Počinje Samit UN o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, učestvuje i predsednik Vučić

Komentari

Autor: Tanjug

11/11/2024

08:49

Počinje Samit UN o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, učestvuje i predsednik Vučić

Tanjug/AP/Rafiq Maqbool - Copyright Tanjug/AP/Rafiq Maqbool

veličina teksta

Aa Aa

Godišnji samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 počinje danas u Bakuu, prestonici Azerbejdžana i trajaće do 22. novembra, a okupiće lidere brojnih država, predstavnike biznisa i civilnog društva sa ciljem da se ubrzaju akcije za rešavanje klimatske krize.

Na skupu će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji će pre početka samita imati bilateralni sastanak sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, a tokom posete očekuje ga i niz susreta sa svetskim liderima.

Ceremonija svečanog otvaranja Samita na Olimpijskom stadionu "Baku" planirana je za utorak, a obratiće se domaćini - predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.

Nakon ceremonije otvaranja, na Samitu će govoriti više od 20 lidera država, a predsednik Vučić biće drugi govornik, posle predsednika Kazahstana Kasima Tokajeva.

COP29 će, u trenutku kada globalne temperature dostižu rekordne vrednosti, a ekstremne vremenske prilike utiču na ljude širom sveta, pokušati da unapredi konkretna rešenja za problem klimatskih promena.

Fokus COP29 biće na finansijama potrebnim zemljama da drastično smanje emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte i da zaštite živote ljudi i sredstva za život od uticaja klimatskih promena.

Među ključnim prioritetima COP 29 je postizanje dogovora o izdvajanjima za borbu protiv klimatskih promena, obezbeđivanje da svaka zemlja ima sredstva za preduzimanje mnogo snažnijih klimatskih akcija, smanjenje emisija gasova staklene bašte i izgradnja otpornih zajednica.

Ko će biti govornici

Učesnicima Samita obratiće se i predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, poljski predsednik Andžej Duda, kao i predsednik Kipra Nikos Hristodulidis.

Slovačku će na Samitu predstavljati predsednik Peter Pelegrini, EU - Šarl Mišel, Finsku predsednik Aleksander Stub, a Španiju - premijer Pedro Sančez.

Govoriće i jordanski kralj Abdula II, premijer Belgije Aleksandar De Kro, premijer Velike Britanije Kir Starmer, mađarski premijer Viktor Orban, premijerka Danske Mete Frederiksen, premijer Češke Petr Fijala, Grčke Kirijakos Micotakis.

Italiju predstavlja premijerka Đorđa Meloni, Egipat premijer Mustafa Madbuli, Albaniju premijer Edi Rama, Severnu Makedoniju predsednica Gordana Siljanovski-Davkova, Crnu Goru predsednik Jakov Milatović, a BiH predsedavajući Predsedništva Denis Bećirović.

Na konfereniciji će se govoriti i o priilagođavanju zemalja u razvoju klimatskim promenama i prikupljanju novčanih sredstava za to, a konferencija će takođe biti pilika za zemlje da predstave svoje ažurirane nacionalne akcione planove za borbu protiv klimatskih promena.

Šta je COP?

Konferencije UN o klimatskim promenama (COP) održavaju se svake godine i predstavljaju svetski multilateralni forum za donošenje odluka o akcijama za rešavanje klimatske krize.

Cilj samita COP je da se ograniče emisije ugljen-dioksida (CO2) i da se smanji nivo globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Prva konferencija COP održana je u Berlinu 1995. godine i od tada je cilj da se pronađu načini za zaustavljanje klimatskih promena i da se smanji globalno zagrevanje.

Tokom prošlogodišnjeg samita u Dubaiju, države su obećale da će utrostručiti kapacitet obnovljivih izvora energije do 2030. godine.

Na dosadašnjim konferencijama takođe su postignuti dogovori u vezi sa klimatskim promenama, a prvi je Protokol iz Kjota usvojen 1997. godine kojim su se potpisnici obavezali na smanjenje efekata staklene bašte u periodu od 2008. do 2012. godine.

Na COP 21 postignut je međunarodni dogovor kojim je ograničeno globalno zagrevanje na "znatno ispod 2 Celzijusova stepena u odnosu na predindustrijske nivoe, uz napore da se ne prelazi granica od 1,5 Celzijusovih stepeni.

U Parizu je 2015. godine dogovorena i finansijska pomoć za zemlje u razvoju kako bi se prilagodile klimatskim promenama i ublažile njihove posledice, a razvijene zemlje su obećale da će mobilisati 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine sa ciljem povećanja tih sredstava u budućnosti.

Na COP27 dogovorena je odluka o stvaranju posebnog fonda za zemlje koje su pretrpele velike gubitke i štete usled klimatskih promena poput poplava, suša, uragana i drugih vremenskih nepogoda.

Azerbejdžan će ove godine predsedavati COP29, jer je rotirajuće predsedavanje samitima UN o klimatskim promenama prešlo na centralnu i istočnu Evropu, dok će naredne godine Brazil biti domaćin samita COP30.