Da li su se EU i demokrate urotili protiv Maska da kazne Trampa? Pretnje cenzurom deo su šireg "rata" oko slobode govora
Komentari14/08/2024
-22:00
Čudna "razmena paljbe" dogodila se između najbogatijeg čoveka na svetu Ilona Maska i Evropske unije kada je vlasnik mreže X upozoren da bi mogao da snosi posledice zbog intervjua sa republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom, uoči dvočasovnog lajvstrima.
Evrokomesar za digitalne tehnologije, Francuz Tijeri Breton, podsetio je Maska da je po Zakonu o digitalnim uslugama EU iz 2022. (DSA) obavezan da spreči širenje "štetnog govora", čime se, po mišljenju mnogih, direktno umešao u američke predsedničke izbore. Može se protumačiti i da je ovako pokušano "autosorsovanje" cenzure Trampa na institucije van SAD, koje nemaju tradiciju zaštite slobode govora, nalik Prvom amandmanu američkog ustava.
Neposredno nakon toga Demokratska stranka u SAD takođe se "okomila" na Maska, pod optužbom da suzbija sadržaj u korist predizborne kampanje potpredsednice Kamale Haris, kako bi pomogao Trampu, a zatraženo je da slučaj "političke cenzure" istraži Pravosudni komitet Predstavničkog doma Kongresa.
Mask se izgleda ni najmanje nije zabrinuo zbog "pretećeg pisma" Bretona i odgovorio mu je vulgarnim mimom iz filma "Tropic Thunder", a Brisel je ubrzo nakon toga započeo "kontrolu štete" kako se ne bi zamerio Vašingtonu.
Kako piše Politico, Breton, koga je prošlog meseca u dobijanju novog mandata podržao francuski predsednik Emanuel Makron, nije obavestio šeficu Evropske komisije (EK) Ursulu fon der Lajen da će poslati otvoreno pismo Masku. Ovaj list takođe je bivšeg generalnog direktora francuske IT firme "Atos" nazvao "bučnim, punim samopouzdanja i voljnim da koristi javnu poziciju za sopstvenu političku dobit".
Četiri anonimna EU zvaničnika su, kako navodi Politico, rekla da je Bretonovo upozorenje iznenadilo članove EK. Takođe su rekli da EU vodi istragu protiv X-a zbog potencijalnih kršenja pravila, ali da Brisel ne želi da se stekne utisak mešanja u američke izbore.
"EU ne želi da se bavi mešanjem u izbore", rekao je jedan od zvaničnika koji nisu hteli da im se objavi ime.
"DSA je previše važan da bi ga političar koji traži pažnju zloupotrebio u potrazi za svojim sledećim velikim poslom", kazao je drugi zvaničnik.
Oglasila se i generalna direktorka X-a Linda Jakarino nazvavši Bretonovo pismo "pokušajem bez presedana da rastegne zakon osmišljen za primenu u Evropi na političke aktivnosti u SAD".
Zvaničnik Trampove kampanje Kris Lasivita tvitovao je da EU pokušava da se umeša u američke izbore i da "mogu da idu dođavola".
Portparol Trampove kampanje saopštio je da je Evropska unija "neprijatelj slobode govora i nema nikakav autoritet da diktira kako mi vodimo kampanju".
Izvori Politica istakli su još jedno kršenje protokola, tačnije da evrokomesari imaju ulogu u sprovođenju regulativa, ali da se obično ne mešaju u rad službenika koji sprovode zakon. Nasuprot tome, Breton je pozvao službenike da se fokusiraju na potencijalnu štetu koju X i TikTok mogu da nanesu.
Zanimljivo je da su i Breton i Mask deo "ekosistema" tehnoloških giganta, zbog njihovih uloga na čelu velikih firmi, i da se poznaju odranije. Oni su se sretali nekoliko puta, s tim da je Breton prilikom posete 2022. Maskovoj "Tesla" fabrici u Teksasu bio u ulozi birokrate u odelu sa kravatom, dok je njegovj domaćin nosio majicu i farmerke. Njih dvojica su čak raspravljali o novim pravilima EU o društvenim mrežama, a na snimku susreta je Mask klimao glavom kao da se slaže.
