Igre 
Telegram na vrhu "ledenog brega" globalne cenzure: Durov ima dosta toga zajedničkog sa Maskom i Zakerbergom
Komentari28/08/2024
-07:02
"Bilo bi naivno misliti da je moguće voditi nezavisnu i bezbednu kriptoaplikaciju sa sedištem u SAD" napisao je 2017. na tadašnjem Twitter-u ruski IT preduzetnik i osnivač društvene mreže Telegram Pavel Durov, koji je uhapšen 24. avgusta u Francuskoj. Milijarder je takođe tvrdio da su američke agencije dva puta pokušale da podmite njegove programera tokom posete SAD 2016. i da je FBI vršio pritisak na njega.
Telegram je u međuvremenu sa tadašnjih 100 miliona narastao na oko 900 miliona aktivnih korisnika i postao trn u oku raznih vlada u svetu, od ruske do američke i francuske, zbog toga što odbija moderaciju sadržaja po njihovim zahtevima i pristup sistemu za enkripciju tajnih poruka, što sa jedne strane omogućava ogromnu slobodu govora bez političke cenzure, a sa druge komunikaciju o kriminalnim aktivnostima i slanje nezakonitih sadržaja. Ova mreža takođe dozvoljava grupe sa do 200.000 članova, što smeta državama jer omogućava udruživanje raznih ideološki nepodobnih pojedinaca, ali i onih koji, na primer, planiraju terorističke napade ili dele dečju pornografiju.
Ono što je Durov rekao o Americi je izgleda važilo i za Rusiju, koju je napustio 2014. kada je odbio da ugasi opozicione grupe na svojoj prvoj mreži VKontakte i preda lične podatke o učesnicima protesta u Ukrajini koji se pretvorio u prevrat na Majdanu. Nju zovu ruski Fejsbuk i najpopularnija je društvena mreža u toj zemlji sa oko 80 miliona aktivnih korisnika. Svoj sledeći projekat Telegram zato je bazirao u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a pored njihovog državljanstva poseduje još i francusko.
AP/Evgeniy Maloletka, profimedia
Takođe je zanimljivo da Francuska i UAE imaju sporazum o ekstradiciji, preko kojeg je Pariz ranije pokušao da uhapsi sirijskog predsednika Bašara al Asada, ali nikada nije uputio zahtev za izručenje Durova. Čudne su i okolnosti hapšenja jer je Durov navodno znao da ga francuske vlasti traže, ali je njegov privatni avion ipak sleteo kod Pariza da dopuni gorivo. Prema nekim izveštajima on se bezuspešno usprotivio tome u zadnjem trenutku, a pojavile su se i glasine da se on prethodno sreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Azerbejdžanu.
Durov je zadnjih nekoliko godina stekao reputaciju beskompromisnog zastupnika slobode govora, pa su njegovo hapšenje zbog navodnog organizovanog kriminala, prevare, trgovine drogom i promocije terorizma osudile najuticajnije ideološki slične ličnosti, poput vlasnika Tesle i X-a Ilona Maska, vlasnika kanadske video platforme Rumble Krisa Pavlovskog i uticajnog američkog novinara Takera Karlsona, koji je intervjuisao Rusa pre nekoliko meseci.
Tanjug/AP Photo/Seth Wenig, File
"Ali na kraju, nije ga Putin uhapsio zato što je dozvolio javnosti da izrazi slobodu govora. Zapadna zemlja, saveznik Bajdenove administracije i entuzijastična članica NATO-a, bila je ta koja ga je zatvorila", osvrnuo se Karlson na ironiju bekstva iz Rusije zbog totalitarizma, samo da bi završio u francuskom zatvoru.
Ovo hapšenje takođe je "ujedinilo" zvaničnike Kremlja i saradnike pokojnog opozicionara Alekseja Navaljnog u osudama. Njegov blizak saradnik Ivan Ždanov rekao je da su optužbe "neubedljive i loše konstruisane", a drugi opozicioni saborac Georgij Alburov smatra da je učinjena velika nepravda i nanet udarac slobodi govora. On je takođe podsetio kako Rusija, uprkos svojim naporima nije uspela da ugasi Telegram.
Povezane vesti
Inače, ruska agencija za nadgledanje digitalnih komunikacija Roskomnadzor "kapitulirala je" u ratu protiv Durova sredinom 2020. i podigla dvogodišnju zabranu za Telegram, koja je masovno igorisana u Rusiji maskiranjem IP adrese preko VPN-a. U jeku masovne globalne cenzure "lažnih vesti" o koronavirusu i vakcinama, koja se sprovodila i u Rusiji, čak je i ruski pandemijski krizni štab napravio nalog na ovoj donedavno omraženoj mreži punoj "antivladinih teoretičara zavere".
