha, nego i temperatura mora. I kako bi možda do kraja veka globalna temperatura bila mnogo viša. Sada je ona negde oko 1,2 stepena veća od tog predindustrijskog perioda. A ove i prošle godine se približila granici od 1,5, znači vrlo blizu 1,45", objašnjava na početku razgovora Pejanović.
Podseća da je 2015. godine potpisan Pariski sporazum u kome se kaže da globalna temperatura nikako ne bi trebalo da pređe dva stepena do kraja ovog veka, ali i da je poželjno da se ne pređe ni granica od 1,5 stepeni.
"Globalna temperatura sistematski raste zato što se u vazduhu emituju gasovi sa efektom staklene bašte, u prvom redu ugljen-dioksid. Naš primer te emisije je da se zagreva i atmosfera, ali i okean što je još značajnije. Taj neki debalans i višak toplote se zadržava mnogo više u okeanu, preko 90 odsto", navodi on.
Pejanović dodaje i da smo tokom ovog leta imali pet jakih toplotnih talasa, ali i beskišne periode.
"Opet nas je pogodila velika suša, osma po redu od 2000. godine, što bi značilo da na svake tri godine sada imamo problem sa sušom. Ranije je to bilo - u periodu 1961 do1990. - jednom u šest godina. Tako da i nas pogađa ovaj problem", ukazuje naš sagovornik.
Povezane vesti
Pa ipak, Pejanović smatra da ćemo ekstremni klimatski uslovi biti sve izraženiji u budućnosti, što će direktno osetiti i građani Srbije.
"Oblast Mediterana se zagreva preko dva stepena na 30 godina, a mi nismo daleko. Samim tim biće veće isparavanje, više vodene pare u vazduhu i onda možemo da očekujemo i jače kiše", navodi on.
Govoreći o poplavama koje su ove i prethodne godine pogodile Španiju, Libiju, Grčku, ali i Bosnu, kaže d aje primetno da se broj žrtava takođe značajno povećao.
Povezane vesti
"Radi se o vezi, odnosno o adaptaciji na klimatske promene. Znači, kada dođu prognoze, upozorenja iz nacionalnih hidrometeoroloških centara, druge karike u lancu, recimo u našoj zemlji je tu MUP Srbije, treba da preuzme te informacije i da organizuje stanje na terenu kako da se eventualno ljudi evakuišu i kako da im se pruži pomoć ne bi li se izbegle ove velike nesreće. To se zove adaptacija na klimatske promene", zaključuje Pejanović.
Đurđević: Ne donose političari odluke o klimi, naučnici im predstavljaju opcije
Euronews Srbija
Pre ovih sastanaka koje zovemo COP-om, postoje sastanci tela, kao što je Međuvladin panel za klimatske promene koji je sastavljen od naučnika, uglavnom klimatologa, koji kroz svoj volonterski rad daju naučne osnove da bi se danas pregovaralo na nivou država, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević.
"Nemoguće je da naučnici donesu i usvoje mere koje se tiču toga kako će da funkcionišu i kako će se novac ulagati u budućnosti u smislu planova pojedinih vlada i njihovih mera. Tu često postoji neka vrsta male zabune da u COP-u u stvari političari donose odluke u klimi. Ne, političari donose odgovarajuće odluke, odnosno u svoje odgovarajuće politike i planove tako što im naučnici daju rezultate i kažu im šta su im opcije", rekao je Đurđević za Euronews Srbija.
Dugoročne prognoze ukazuju na to da će nam sledećeg leta temperature oboriti sve rekorde. Govoreći o tome koliko je moguće precizno predvideti vremenske uslove mesecima unapred, Đurđević ističe:
"Globalno zagrevanje utiče na povećanu varijabilnost. To znači da u kraćem vremenskom periodu imamo češće i veće promene vremena, nego u prošlosti. Tako je moguće da iz relativno toplog vremena vrlo brzo pređe na hladno, ili da se pojavi snega. To u principu otežava prognozu vremena".
Dodaje da ukoliko dugoročne prognoze imaju previše detalja, odnosno mesecima unapred predviđaju kakve će temperature biti svakog dana pojedinačno, onda one verovatno nisu pouzdane.
"Sezonske prognoze su više okvirne informacije koje mogu da ukažu na neke opšte trendove", ističe klimatolog.
Kako klima utiče na poljoprivredu?
Profesor Poljoprivrednog fakulteta Novica Miletić istakao je da razvoj štetočina pre svega zavisi od sume temperatura.
"Na primer, jabukin smotavac koji se javlja u proizvodnji jabuke, kao veliki problem, kad je veća suma temperatura, on ima četiri generacije, a kad je hladnije, onda ima svega jednu generaciju i onda se lakše suzbija", objasnio je Miletić.
Dodaje da se u poslednjih pet godina u Srbiji javljaju vrste štetočina koje se inače javljaju u toplijim krajevima, kao na primer trips na jabuci.
Profesor je naglasio da sneg na planinama, koji je možda iznenadio pojedine, ne bi trebalo ozbiljno da utiče na useve, jer je sada sve u fazi mirovanja. On naglašava da to koliko imamo kiše ili mraza je mnogo važnije u proleće kada vegetacija krene.
"U poljoprivredi je bitna kratkoročna prognoza. Sada neće uticati na naše odluke to kako će izgledati decembar ili januar. Međutim, kada krene vegetacija u martu ili aprilu, vremenska prognoza je važna iz dana u dan, na osnovu nje donosimo neke odluke", ističe Miletić.
Iskustvo poljoprivrednika ukazuje na to da je vremenska prognoza do tri dana veoma precizna, ali već na sedam dana može biti svega 50 odsto tačna. Profesor dodaje da dugoročne prognoze ne znače mnogo za poljoprivrednike.
"Ako je sušno, ko ima sistem za navodnjavanje, on će uključiti sistem za navodnjavanje. Ko nema sistem za navodnjavanje, živeće u tim uslovima. Ko ima protivgradnu mrežu, on će imati manje štete od grada kada dođe. Ko nema protivgradnu mrežu, on će imati štete itd", zaključio je sagovornik.
Preporuka za vas
Komentari (0)