Jedan od najmoćnijih ljudi na svetu prešao na stranu Trampa: Da li je krupni kapital okrenuo leđa Bajdenu?
Komentari29/05/2024
-20:00
Američki milijarder i jedan od najmoćnijih ljudi u svetu finansija Stiven Švarcman je "preko noći" promenio mišljenje o predsedničkom kandidatu republikanaca Donaldu Trampu i podržao ga kao donor u trci sa predsednikom Džozefom Bajdenom.
Švarcman je koosnivač i izvršni direktor "Blekstouna", jednog od najvećih "alternativnih" investicionih fondova na svetu koji upravlja sa više od bilion dolara investicija i koji je umešan u gotovo sve segmente globalne ekonomije od biomedicinskih istraživanja, preko digitalnih platformi plaćanja, do lanaca hotela, zabavnih parkova, pa čak i aplikacija za upoznavanje.
Bogataša "teškog" 38,3 milijarde dolara takođe smatraju najmoćnijim čovekom na Volstritu, a zanimljivo je da je pre manje od dve godine napustio Trampov tabor, ali je pre nekoliko dana odlučio da se vrati. On je u izjavi za portal Axios prošlog petka najavio promenu kursa, rekavši da će finansijski pomoći kampanji bivšeg, a možda i budućeg šefa Bele kuće.
"Delim zabrinutost većine Amerikanaca da naša ekonomska, imigraciona i spoljna politika vode zemlju u pogrešnom pravcu. Iz ovih razloga, planiram da glasam za promenu i podržim Donalda Trampa za predsednika", rekao je Švarcman, nakon što je prethodno pozivao Republikansku partiju da se okrene "novoj generaciji lidera".
Kao još jedan razlog za podršku Trampu Švarcman iznosi "dramatičan rast antisemitizma" koji ga je naterao da se jače fokusira na posledice predstojećih izbora u novembru.
Iako Švarcman "na papiru" deluje kao prirodan saveznik Trampa, a posebno njegovog dominantnog krila u partiji, on važi za polarizujuću ličnost zbog svojih bliskih poslovnih odnosa sa Kinom. Zato su ga pojedini desničarski analitičari zvali "šaptačem Kini" (China whisperer) zbog veza sa vladom u Pekingu i poslovnim liderima u toj zemlji, sa kojom Tramp ni u prvom mandatu, a posebno ne sada, nema dobre odnose.
Portal Breitbart, jedan od najuticajnijih medija naklonjenih "trampizmu", kritikujući Švarcmana podseća na knjigu političkog konsultanta i jednog od urednika tog glasila Pitera Švajcera o tome kako američka elita "pomaže Kini da pobedi" (Red-Handed: How American Elites Get Rich Helping China Win). U njoj se navodi da je izvršni direktor "Blekstouna" bio "nezvanični ambasador" SAD u Kini, ali i Kine u SAD, za vreme Trampovog mandata. Švajcer je takođe pomenuo da je Švarcman pokrenuo plan vredan 100 miliona dolara za stvaranje globalnog programa stipendija u Kini, koji bi bio konkurent "Rouds stipendijama", koje se nude na Oksfordu stranim studentima.
"Finansijer sa Volstrita vredan milijarde, zahvaljujući sistemu slobodnog tržišta, finansira kurseve marksizma-lenjinizma i program koji propoveda superiornost kineskog komunizma nad američkim kapitalizmom“, napisao je u svojoj knjizi američki autor.
Tada se takođe pisalo u medijima da je upravo Švarcman savetovao predsednika da ublaži svoj stav prema Kini, posebno kada je trgovina u pitanju.
Podsećamo Tramp je na početku pandemije kovida-16 optužio Kinu da je lagala o širenju virusa, za koji je smatrao da je potekao iz laboratorije, i da ga je nametnula Americi. Pritom je uveo tarife na uvoz iz Kine, optuživši rivala za "najveću pljačku u istoriji" zbog selidbe američke industrije u tu zemlju i spoljnotrgovinskog deficita.
Iako je Bajden 2020. kritikovao Trampove tarife, ne samo da ih nije ukinuo već je nedavno uveo namete od 100 odsto na uvoz električnih vozila iz Kine.