Međutim, njihov odnos narušen odlukom EK da formalno optuži X za kršenje EU propisa širenjem "dezinformacija" i "nelegalnog" sadržaja.
EU je posebno zamerila Masku što "overeni" korisnici, koji su kupili plave "kvačice" navodno dovede u zabludu druge korisnike stvarajući utisak da su posebno kredibilni. Takođe je zamereno zbog nedostatka transparentnosti u vezi reklamnog sadržaja.
Naime, X je prva mreža optužena zbog navodnog kršenja DSA, a istraga je počela još u decembru prošle godine. U međuvremenu pokrenuta je istraga i protiv Mete, zbog navodnog kršenja pravila o korišćenju od strane maloletnika, kao i TikToka zbog sistema nagrađivanja za dovođenje novih korisnika.
Mask je već duže vreme "trn u oku" Briselu
DSA, uveden 2022., omogućio je Briselu suzbijanje onoga što smatra lažnim onlajn sadržajem na platformama, barem u teoriji. Mreže za koje se utvrdi da krše pravila, koja su uspostavila nove standarde za nadgledanje govora mržnje, lažnih slika, video zapisa i dezinformacija, mogu se suočiti sa kaznama u iznosu do šest odsto prihoda.
Ako platforma nastavi da "prouzrokuje ozbiljnu štetu“, moglo bi da bude naloženo internet provajderu u zemlji u kojoj je sedište kompanije, ako je deo EU, da isključi pristup "problematičnom" sajtu. Pomoćnik direktora Centra za evropsku politiku Georg Rikeles nazvao je tu meru "nuklearnom opcijom" i ocenio da je sukob Maska i EU označio kritičan momenat u borbi EU protiv moćnih onlajn platformi, a da je vlasnik X-a "pokazao kako tehnologija može biti korišćena kao oružje".
"U nekom trenutku, postoje neki veoma moćni alati u kutiji, ali pitanje je da li želite da ih koristite“, rekao je Rikeles za Financial Times.
Gubitak pristupa zemljama EU bi značajno umanjio broj korisnika X-a, čiji je rast usporen od Maskovog preuzimanja, navodi FT. X je imao 111 miliona aktivnih korisnika mesečno u EU u šest meseci do januara, prema podacima komapnije, što je više od šestine od 600 miliona registrovanih korisnika.
Treba naglasiti da je pre Bretona, neformalno upozorenje Masku uputila i potpredsednica EK Vera Jurova rekavši da on prosto ne razume zašto se EU plaši širenja "mržnje, podela i dezinformacija". Ona je početkom juna, uoči izbora za Evropski parlament (EP) kritikovala "očigledno pogoršanje" u moderaciji sadržaja na X-u od kada je ta mreža 2022. prešla u Maskove ruke.
"Ilonu Musku, od početka njegovog poduhvata sa Tviterom, mislim da nedostaje razumevanje zašto smo mi u EU toliko pažljivi ili oprezni kada vidimo prve klice nečega što bi moglo da poraste, zbog istorije u prethodnom veku gde prvi znaci antisemitizma nisu zaustavljeni. Zbog ovih krvavih lekcija iz naše istorije smo možda oprezniji od SAD", objasnila je Jurova zašto je EU spremnija da suzbija slobodu govora i tom prilikom zatražila od Mete da jače kontroliše sadržaj na Fejsbuku i Instagramu.
Za to vreme evroposlanici prethodnog saziva EP pokrenuli su inicijativu da EK usvoji odluku o uvrštavanju "govora mržnje i zločina mržnje" među krivična dela u okviru Člana 83(1) Sporazuma o finkcionisanju EU (TFEU). Ova izmena je godinama bila u proceduri, ali još uvek nije usvojena i predlaže da kategorija govora mržnje bude otvorena za interpretaciju u zavisnosti od društvenih okolnosti, čime se daje ogromna sloboda za pokretanje tužbi.
