Šta donosi Trampov drugi mandat: U poziciji je da bude oštriji i odlučniji, ne samo u SAD, već i na svetskoj sceni

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/11/2024

21:01

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Amerika je ponovo izabrala republikanca Donalda Trampa za predsednika. Predviđalo se brojanje glasova danima, neizvesna i tesna trka između Trampa i potpredsednice Kamale Haris, a onda se sve završilo u jednoj noći.

Politička mapa Amerike odjednom je obojena u crveno. Tramp je osvojio, prema sadašnjim rezultatima, većinu glasova u svim kolebljivim državama, pre svega u Pensilvaniji, Džordžiji, Severnoj Karolini i Viskonsinu. Ostalo je još da se vidi šta će biti u, Nevadi i Arizoni, ali to bi trebalo da se takođe završi do kraja dana. Od preostalih država najneizvesnije je u Arizoni gde je razlika oko 100.000 glasova u korist Trampa uz 1,3 miliona neprebrojanih glasova.

Tramp je uz više elektorskih, osvojio i ukupno više glasova, i to za pet miliona u odnosu na Haris. Republikanci su takođe preuzeli Kongres i osigurali miran mandat, a obraćajući se svojim pristalicama po prvi put, od kada je ponovo izabran za predsednika Amerike, Tramp je rekao da je ovo bila najveća pobeda nekog političkog pokreta.

"Želim da zahvalim američkom narodu na ukazanoj časti što sam izabran za vašeg 45. i vašeg 47. predsednika, i svakom građaninu. Boriću se za vas, za vašu porodicu i za vašu budućnost. Svakog dana ću se boriti za vas svakim dahom u mom telu. Neću se odmarati dok ne ostvarimo snažnu, sigurnu i prosperitetnu Ameriku, koju naša deca zaslužuju i koju vi zaslužujete. Ovo će zaista biti zlatno doba Amerike", rekao je bivši i budući predsednik SAD.

Izbore je iz Vašingtona pratila spoljnopolitička urednica Euronews Srbija Nataša Đulić Banović, koja kaže da je brzina kojom je Tramp pobedio bila iznenađenje, posebno to što je presudna država Pensilvanija tako brzo proglasila pobednika.

"Analitičari, uključujući i one u Pensilvaniji, govorili su nam da se neće znati ništa do subote, da će bar još tri dana da se broje ovi glasovi. Ali eto, ovog jutra stvari su sasvim jasne i to je možda za neke prilično neobično. Juče je, podsetiću, sve krenulo tako što je u suštini Tramp, kada su se zatvorila prva birališta i kad smo saznali prve rezultate, imao prilično jasnu prednost. Ali to je zato što su se prvo zatvorila birališta u državama koje su tipično republikanske, i nekoliko demokratskih na istočnoj obali. Čekalo se da se zatvore i birališta na zapadnoj obali kako bi Kamala Haris dobila neke značajnije elektorske glasove. na primer, iz Kalifornije koja nosi 54 elektorska glasa" objašnjava Đulić Banović kako je tekla trka.

Vrlo brzo je postalo jasno da bukvalno sve od sedam "kolebljivih" država naginju ka Trampu. On je prvo osvojio Severnu Karolinu, a zatim i Džordžiju u kojoj se odužilo brojanje poslednjih glasova. Tada je postojala mala teoretska mogućnost da Haris zadrži države "Plavog zida" Viskonsim, Mičigen i Pensilvaniju, ali je uskoro postalo jasno da se to neće dogoditi.

"Sada kreću one procene kako se ovo dogodilo i koga je to Trump uspeo da izvede na birališta. Agencija Associated Press smatra, odnosno istraživanja, pokazuju da su izgleda u pitanju birači latinoameričkog porekla. Domaćinstva pogođena besparicom i, kako navode, baza ruralnih belih glasača bez univerzitetskih diploma. U suštini, pre ovih izbora, mnogi Amerikanci su govorili da im se ne sviđa pravac u kojem zemlja ide i da se jako brinu za američku ekonomiju. To je obično znak da trenutna administracija može da napusti Belu kuću", kazala je naša koleginica.

