Drugi atentat na Trampa ukazuje na zastrašujući globalni trend: Koliko se javnost navikla na političko nasilje?
Komentari17/09/2024
-19:15
Drugi atentat u roku od dva meseca na bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i dalje je među glavnim temama u svetskim medijima, s tim da je priča o detaljima incidenta u nedelju na golf terenu na Floridi brzo skrenula na političko prepucavanje o ratobornim izjavama kao motivaciji za potencijalne ubice.
Tramp je okrivio "zapaljivu retoriku" predsednika Džozefa Bajdena i potpredsednice Kamale Haris, sa kojom će se suprotstaviti na izborima 5. novembra, koji ga redovno nazivaju pretnjom po ceom demokratski sistem SAD. Republikanac je takođe na društvenim mrežama objavio kako "zbog komunističke levičarske retorike lete meci", upirući prstom u rivale iz Demokratske stranke. Sa druge strane, analitičari i mediji naklonjeni demokratama okrivljuju Trampa za unošenje razdora svojim izjavama nakon oba atentata.
Ono što je očigledno i spoljnim posmatračima i suprotstavljenim taborima je rast političke netrpeljivosti i zaoštravanje "rata" na društvenim mrežama, koji se sve više preliva u stvarnost, čak i van granica Amerike, o čemu svedoči atentat slovačkog premijera Roberta Fica. Dva slučaja povezuje i to što su obojica osumnjičenih, Amerikanac Rajan Vesli Raut (58) i Slovak Juraj Cintula (71), radikalno pro-ukrajinski nastrojeni, zamerajući svojim žrtvama što se protive zaoštravanju rata protiv Rusije.
Američki bezbednosni eksperti takođe krive oštru polarizaciju i političku retoriku punu mržnje, koju raspiruju "strani neprijatelji" i diskurs pun naboja na društvenim mrežama, navodi se u tekstu Politica, uz zaključak da ovi faktori dovode u pitanje mogućnost američke države da zaštiti predsedničke kandidate, kao i svoje institucije. Među stranim faktorima su navodni medijski uticaj najvećih američkih geopolitičkih neprijatelja Kine, Rusije i Irana, koji, prema izveštaju zvaničnika iz obaveštajnih agencija SAD iz ovog meseca, pokušavaju da utiču na ishod izbora.
"Predsednički izbori 2024. održavaju se u vreme kada se SAD suočavaju sa najkompleksnijim, najdinamičnijim i najopasnijim okruženjem koje sam iskusio u poslednjih 40 i više godina koliko radim u policiji, Ministarstvu za unutrašnju bezbednost i Nacionalnoj bezbednosti“, rekao je Džon Koen, bivši visoki zvaničnik obaveštajne službe za unutrašnju bezbednost i borbu protiv terorizma.
"Suočavamo se sa sajber, fizičkim i drugim pretnjama od strane stranih i domaćih aktera, a ono što je danas drugačije je kako su oni u potpunosti usvojili moć interneta“, dodao je Koen.
Politico takođe navodi da je stvorena atmosfera nepoverenja u organe reda zbog Trampovih prozivki na račun FBI-ja i Ministarstva pravde, koje krivi da ga nepravedno ciljaju u silnim istragama i sudskim procesima.
To se odrazilo i na druge republikance, pa tako senator iz Jute Majk Li smatra da FBI ne bi trebalo da istražuje nedeljni incident, kada je na osumnjičenenog Tajna služba otvorila vatru nakon što je agent primetio da puška viri kroz ogradu. Umesto u federalne organe, on ima više poverenja u policiju države Floride, čiji je guverner Trampov saveznik Ron Desantis, koji je i sam najavio da će voditi nezavisnu istragu.
Republikanci su ponovili tvrdnje da Tramp ne dobija dovoljnu zaštitu od Tajne službe, mada je sam Tramp i u ovom slučaju pohvalio reakciju agenata, rekavši da su ga evakuisali čim se začula pucnjava.
