Igre 
Šta je najviše doprinelo Trampovoj pobedi i kakve poteze možemo očekivati: Analitičari za Euronews Svet
Komentari08/11/2024
-22:19
Sjedinjene Američke Države dobile su svog 47. predsednika. Po drugi put građani Amerike izabrali su Donalda Trampa i tako ga posle četvorogodišnje pauze vraćaju u Belu kuću. Ova nedelja počela je sa pitanjem "ko će biti", a privodi se kraju sa "šta će biti".
Republikanski kandidat pobedio je na predsedničkim izborima 2024. godine nakon što je osvojio vise elektorskih glasova od demokratske kandidatkinje Kamale Haris. Na korak je od toga da osvoji većinu u Kongresu, što će mu, makar u prve dve godine, olakšati sprovođenje novih mera po pitanju migranata, rata u Ukrajini, poreza i spoljne trgovine.
"Upravljaću prema jednostavnom motu 'data obećanja, ispunjena obećanja'. Ništa me neće sprečiti da ispunim svoju reč vama, narodu. Učinićemo Ameriku ponovo bezbednom, snažnom, prosperitetnom, moćnom i slobodnom. Pozivam svakog građanina širom naše zemlje da mi se pridruži u ovom plemenitom i pravednom poduhvatu. Vreme je da ostavimo podele iz prethodne četiri godine iza nas. Vreme je za jedinstvo", poručio je Tramp u ponedničkom obraćanju.
Kamala Haris na kraju nije uspela da prevaziđe zabrinutosti glasača u vezi sa inflacijom i imigracijom – dve ključne teme koje su išle u korist Trampu. Poraz je označio duboku promenu u američkoj politici, s obzirom na to da se glasači iz radničke klase sve više okreću Republikancima što je trend koji Tramp izgleda ubrzava.
"Da je ovo bio bokserski meč, ne bi se odlučivalo po poenima. Bio bi to nokaut. Republikanci su se pokazali dobro na mestima gde mi kao Demokrate nikada ne očekujemo njihov uspeh – u urbanim sredinama, među crnim i latino glasačima, kod žena. Zbog razloga koje će Demokratska stranka morati detaljno analizirati u narednim mesecima, izgubili smo neke ključne biračke grupe“, navodi Nejtan Dašl, bivši izvršni direktor Udruženja demokratskih guvernera.
Harisova je opustila atmosferu posle izbora, pozvavši svoje glasače da prihvate volju naroda. Poput Hilari Klinton 2016, odložila je inicijalno obraćanje glasačima, što nije učestala praksa. Predsednik Džo Bajden je u svom obraćanju rekao da je čestitao Donaldu Trampu i uverio ga da će tranzicija vlasti biti mirna i uredna.
"Prihvatamo izbor koji je zemlja donela. Mnogo puta sam rekao da ne možete voleti svoju zemlju samo kada pobeđujete. Ne možete voleti svog suseda samo kada se slažete. Bez obzira na to za koga ste glasali, gledajte jedni druge ne kao protivnike, već kao sunarodnike. Smanjimo tenzije. Takođe se nadam da možemo staviti tačku na pitanje o integritetu američkog izbornog sistema. On je pošten. On je pravedan i transparentan. I može mu se verovati, bez obzira na ishod", kazao je Bajden u obraćanju ispred Bele kuće.
Povezane vesti
Predsednički izbori 2024. ostavljaju Demokratsku stranku u razmišljanju u kom pravcu stranka treba da ide. Nova adminstracija koja bi mogla da uključuje Ilona Maska, Roberta Kenedija i Majka Pompea pokazuje šarenolikost, što su američki glasači prepoznali kao adekvatan odgovor na izazove s kojima se Vašington suočava.
Zbivanja i atmosferu u Vašingtonu prati spoljnopolitička urednica Euronews Srbija Nataša Đulić Banović, koja kaže da šoka i iznenađenja Trampovom pobedom zapravo nije trebalo da bude.