Rašeta: Republikancima je jasno da je priklanjanje Trampu dobra opcija
Kako navodi istraživač "Novog trećeg puta" Dragoslav Rašeta, priklanjanje frakcije krupnog kapitala republikanskom kandidatu je uobičajeno u Americi, posebno kada je blaža poreska politika prema srednjoj klasi i korporacijama Trampova snažna uzdanica.
"Krupni kapital u Americi je otprilike podeljen. Tehnološki i IT sektor i ostalo podržavaju tradicionalno demokrate, dok druge, da kažemo konvencionalnije grane privrede poput naftaša i sličnih, podržavaju u ovom slučaju Trampa, ili tradicionalno republikance. Tako da ne bih rekao da se ovde došlo do bilo kakvog pomeranja koje je neočekivano, ali svakako da deo republikanske elite gleda da se oslanja na pitanje Izraela i jedan od najvećih uspeha Trampove administracije pre toga, a to su bile poreske olakšice za korporacije i za srednju i višu klasu u Americi. Tako da će to i dalje biti, ja bih rekao, njegova okosnica u napadu na Belu kuću", rekao je analitičar za Euronews Srbija.
Prethodni Trampov pohod na Belu kuću je u velikoj meri finansirao sada pokojni milijarder iz Las Vegasa Šeldon Adelson, ali je zauzvrat nametnuo svoje kadrove administraciji, poput savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona. Sa njim je Tramp imao burne nesuglasice zbog izuzetno ratobornog stava ovog neokonzervativca, pa ga je na kraju smenio, ali tek nakon što je Bolton, sudeći po Trampovim izjavama, upropastio mirovne pregovore između dve Koreje i SAD.
Ovaj put je Tramp, kako smatra Rašeta u boljoj poziciji što se tiče političkog iskustva, dok je i samim republikancima postalo jasno da im je savezništvo sa njim najbolji adut. Stoga ne misli da bi bilo kakvi mega-donori ovaj put mogli da mu "sastave" administraciju.
"Mislim da je to malo verovatno sada, jer je u prvoj Trampovoj administraciji bilo dosta karakteristično to što je on ušao bez nekog političkog bagaža, ali i političkog iskustva, tako da je imao malo iskustva u političkim vodama na tako visokom nivou. Stoga, uglavnom je republikanski establišment činio njegov kabinet. Međutim, sada je on pokvario odnose sa većinom njih, znamo da je prolazio i kroz više državnih sekretara i kroz više savetnika za nacionalnu bezbednost i slično. Sada mislim da je sama priroda njegove kandidature mnogo personalnija i fokusira se na neku osvetu, pre svega za ono što je on prošao u prethodnih nekoliko godina, 6. januar, borbu protiv optužnica i slično", kazao je analitičar za Euronews Srbija, dodavši da su republikanci u Kongresu i Senatu istovremeno videli da je priklanjnanje Trampu dobra opcija za napredovanje na političkoj lestvici.
"Mislim da će sada biti mnogo manje mesta za neka birokratska ili očekivana lica koja bismo možda mogli očekovati da vidimo u prethodnoj administraciji. Mislim da će sada biti mnogo manje mesta za njih i da ćemo imati jedan kabinet koji je mnogo više lojalan samom Trampu, a ne nekim idealima Republikanske partije", zaključuje Rašeta.
Što se Švarcmanovih motiva tiče, analitičar smatra da su oni pre svega ekonomski, iako u prvi plan ističe antisemitizam, jer je ta tema popularna među Trampovim biračkim telom.
"Mislim da su pre svega ekonomski i privredni interes u stvari glavni pokretača, a da se neke ideološke teme samo koriste da se pravi razlozi prikriju. Razlog zbog čega je Tramp najprivlačniji je to što kod njega možda neće plaćati toliki porez. Mislim da je to jedina računica. Vidimo i sličnost sa Maskom i "Teslom". U tom smislu logično je zašto bi se oni opredelili za njega, ne za Bajdena. Ne verujem da tu Izrael igra neku ključnu ulogu, ali svakako je pogodna tema da se animiraju birači", kaže Rašeta.
Nikolić: Tramp zna da je hobotnica protiv koje se bori snažna i trebaju mu saveznici
Politikolog Uroš Nikolić takođe smatra da je Tramp izvukao lekcije iz prethodnog mandata i poraza 2020. godine, ali da on ipak mora da bira svoje bitke i da obezbedi moćne saveznike kao što je Švarcman.