Predsednik Bajden je osudio napad i rekao da je naredio da Tajna služba obezbedi "sve resurse, mogućnosti i zaštitne mere neophodne da bi se obezbedila kontinuirana bezbednost bivšeg predsednika“.
Očekuje se da će Tramp nastaviti sa mitinzima koji su ranije zakazani za ovu nedelju, uključujući događaje u Mičigenu, Njujorku, Vašingtonu, i Severnoj Karolini između utorka i subote.
Bivši agent FBI: Ne mislim da je ovo poslednji ludak koji će tako nešto pokušati
Bivši agent FBI Tim Klemente takođe krivi oštru retoriku, kojom se Tramp izjednačava sa diktatorom, kao verovatni uzrok napada.
"Mislim da ćemo otkriti da je ovaj tip izuzetno politički motivisan“, rekao je Klemente o osumnjičenom Rautu tokom gostovanja na CNN-u.
Klemente smatra da je Rauta verovatno podstaklo mnogo političkih priča o Trampu ovih dana o Trampu, gde je poređen sa Adolfom Hitlerom, kao i slične izjave.
"Tako da ne mislim da je ovo poslednji ludak kojeg ćemo videti kako pokušava to da uradi“, upozorio je bivši agent.
Na konstataciju voditeljke CNN Erin Barnet da su dva pokušaja ubistva bivšeg predsednika za devet nedelja nešto bez presedana, Klemente se složio da tako nešto nema presedan u civilizovanom društvu.
Mislim da postajemo sve više i više necivilizovani, nažalost, sa političkim raspravama koje se vode i političkim optužnicama protiv bilo kojeg kandidata", odgovorio je Klemente.
On je dalje okrivio medijske stručnjake koji Trampa nazivaju „Hitlerom“ za njegove „krvavo kupanje“ komentara o automobilskoj industriji kao primer retorike koja je „dovela“ do ovih pokušaja Trampovog života.
On je zatim okrivio javne i medijske ličnosti koje Trampa nazivaju "Hitlerom“ zbog njegovih komentara o "masakru" američke auto industrije. To je naveo kao primer retorike koja je navodno dovela do pokušaja da se ubije republikanski predsednički kandidat.
Da li se normalizuje "hitlerizacija" političkih neistomišljenika?
Desno orijentisani politički komentator Kolin Pruet je u autorskom tekstu za The American Conservative izneo tezu da su ova dva atentata nešto nečuveno u američkoj istoriji i pored ubistva dva predsednika Abrahama Linkolna i Džona Kenedija. Kao glavnu razliku on identifikuje "oguglalost" javnosti na otvoreno političko nasilje i njegovu toleranciju, zbog čega bi ono moglo da postane nova norma. Pruet takođe navodi da je teorija zavere da je Tramp inscenirao atentate deo "mejnstrima meričke levice".
"Kako nacija može da razmrsi ovakav nered? Za početak, politički lideri obe stranke imaju obavezu da ublaže svoje optužbe. Popularno poznata "dilema o bebi Hitleru“ postala je dominantna u velikom delu demokratske izborne baze. Moralna dilema postavlja pitanje da li bi neko trebalo da razmotri ubistvo malog Adolfa Hitlera kako bi sprečio Drugi svetski rat i holokaust. Potvrdan odgovor predstavlja odgovor američke levice na fenomen Trampa. U zemlji koja je svojevremeno oštro osudila Henka Vilijamsa Mlađeg (američki muzičar prim. aut.) zbog pozivanja na Hitlera u svojim diskusijama o predsedniku Baraku Obami, oslikavanje 45. predsednika kao naciste postalo je moderno među najuticajnijim poznatim ličnostima, medijskim kućama i novinarima", napisao je analitičar.
Bilbija: Nije demokratija da neko stalno bude na nišanu puške
Novi napad na Trampa bio je glavna tema i na većini naslovnica novina u Srbiji, a o toj temi je u Prelistavanju Euronews Jutra govorio glavni urednik lista Politika Bojan Bilbija.