"Sada u ovim postizbornim analizama nekako je sve jasnije da je ovo bio sasvim očekivan ishod, da demokrate nisu dobro procenile kakve poruke šalju i kojim glasačima, a da republikanci sada zaista mogu samo da uživaju u ovom uspehu, jer će najverovatnije osvojiti i Senat i Predstavnički dom Kongresa i da razmišljaju kako će dalje funkcionisati nova administracija, na čijem će čelu biti Donald Tramp", kaže Đulić Banović.
Njen sagovornik tim povodom bio je profesor Dejvid Kanina sa Škole međunarodnih odnosa Univerziteta Džons Hopkins, koji je pomenuo da je imao osećaj da će Tramp pobediti. Imajući u vidu da su za njega glasali mladi, žene i Afroamerikanci, koji su inače naklonjeni demokratama, profesor kao razlog navodi ekonomsku situaciju.
"Mnogi su smatrali da je bilo bolje za vreme Trampa nego za vreme Bajdena. Što se tiče identiteta tih ljudi, to je manje važno nego taj zajednički stav, da su stvari bile bolje za vreme Trampa u prvom mandatu nego za vreme Bajdena. I sada koliko će to trajati, videćemo. Tramp je pobedio, možda malo lakše nego što su mnogi očekivali. Odlučio je i glas naroda, kao i glas elektora, tako da on je danas nesporno predsednik i glavni čovek. I demokrate će morati, kao što kažu, da se zapitaju i preispitaju", navodi naš sagovornik.
Profesor navodi da su demokrate sada slomljene i šokirane, nakon osam godina zaista slabih kampanja koje su vodili ljudi koje je, kako kaže, trebalo još odavno da zamene.
"Demokrate su u lošem stanju, videćemo kako će se oporaviti i koliko brzo to mogu, ako pronađu liderstvo, ali trenutno ih nema u Demokratskoj stranci", kaže Kanin
Povezane vesti
Što se odnosa sa Trampa sa Moskvom tiče, stručnjak je pohvalio reakciju ruskog predsednika Vladimira Putina, rekavši da je ona bila umerena, sofisticirana i iz dva dela.
"Prvo, on nije dao nekakav prvi odgovor i reakciju. On je jednostavno rekao u redu, priznajemo rezultat i oni sada nisu bili oduševljeni Trampom i njegovim dolaskom i rekli su da će videti šta će se konkretno desiti. Dakle, videćemo šta će Amerikanci uraditi, a ne samo šta govore. Zatim, danas je Putin je lično odgovorio. Govorio je o atentatu na Trampa i rekao je da je na koji se s tim izborio zaista bio dobar. Dakle, to je onako muški pristup, hvaleći Trampovu snagu, u Putinovom stilu. Putin je pozdravio i dočekao Trampa u klub snažnih lidera u svetu i mislim da i Trump sebe vidi tako", procenjuje profesor.
Kanin se osvrnuo i na odnos Trampa sa Evropom pominjući njegov poseban odnos sa mađarskim i slovačkim premijerom.
Povezane vesti
"Šta je Evropa za Trampa? Orban je, recimo, Evropa za Trampa, on igra važnu ulogu u Evropi, dakle, biće najverovatniji saveznici on i Fico u Slovačkoj. Ali, recimo, što se tiče Starmera u Velikoj Britaniji, kako će gledati taj specijalni odnos? Jer britanski premijer ima potpuno drugo mišljenje. Što se tiče Makrona u Francuskoj, Tramp poznaje Makrona, vidi kako je on funkcionisao, kako želi da vodi Evropu, za Trampa mislim da je Makron manji igrač, a Nemačka je u haosu, dakle, šta je Evropa? Videćemo odgovor to pitanje", kaže američki stručnjak.