"Komisija se ohrabruje da razmotri otvoreni pristup u vezi sa listom osnova za diskriminaciju koja ne bi bila ograničena na zatvorenu listu, kako bi mogla da se prilagodi promenljivoj društvenoj dinamici. Štaviše, rezolucija se bavi specifičnim aspektima govora mržnje i zločina iz mržnje. Stoga se pozivaju Komisija i države članice da deluju protiv zloupotrebe interneta i društvenih mreža, naglašavajući da poslovni model platformi društvenih mreža, zasnovani na mikro-ciljanom oglašavanju, doprinose širenju i jačanju govora mržnje", navodi se na sajtu EP u izveštaju koji prati napredak ove zakonodavne inicijative.
Demokrate pozivaju da Kongres istraži Maska zbog "cenzure"
Mreža X je na udaru i sa druge strane Atlantika, a istaknute demokrate zatražile su u ponedeljak da se i u SAD pokrene istraga protiv X-a.
Kongresmen Džeri Nadler pozvao je predsednika Komiteta za pravosuđe Predstavničkog doma republikanca Džima Džordana da "istraži političku cenzuru“ na X-u, pozivajući se na izveštaje da je čet-bot ove kompanije zvani Grok, lažno govorio korisnicima da Haris ne ispunjava uslove za učešće na predsedničkim izborima 2024. Četbot je, kako piše Washington post, delio lažne informacije više od nedelju dana, dok nije popravljen krajem jula.
U saopštenju za javnost Nadlerova kancelarija je citirala kako je Džordan "veoma usredsređen na navode o cenzuri na društvenim medijima". Pre oko mesec dana Nadler je tvrdio da X namerno suzbija nalog Kamale Haris tako što pratiocima privremeno onemogućava da je prate.
Kako se dalje navodi u tekstu WP, ove inicijative odražavaju sve veću zabrinutost demokrata da bi Mask mogao da iskoristi svoju platformu da pomogne Trampu i tako se umeša u izbore. Nije pomenuta bojazan od mešanja u izbore od strane Bretona ili EU, ali je WP napomenuo da se situacija okrenula za 180 stepeni, jer su prethodno konzervativci optuživali nekadašnji Twitter, pre Maska, da ih cenzuriše.
Inače, SAD izuzetno oštro reaguju na svaki pokušaj stranih ili međunarodnih institucija da joj ugroze interese ili se umešaju u njene unutrašnje poslove. Poređenja radi, Kongres je glasovima iz obe partije u junu usvojio zakon po kojem se Međunarodnom krivičnom sudu preti sankcijama zbog optužnica protiv izraelskih, američkih ili zvaničnika bilo koje savezničke države.
Da li bi EU mogla da završi sa "balkanizovanim internetom"?
Pored sukoba sa EU i demokratama Mask je na "ratnoj nozi" i sa britanskom laburističkom vladom zbog njenog odgovora na nedavne nemire, a pre svega sa premijerom Kirom Starmerom. On ga je optužio da ima dvostruke aršine prilikom hapšenja desničarskih demonstranata, a Veliku Britaniju uporedio sa SSSR-om zbog pokušaja da ograniči slobodu govora na društvenim mrežema i predviđao mogućnost izbijanja građanskog rata.
Breton se osvrnuo i na taj događaj, izrazivši mišljenje da su se nemiri rasplamsali razglašavanjem sadržaja koji promoviše "mržnju, nered, pozivanje na nasilje ili dezinformacije".
U ovom slučaju oglasio se britanski list konzervativni The Spectator autorskim tekstom u kojem se Breton, ali i cela EU, kritikuju zbog pokušaja da kontroliše sadržaj na društvenim mrežama.
"Bretonovo pismo nas podseća da EU takođe ima ambicije van svojih granica, lukavo kritikujući Maska što se usudio da intervjuiše čoveka koji bi mogao da bude predsednik SAD, napominjući da će razgovor takođe biti dostupan korisnicima u EU. Bahatost zvaničnika EU nema granica", navodi se u autorskom tekstu novinara Toma Slejtera.
Po njemu, već je dovoljno loše to što neizabrane birokrate poput Bretona odlučuju šta Evropljani mogu da kažu i pročitaju na internetu, ali se sada tome pridodaje pokušaj da DSA postane "globalni zlatni standard" u onlajn cenzuri.
Slejter smatra da bi, kao alternativa centralizovanoj kontroli, Evropa mogla da završi sa "balkanizovanim" internetom u kojem različiti korisnici imaju pristup različitim platformama i različitim pravilima.
Komentari (0)