"Izbori u najmoćnijoj državi sveta svakako najviše privlače pažnju. I ovo je zaista vrlo čudno, neverovatno, da glavni predsednički kandidat, jedan od dva predsednička kandidata, bude već drugi put praktično napadnut, ugrožen vatrenim oružjem. Ono što je tu uočljivo, jeste da imamo ove godine jednu poplavu tih atentata, gde ludaci uzimaju oružje u ruke i pokušavaju da sami rešavaju to", osvrnuo se gost naše televizije na "epidemiju" političkog nasilja, takođe podsetivši na atentat na Fica.
Po njemu, oba osumnjičena spadaju u te "ludake", kako ih je juče i sam Tramp nazvao, govoreći o kako opasni ljudi slušaju šta Bajden i Haris govore.
"To nam govori o tome da se prelaze granice kada je reč, pre svega, o toj političkoj borbi. Ta strast postaje sve jača, dovodi se do jedne mržnje u društvu prema određenoj ličnosti, ako se ne slažemo sa njegovom politikom. I onda, po principu velikih brojeva, kada se to masovno radi, uvek se nađe neki ludak koji uzme pušku i zapuca. Mislim da je to, kroz društvene mreže, kroz razne nove platforme, da je to jedan dosta nov fenomen. I moramo svi kao društvo, kao čovečanstvo, da se zamislimo nad time. Ako sprovodimo jednu vrstu satanizacije političkih protivnika, sa koje god strane se to dešavalo, da će se naći neko ko će to ozbiljno da shvati, a ne kao političku borbu, ne kao političare koji bore za vlast, već kao nešto što je realno, što je njegov život, deo života tog nekog nesrećenog pojedinca, zaluđenog. Da će onda tako nešto, te ekstremne nasilje, da može da se dešavaju", upozorava Bilbija.
Novinar primećuje da je to globalni fenomen, koji mora da prepozna čitava međunarodna zajednica, kako bi se obuzdalo nasilje, koje se kroz društvene mreže sprovodi, a na kraju rezultira time da se ispolji na fizički način.
On se osvrnuo i na objavu zamenika predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrija Medvedeva da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski lično naručio ubistvo Trampa, rekavši da je u pitanju više "trolovanje" nego ozbiljna izjava, kao odgovor na krivljenje ruskog predsednika Vladimira Putina za sve što krene naopako na Zapadu.
"I to nam takođe ukazuje dokle smo daleko stigli, da zapravo nema nikakvih granica u izražavanju, da svako može svakoga da troluje, da optužuje. Ja mislim da to sve nas ne vodi u dobrom pravcu. A ovo što se tiče Trumpa, čovek nastupa iza neprobojnog stakla na svojim mitinzima. Njemu su inače savetovali da ne izlazi na otvoreni prostor, da bude uvek u zatvorenom, što se kaže u četiri zida. To je jedna jako teška situacija za nekoga ko želi da bude predsednik Amerike. On mora da izađe u narod, mora da komunicira sa građanima. Kažem, potpuno je neverovatno dokle smo došli, dokle je Amerika pre svega došla da se tako nešto dešava", navodi Bilbija i dodaje da je i na primeru Fica u Evropi jasno da takve stvari ne smeju da se dešavaju.
Glavni urednik Politike kaže da u suprotnom demokratija gubi svaki smisao, ako je čovek koji se bira ugrožen. To je ilustrovao primerom Meksika u kojem kandidate na izorima na svim instancama redovno ubijaju.
"Nije to demokratija. Demokratija je slobodno izražavanja volje građana, a nije način da neko bude stalno na nišanu puške", zaključuje Bilbija.
Ostatak razgovora sa glavnim urednikom Politike na temu nastavka političke borbe u SAD, ali i situacije na Kosovu i Metohiji, možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)