Kanin je zatim pohvalio diplomatsko balansiranje predsednika Srbije Aleksandra Vučića rekavši da vešto igra sa svim velikim silama
"SAD su jedna od stolica na kojoj Vučić sedi i kažu kako ne može da izabere, da mora izabere stranu. Jedino što je to ispalo pogrešno. Vučić sedi uspešno na više stolica. Pitanje za mene je koliko će daleko u Bosni ići Milorad Dodik što se tiče odvajanja, da li će Amerikanci ukinuti sankcije, to je pitanje koje se postavlja, ali važnije je pitanje sada kada Dodik ima svog favorita u Beloj kući, šta on želi? Da li želi da se odcepi od Bosne? Ako ne, kakav će biti odnos sa Bosnom? Kakva je pozicija Republike Srpske u srpskom svetu", kazao je profesor.
Trapara: Mislim da bi većina političara na Trampovom mestu odustala posle svega što mu je učinjeno
Sagovornik emisije Euronews Svet bio je i Vladimir Trapara sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu koji je na početku pohvalio Trampovu upornost, objašnjavajući kako je osvojio pet miliona glasova više od Haris, dok je ona imala 15 miliona manje od Bajdena.
"Ja mislim da bi većina političara na njegovom mestu odavno odustala. Dakle, nakon što je na onaj način sišao sa mesta predsednika kao što je sišao, i posle svega što je učinjeno da se on spreči da ponovo uđe u trku za predsednika, posle suđenja, posle atentata, on je sve to izdržao, na kraju uspeo da pobedi. Dakle, to je prvi činilac, njegova upornost, a drugi činilac jeste slabost njegovih protivnika. Jer sve do jula meseca, demokrate su kao svog kandidata isticali aktuelnog predsednika Džozefa Bidena, koji jednostavno psihofizički nije bio podoban da i dalje obavlja tu funkciju. I tek nakon atentata na Trampa, koji je podigao Trampu rejting, dodatno su odlučili da ga zamene Kamalom Haris koja se očito nije najbolje snašla u toj ulozi. I to se videlo posebno u ovom finišu kampanje kada je Tramp odradio bolji posao u svim tim državama koje odlučuju predsednika i gde je još jednom uspeo da prevari istraživanja javnog mnjenja koja su ocenjivala da će rezultati biti mnogo neizvesniji, a onda se ispostavilo da je on sve te države dobio znatno ubedljivije nego što su to bilo koje ankete predviđale", navodi analitičar.
Euronews Srbija
Govoreći o Trampovim mogućim saradnicima Trapara je istakao da je Ričard Grenel jedan od ljudi od poverenja o čemu govori to što je bio uz njega kada se sastajao sa Zelenskim. Pominjala su se i druga imena poput Ilona Maska i Majka Pompea.
"Upravo svi ljudi koji su delovali da najčvršće podržavaju Trampa i koji su mu najbliži i koji su najlojalniji, i tu vidim jednu razliku u odnosu na 2016. godinu, kada je Tramp imao dosta problema da pronađe saradnike, a imao je problema i da oni budu potvrđeni u Kongresu, pošto Kongres mora formalno da odobri administraciju, zato što nije imao većinu. Sada će imati glatku republikansku većinu u Senatu, verovatno i u Predstavničkom domu, iako nije završeno brojanje svuda. Tako da mislim da će imati sada mnogo lakši posao, a dodatno ono što mu ide na ruku je da sada nema one kontroverze oko ruskog mešanja u izbore", objašnjava naš sagovornik.
Serebrenikov: Tramp nije napravio nikakav ustupak ruskim interesima u Ukrajini, daleko od toga
Iz Moskve je za Euronews Svet govorio politički analitičar i predavač na Moskovskoj školi ekonomije Artjom Serebrenikov, koji je oceio da je Putinova izjava o Trampovoj hrabrosti posle atentata bila vrlo zanimljiva
"On nije bio među prvim svetskim liderima koji su čestitali Trumpu. Zelenski je daleko pre čestitao, Putin je malo sačekao da bi se izjavio i nije to uradio u zvaničnom kontekstu. On je pomenuo Trampa tokom pitanja i odgovora na jednoj konferenciji i fokusirao se na ličnu stranu Trampa, na njegove osobine kao osobe i istakao njegovu hrabrost i rekao da glupa i dosadna osoba nikada ne bi postala predsednik SAD-a. Naravno, rekao je da Tramp nije glup i da je vrlo zanimljiv čovek. Takođe je rekao da ima normalne odnose sa Trampom, da ih je imao za vreme njegovog prvog mandata u Americi. Tako da Putin nije dao nikakve dalekosežne političke izjave o Trampu osim što mu je čestitao što je pobedio na izborima. Kremlj je stalno negirao bilo kakvo mešanje Rusije u američke izbore i nije pomenuo da se Rusija nada da će se politika promeniti za vreme Trampa. Nije bilo nikakve službene linije Moskve, ali ima naravno brojnih neslužbenih očekivanja oko Trampa, posebno naravno što se tiče učešća Amerike u ratu u Ukrajini", navodi ruski analitičar.
