Igre 
Ljudski faktor "poslednji ekser u kovčegu" divljih životinja: Za 50 godina nestalo 73% vrsta, kakva je situacija kod nas
Komentari19/10/2024
-23:12
Svetska fondacija za zaštitu prirode objavila je izveštaj o stanju planete za 2024. u kom se navodi da ljudi nastavljaju da podstiču katastrofalni gubitak divljih vrsta.
U Izveštaju o stanju planete za 2024, navedeno je u samo 50 godina došlo do pada divljih životinjskih vrsta od 73 odsto, koji Svetska fondacija za prirodu ocenjuje katastrofalnim.
Najveći pad zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima (85 odsto), zatim u kopnenim (69 odsto) i morskim (56 odsto).
Pretnju populacijama divljih vrsta uglavnom predstavljaju ljudski faktor koji dovodi do uništavanja staništa, ali i klimatske promene.
Skoro 200 zemalja ušlo je 2022. godine u borbu protiv nestajanja prirode sporazumom UN.
Ugarković: Brojke "poražavajuće", glavni krivac čovek
Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode kaže za Euronews Srbija da najveći faktor koji je doveo do promena u biodiverzitetu, pa i u klimatskim promenama, jeste čovek. Dodaje i da su prethodno navedene brojke "poražavajuće".
"Od posmatranih 35.000 vrsta i svih njihovih populacija, dakle po vrsti broja jedinki, imate drastičan pad koji iznosi 73 odsto. Kada smo pre dve godine predstavljali našu naučnu studiju, tj. izveštaj o stanju planete, taj broj je bio 69 odsto. I mi smo tada upozoravali da je vreme da prestanemo da budemo samo antropocentrični i da mislimo isključivo na sebe, već da je vreme da se vratimo u prirodu i da pokušamo da je sačuvamo. I evo, dve godine kasnije, podaci pokazuju da imamo još veći pad", ističe naša sagovornica.
profimedia
Povezane vesti
Ipak, ukazuje i na to da ova dva izveštaja nisu uporediva, situacija je i dalje je alarmantna.
Upitana gde se nalazi Srbiji u odnosu na put Evropske komisije koja ima za cilj nulte emisije CO2 do 2050, Ugarković kaže da smo mi ti koji - primenjujemo regulativu, odnosno spuštamo je na nacionalni nivo.
"Međutim, ima jedna činjenica koja donekle zabrinjava, a to je da je Evropska komisija, odnosno Evropska unija, na nivou odluka koje donosi, u smislu ljudskih prava koja se zalažu za očuvanje biodiverziteta. Onda vrlo brzo počne i da oslabljuje, odnosno da pravi ustupke. Te jedan od vrlo očiglednijih primera je taj da je stepen zaštite vuka smanjen, što posledično može da dovede do toga da se traži i stepen zaštite drugih ugroženih vrsta, a to onda ide potpuno suprotno od regulative koja kaže da je cilj da zaštitimo 30 odsto površine planete do 2030. godine", objašnjava ona.
Wikipedia.org/Brian Gratwicke
Naglašava i da "mi imamo sreće da je u toku donošenja Nacionalne strategije za zaštitu životne sredine", te da je ovo trenutak kada bi se, uslovno rečeno, moglo intervenisati, odnosno u tu strategiju ugraditi sve ono što je "potrebno da Srbija bude u korak sa svetom".
"Možda čak u nekom momentu i ispred, jer njima predstoji menjanje postojećih strategija, a mi je upravo donosimo. Te ne bih rekla da smo baš u kritičnom stanju, ali zaista je potrebno da momentalno reagujemo, da se bavimo u isto vreme i zaštitom divljih vrsta, i zaštitom prirodnih staništa, i smanjenjem emisije ugljen-dioksida i dekarbonizacijom, upravo iz razloga što je uzrok svih ovih problema čovek i on jedini može biti njihovo rešenje i to bi trebalo da se radi sinhronizovano u saradnji sa svim institucijama, svim kompanijama, jer one negde na globalnom nivou spadaju u najveće zagađivače i na nas kao jedinke i pre sve naše uloge koje tokom života imamo", zaključuje Aleksandra Ugarković.
Preporuka za vas
Komentari (0)