Gosti naše specijalne emisije o američkim izborima bili su Stevan Nedeljković i Marko Dašić sa Fakulteta političkih nauka. Na početku, dvojica stručnjaka su objasnila kako je došlo do velikog dispariteta između predizbornih anketa i stvarnih rezultata izbora. Nedeljković takođe ističe da su američki analitičari predviđali da brojanje glasova traje danima, čak do 9. novembra.

"Međutim, razlike su očigledno takve da bilo kakva vrsta dodatnog brojanja i male razlike nisu ono što jeste slučaj u ovoj izbornoj trci. Naravno, postoje države kao što je Nevada, ili Viskonsin, gde će razlike biti nekoliko desetina hiljada, ali moram da kažem da je ono što je najveće iznenađenje suštinski broj elektora koji će prikupiti Donald Tramp. Naravno, postojali su različiti scenariji, trka jeste tesna, makako izgledalo u ovom trenutku, postojali su scenariji gde se moglo očekivati da će jedan ili drugi kandidat doći do preko 300 elektora. To je ipak na kraju ostvario Donald Trump, i ispostavilo se još jednom da su istraživanja javnog mnjenja, pogotovo ona koja dolaze od strane New York Times-a i Sijene i Monmouta i drugih istraživačkih kuća, tradicionalno naklonjena demokratama, ni ovoga puta nisu ulovila duh američkih građana i šta oni stvarno misle o kandidatima", kazao je Nedeljković.

Dašić objašnjava da su agencije za istraživanje javnog mnjenja ipak popravile greške iz 2016. i usavršile pristup od 2020. do sada, ali da je potrebno biti oprezan sa predviđanjem konačnih rezultata. On je takođe ukazao na psihološki i simbolički uticaj na birače koji mogu imati ankete.

"Da su te ankete ukazivale na veliku razliku, mogle su recimo hipotetički da dovedu do apstinencije, na primer, republikanskih birača, da su zaista prikazivale neki primat Donalda Trampa u danima koji su vodili 5. novembru. Ali rekao bih, koliko puta smo čuli u prethodne četiri, a naročito u prethodnih osam godina, da je američka demokratija na testu. Mislim da je u ovom izbornom ciklusu ta demokratija i proceduralno bila na testu. Tome možemo da zahvalimo brzini brojanja glasova, i dobrom rukovanju sa glasovima koje su stigli putem pošte. To je skoro 80 miliona glasova koje treba prebrojati, otvoriti, utvrditi validnost tih glasova sa svim onim sastavnim elementima", kazao je Dašić.

Analitičar ipak napominje da je svako uzročno objašnjenje Trampovog rezultata u startu neminovno osuđeno na propast.

"Tako da ovo možemo posmatrati kontekstualno, demografski, da cenimo harizmu, koheziju Republikanske partije, osvetoljubivost Republikanske partije, loše ekonomske ili bilo koje druge performanse Bajdenove administracije. Čitav taj splet faktora je doveo do nečega što, ipostavlja se, jeste vrlo jedna komotna Trampova pobeda i po prvi put za njega, ali ne tako često ni u 21. veku, on ima dobre izglede da osvoji i glasove Amerikanaca. Mi smo često to isticali, nekako se stiče utisak da u Americi imate više demokrata nego republikanaca, a ovi izbori će taj stereotip ili aksiom američkih izbora, a mnogi aksiomi su pali na ovim izborima, Stefan se time naročito bavio u nekom periodu, su pali u vodu", objašnjava kompleksnost situacije u Americi naš sagovornik.

Na pitanje o specifičnostima i velikim razlikama između pojedinih država, posebno onim koje su ključne za pobedu, Nedeljković podseća da je u pitanju acija sa preko 340 miliona ljudi i da npr. Severna Dakota i Florida malo toga imaju zajedničkog. U pokušaju da se odgovori na najčešće pitanje novinara, ali i prijatelja i rodbine o tome ko će pobediti, Nedeljković kaže da je pribegao analizi drugih socijalnih faktora, a ne samo istraživanjima javnog mnjenja.