Euronews Srbija
Što se tog sukoba tiče, Serebrenikov kaže da je bilo nagađanja o približavanju SAD i Rusije, očekivanja da će SAD ili prestati da podržavaju Ukrajinu, ili će predlagati nekakav mirovni dogovor, ali da ništa od toga nije jasno u ovom trenutku.
"Naravno, postoji opšte očekivanje, neslužbeno naravno, kako u Rusiji, tako i na drugim mestima, da će Tramp biti skloniji mirnom rešavanju tog rata i da će biti u nekoj meri pro-ruski u svojoj politici. Ta ideja je veoma raširena i, naravno, ne potkrepljuje se i obavezno činjenicama. Mi se sećamo, za vreme prvog mandata, Tramp nije napravio nikakav ustupak ruskim interesima u Ukrajini, daleko od toga. On je, naprotiv, usvojio jednu rezoluciju koja je omogućila slanje američkog naoružanja u Ukrajinu, čak i pre rata. Tako da je potpuno nejasno da li će ta očekivanja biti realizovana. Međutim, nagađanja su potpuno neverovatna u vezi sa ovim aspektom mogućih budućih akcija Donalda Trampa. Naravno, videćemo šta će biti, prerano je davati nekakve ozbiljne izjave", kaže analitičar.
Čestitke iz Evrope, ali i briga zbog Ukrajine
Dopisnik Euronews Srbija iz Brisela Nemanja Milutinović podseća da su čestitke Donaldu Trumpu uputili svi zvaničnici Evropske unije odmah u pisanoj formi, a u međuvremenu, pojedini su imali priliku i da razgovaraju s njim telefonom.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pohvalila se na društvenoj mreži X da je imala odličan telefonski razgovor sa Trampom, naovdeći da se raduje jačanju veze između EU i SAD i zajedničkom radu na geopolitičkim pitanjima. Ona je istakla da su razgovarali o situaciji u Ukrajini, odbrani, trgovini i energetici.
S druge strane predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je takođe razgovarao sa Trampom putem telefona, ukazavši Trampu šta su prioriteti Evropske unije kada je reč o trgovini i geopolitičkoj situaciji, pre svega u Ukrajini i Bliskom istoku.
Možda se najveći strahovi ujedno i kriju u ovim čestitkama i temama o kojima su razgovarali, ocenjuje naš dopisnik, jer će, kako kaže, veći teret podrške, kako finansijske tako i vojne, Ukrajini pasti na Evropu sa dolaskom povratkom Trampa u Belu kuću.
On takođe izdvaja da je šef evropske diplomatije, Žosep Borelj, u tom pogledu možda bio konkretniji, jer je poručio da će Sjedinjene Države i Evropa ostati bliski partneri, ali da Evropa mora da ublaži sopstvenu zavisnost od Amerike, odnosno da ojača svoju bezbednost, te da je to jedini recept za opstanak EU, ako želi da bude ujedinjenija i jača kao unija zemalja.
Kompletnu emisiju Euronews Svet u kojoj se govorilo o napadu na izraelske navijače u Amsterdamu, ali i o raspadu nemačke vladajuće "Semafor koalicije", možete pogledati u videu na početku teksta.
Preporuka za vas
Komentari (0)