Danas praktično sve državne institucije u Rusiji, od lokalnih samouprava do ministarstava svoja saopštenja objavljuju na Telegramu, a mediji su se "stopili" sa Telegramom, pa su primarni izvori vesti, sa sve novinarima na terenu, analizama i ekskluzivnim dojavama, postali ogromni Telegram nalozi sa više miliona pratilaca i na stotine hiljada pregleda po svakom postu.
Rumble tvrdi da trpi pritisak od nekoliko država
Hapšenje Durova uznemirilo je osnivača Rumble-a Krisa Pavlovskog, koji je napisao na X-u kako je napustio u Evropu, implicirajući da ga tamo čeka slična sudbina. Njegova video platforma imala je oko 50 miliona aktivnih korisnika mesečno u prvom kvartalu ove godine i ustanovila se kao "slobodarska" alternativa Youtube-u, na koju su "prebegli" mnogi protivnici trenutne vlasti u SAD, od političkih ličnosti do influensera i komentatora.
Ovaj slučaj je izuzetno sličan Telegramu, imajući u vidu da je u maju ove godine Rumble obelodanio navodne zahteve za cenzurom, koji su stigli iz više zemalja, a pre dve godine blokiran je upravo u Francuskoj jer nije hteo da ukloni naloge ruskih državnih medija (pre svega Russia Today). Među tim zemljama našao se i Brazil, čija je vlast pod predsednikom Ignasiom Lulom da Silvom, prema svedočenju Pavlovskog pred američkim Kongresom, tražila da se uklone neki nalozi opozicije.
Kako je pisao Fox News pre svedočenja "pretnje" koje su stizale Rumble-u bile su nalik onima koje se očekuju od Kine, Rusije ili Severne Koreje, ali su zapravo dolazile iz liberalnih demokratija u kojima se visoko cene lične slobode. Pored Brazila i Francuske, Rumble se navodno suočio sa pritiskom iz Australije i Novog Zelanda, a konkretno je traženo da se uklone viralni video napada na biskupa tokom službe u crkvi u Sidneju, kao i vladini podaci o efikasnosti vakcina protiv kovida-19, koje objavljuju uzbunjivači.
"Godinama smo gledali kako platforme brane ideje sa kojima se nisu slagale. Bilo je to suptilno potiskivanje ideja i mišljenja koja se nisu uklapala u 'normu' koju diktiraju algoritmi. Danas je cenzura koju vidimo mnogo otvorenije. Vlade se otvoreno ponašaju na način koji smo mogli samo da zamišljamo pre 50-60 godina, tražeći od platformi da cenzurišu i uklone sadržaj koji ne favorizuju", piše u javno dostupnom svedočenju Pavlovskog.
On kaže da je danas na meti Rumble, juče je to bio X, a da bi u budućnosti to mogao da bude New York Times.
Povezane vesti
"Platforma ne bi trebala da je važna, univerzalno pravo na slobodu govora i izražavanja, srž zapadne demokratije, je u pitanju. Amerika treba da se istakne i preuzme vodeću ulogu", apelovao je Pavlovski.
Šta su "Twitter dosijei" otkrili o kontroli FBI na platformom
Uvid u ono što se dešavalo u Twitteru pružili su tzv. "Twitter dosijei" koje je Mask objavio 2022. nakon kupovine te mreže. Kako je u decembru te godine pisao Newsweek, otkrića su bila "zapanjujuća i duboko zabrinjavajuća", razotkrivajući čvrste dokaze o dosluhu između najviših rukovodilaca u FBI-u i njihovih "saradnika" na Twiter-u sa kojima su bili jako bliski.
U dosijeima se navodi da su se rukovodstvo FBI i Twitter cenzori neprestano savetovali o tome kako da priguši politički govor na osnovu njegovog sadržaja. Newsweek navodi da je to bez sumnje dokaz da je proteklih nekoliko godina bezbroj Amerikanaca trpeo stvarno kršenje svojih prava iz Prvog amandmana američkog ustava, koji brani slobodu govora od uticaja vlade.
profimedia
Povezane vesti
Argument koji su mnogi analitičari tada napravili je da je Twitter prestao da bude samo privatna kompanija, kojoj je dozvoljeno da sprovodi sopstvena pravila, kada se priklonio pritisku FBI-a. U objavljenim internim dokumentima čak piše da su FBI agenti čak napravili portal za zaposlene Twitter-a gde bi sa njima mogli da razmenjuju informacije i ideje o regulaciji objava i političkog govora.
Inače sam Mask je "na ratnoj nozi" sa Evropskom unijom, ali i sa trenutnom administracijom predsednika Džozefa Bajdena. Nedavno je odjeknuo njegov vulgaran odgovor EU komesaru Tijeriju Bretonu, koji ga je upozorio da mora da ispoštuje EU regulative prilikom objave njegovog razgovora sa republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom na X-u, a posle hapšenja Durova slabo prikrivenu pretnju uputio mu je penzionisani američki pukovnik Aleksandar Vindman, koji je bio ključni svedok u procesu Trampvog impičmenta.