"Mi kad smo promišljali o tome, nismo se oslanjali samo na istraživanje javnog mnjenja, nismo se oslanjali samo na neke predikcije uticajnih učenjaka u toj oblasti, koje su, moram to da kažem, predviđale pobedu Kamale Haris, već smo išli stopu po stopu od toga zašto se radnička klasa u, recimo Pensilvaniji, više okreće Donaldu Trampu. Trump je verovatno, a pokazaće na kraju izborni rezultati, kandidat koji je u 21. veku osvojio od republikanaca najviše glasova radničke klase, koji je osvojio najviše glasova hispano populacije, i u odnosu na 2020. godinu i izbore tada taj rast je ogroman. Recimo, među muškarcima hispanske populacije to je 18 odsto. To se retko dešava u američkim izborima. Azijati, odnosno ljudi azijsko-pacifičkog porekla, su takođe sa 10 odsto više glasali za Trampa nego u 2020. godine. Ne može sve da se ulovi jednim faktorom, ali sijaset i niz tih faktora je doveo do toga da pobedi Donald Tramp. Ili kada šaljete poruke konkretno u Pensilvaniji, o rušenju demokratije ako pobedi Donald Tramp, a istraživanje pokaže da to ne rezonuje, čak ni među demokratama. U smislu, da je tek 14 odsto demokrata zadovoljno tom porukom. To znači da su vaši stratezi i da ste vi u kampanji negde debelo grešili", objašnjava Nedeljković.

Što se tiče predviđanja kako bi mogao da izgleda Trampov drugi mandat Dašić podseća da postoji neka vrsta tradicije da prvi mandat bude manje odlučan od drugog. Ipak on napominje da bi mnogo analiza moglo biti samo "lov u mutnom"

"Ja mislim da će on biti oštriji nego što je bio prvi, možda treba sačekati i sa imenovanjima, odnosno da vidimo ko će biti u tom timu, i to ideološki nešto govori. I uprkos tome što će biti dosta stabilna većina u Senatu, jedna krhka većina na bilo koju stranu, u Predstavničkom domu, ne bih ja to u američkom političkom sistemu uzimao zdravo za gotovo, u smislu da će Trump imati svu slobodu ovog sveta, da upravlja kako želi, zbog heterogenosti partija", kaže Dašić.

Nedeljković smatra da posle nepunih 10 godina na političkoj sceni Tramp više ni ne može toliko da iznenadi. Po njemu, od 20. januara, kada Tramp ponovo uđe u Belu kuću, možemo očekivati drugačiji pristup jer neće više biti vezan nekim odlukama i podrškom Republikanske partije, koju je u međuvremenu "progutao".

"Taj mandat može biti bolji ili lošiji u odnosu na onaj od 2017. do 2021. godine, ali će svakako biti drugačiji. Na koji način? Možemo računati da ništa od legata Džozefa Bajdena ili malo toga ostane. Ono što verovatno neće moći previše da menja jeste polje zdravstvene nege, zato što su republikanci nekoliko stotina puta pokušali da sruše zakon o pristupačnoj nezi ili Obamacare, ali nisu uspeli i građani SAD imaju pozitivan stav prema tom reformskom procesu u pogledu zdravstvene nege, koji je izvršen za vreme Baracka Obame. Kada pričamo o nekim ekonomskim momentima, definitivno će preovladati njegov transakcionalistički pristup gde možemo da očekujemo uvođenje carina različitim državama, pa čak bih se usudio da kažem i zoštravanje ekonomskih odnosa sa svojim partnerima iz EU", kaže naš sagovornik.

On ipak smatra da bi u domenu spoljne politike mogao da zadrži više kontinuiteta u odnosu na aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena.

"Strategija maksimalnog pritiska na Iran, koja će svakako opstati, maksimalna podrška Izraelu da se obračuna sa svim svojim neprijateljima. To nije baš najbolje jer je, rekao bih, Tramp imao jednu vrstu dobre diplomatske strategije, a to je izrada Abrahamskih sporazuma i otopljavanje diplomatskih odnosa Izraela sa svojim arapskim susedima i ja bih voleo, i to bi bilo dobro za svet, da se tim postulatima Tramp vrati u neku buduću administraciju.'"

Kompletnu specijalnu emisiju o ishodu izbora u SAD, u kojoj smo detaljnije analizirali uticaj Trampov spoljne politike, ali i reakcije iz Brisela, možete pogledati na početku teksta.