"Pre svega moramo imati u vidu da je Tramp jedan inteligentan političar i da je izraziti pragmatik, a izvorno potiče iz sfere biznisa. Tako da je on veoma vešt u pregovaranju i trgovini i veoma dobro poznaje politički sistem u SAD-u i protivnike koji ima i puteve kojima može da dođe opet do mesta predsednika. Ima i to iskustvo iz 2016. kada je pobedio, po malo možda iznenađujuće, i 2020. kada je bio glavni favorit, ali je pod čudnim okolnostima poražen. On zna da je ta hobotnica protiv koje se on bori suviše jaka i da on mora da pronađe i unutar tog krupnog kapitala, vojnoindustrijskog kompleksa i u delu sistema jake saveznike. Pre svega u SAD da biste postali predsednik, da biste izgurali kampanje i pobedili, morate da imate mnogo novca, tako da to deluje kao veoma racionalan savez", objašnjava stručnjak za Euronews Srbija.
Nikolić takođe povlači paralelu sa Šeldonom Adelsonom iz Trampove prve kampanje, ali podseća da je bivši predsednik takođe da sistema, a ne neki autsajder.
"Nemojmo se zavaravati, iako se Tramp bori te duboke države i te globalne hidre Bajdenove, on je takođe na neki način deo sistema. Odnosno, određeni delovi vojnih i biznis struktura i izraelskog lobija su čvrsto stali iza njega. Kada reču o ovom gospodinu koji ga je sada ponovno podržao, obzirom i da on pripada tom nekom krupnom kapitalu i da je jevrejskog porekla i da je davao izjave o strahu od porasta antisemitizma, to je prirodan savez. Trampa je podržao svojevremeno i pokojni Šeldon Adelson, Trampova ćerka se udala za Džareda Kušnera, koji je izraziti proizrelski lobista. Donald Tramp radi i nešto što je svoje vreme radio Džordž Buš Mlađi u svojoj administraciji, pogotovo od 2001. do 2005. kada je kombinovao ekstremne neokonzervativce koji su proizrelski nastrojeni sa nekim paleo konzervativcima i protestanskim fundamentalistima", uporedio je analitičar dve administracije, dodajući da je Buš dobro balansirao između dve suprostavljene konzervativne frakcije, što i Tramp pokušava.
Nezaobilazan faktor u svakoj kampanji i predsedničkoj administraciji u SAD je izraelski lobi koji, kako ističe Nikolić, nije preterano zadovoljan reakcijom demokrata i Bajdena na po pitanju napada Hamasa 7. oktobra prošle godine. Naglašava da to nezadovoljstvo vuče korene još iz administracije predsednika Baraka Obame kada je Bajden bio potpredsednik i kada su odnosi sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom zahladneli zbog Iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015.
"Nema nikakve sumnje da je Tramp daleko više proizraelski nastrojen u odnosu na Bajdena, iako nijedna američka administracija za sad ne sme da se okrene protiv Izraela. Međutim, Tramp je bezuslovno i ekstremno na izraelskoj strani, a pogotovo ima dobre i bliske odnose sa sadržnjim izraelskim rukovodstvom, koje je takođe u problemu, odnosno sa Benjaminom Netanjahom, koji je u jako lošim odnosima sa Bajdenom", kaže analitičar.
Što se Švarcmanovog "preletanja" tiče, Nikolić, kao i Rašeta smatra da je po sredi nešto mnogo krupnije od javno izraženih stavova o antisemitizmu, te da je moguće da krupni kapital "predoseća" promene i bira pobedničku stranu na vreme.
"Ta činjenica da je dotični gospodin prvo podržavao Trampa, pa ga je, što bi se reklo, izdao, pa se sada opet vratio na njegovu stranu, svedoči da je možda došlo do nekog dogovora. Možda su ti magnati i te krupne strukture osetile da dolazi vetar promena, pa hoće da se unapred pozicioniraju ukoliko Tramp pobedi, a svakako je možda deo podstaknut i tim nezadovoljstvom Bajdenovom politikom prema Palestini i Izraelu poslednjih meseci", rekao je Nikolić.
Komentari (0)