"Raste netolerancija za davanje platforme dezinformacijama i zloćudnom uticaju, kao i apetit za snošenje odgovornosti. Mask bi trebalo da bude nervozan", napisao je na X-u Vindman.
Mask je zatim retvitovao najskorije primere kršenja slobode govora širom sveta od blokade X-a u Venecueli do rata sa "mimovima" u Velikoj Britaniji i Irskoj.
Među primerima se ponovo našao Brazil, nakon što je X pre desetak dana odlučio da obustavi poslovanje u toj zemlji zbog sudskog spora oko odgovornosti da se "suprotstavi dezinformacijama". Brazilski korisnici i dalje imaju pristup svojim nalozima.
Imajući u vidu da Mask uopšte nije omiljen u EU, lider desničarske britanske Reformističke partije Najdžel Faraž se posle hapšenja Durova zapitao da li je najbogatiji čovek na svetu sledeći.
"Hapšenje Pavela Durova je zabrinjavajuće. Telegram je sigurna aplikacija za slobodan govor. Možda ima loših korisnika, ali ih onda sve platforme imaju. Šta je sledeće... hapšenje Ilona Maska?", objavio je Faraž na X-u.
Zakerberg o pritisku američke administracije da cenzuriše Fejsbuk
Još jedan primer navodnog pritiska vlade na društvene mreže izneo je u ponedeljak izvršni direktor kompanije "Meta" Mark Zakerberg. On je u pismu predsedniku Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma Kongresa Džimu Džordanu napisao da je Bajden-Haris administracija tražila od Fejsbuka da cenzuriše Amerikance, posebno u vezi sa kovidom-19, piše Fox News.
Inače, on je pre više od godinu dana tom odboru dostavio hiljade dokumenata u okviru istrage o moderiraciji sadržaja na onlajn platformama.
Uz dokumente, kako je rekao generalni direktor "Mete", kompanija je ponudila desetak zaposlenih koji će biti dostupni za transkribovana saslušanja, naglašavajući kako kompanija želi da sarađuje sa istragom.
"Trenutno se mnogo priča o tome kako vlada SAD komunicira sa kompanijama kao što je 'Meta', i želim da budem jasan u vezi sa našim stavom. Naše platforme su za sve – mi želimo da promovišemo govor i pomažemo ljudima da se povežu na bezbedan i siguran način. U skladu sa tim, redovno smo na vezi sa vladama širom sveta i drugima koji imaju različite probleme oko javnog diskursa i javne bezbednosti“, napisao je Zakerberg.
Tanjug/AP/David Zalubowski
On je takođe rekao Džordanu da su 2021. godine "viši zvaničnici“ iz Bajdenove administracije i Bele kuće "više meseci vršili pritisak na naše timove da cenzurišu određeni sadržaj u vezi kovida-19, uključujući humor i satiru“.
Kada se Fejsbuk nije složio sa cenzurom, dodaje Zakerberg, Bajdenova administracija je izrazila veliku frustraciju.
"Na kraju, na nama je bila odluka da li da uklonimo sadržaj ili ne, a mi sami odgovaramo naše odluke, uključujući promene u vezi sa kovidom-19 koje smo uveli u naše regulisanje nakon ovog pritiska. Verujem da je pritisak vlade bio pogrešan, i žalim što nismo bili otvoreniji o tome“, napisao je Zakerberg.
Pre tačno dve godine Zakerberg je u popularnom podkastu Džoa Rogana pričao o tome kako je Fejsbuk ograničio priču i sinu američkog predsednika Hanteru Bajdenu uoči izbora 2020. godine, na osnovu upozorenja FBI o dezinformacijama.
Zakerberg je rekao da je loše kada se donese pogrešna odluka.
"Kada uklonimo nešto što ne bi trebalo, to je najgore“, rekao je on Roganu.
U pitanju je bila priča New York Posta o laptopu Hatera Bajdena, koji je zaboravio u jednoj radnji za popravku kompjutera i u kojem su navodno bili mejlovi o tome kako je upoznao jednog ukrajnskog tajkuna sa svojim ocem i ugovorio sastanak.
"Pozadina ovde je da je FBI došao kod nas, nekih ljudi iz našeg tima, i rekao: 'Hej, samo da znate, trebalo bi da budete u visokoj pripravnosti. Mislimo da je bilo puno ruske propagande na izborima 2016, imamo obaveštenje da će u suštini doći do neke objave slične ovoj'", ispričao je tada Zakerberg.
Preporuka za vas
Komentari (0)