Ima li EU snage da spreči novu humanitarnu katastrofu u Gazi? Sastanci u Briselu zapostavljaju važne faktore sukoba

Komentari

Autor: Euronews Srbija

27/05/2024

18:06

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Premijer Palestinske uprave Muhamed Mustafa boravi u Briselu, gde se u nedelju između ostalih sastaje sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žozepom Boreljom. U prestonici Evropske unije održavaju se sastanci koje je sazvala Norveška, a kojima su osim pomenutih, prisustvovali i brojni predstavnici drugih zemalja i međunarodnih organizacija.

Održani su i bilateralni i grupni sastanci, na kojima su sa premijerom Palestinske uprave, ali i partneri međusobno, razgovarali o tome kako Palestina, može da sprovede reforme i da ojača svoje institucije, javlja dopisnica Euronews Srbija iz Brisela Teodora Vasiljević.

Suština razgovora je bila o tome kako pomoći Palestinskoj upravi da uspostavi neku vrstu vlasti na teritoriji Palestine, kako bi njome upravljala. Borelj je nakon ovih sastanaka, odnosno u pauzi između njih, rekao da rešenje o dve države ne bi bio, kako kaže, bolni ustupak Izraelu, niti pretnja po njegovu sigurnost, nego nešto što bi bilo dugoročno rešenje.

Upravo je rešenje juče bilo ključna reč, prvenstveno političko rešenje, odnosno kako uspostaviti mir kroz politički dogovor i dialog na toj teritoriji. Ono što je ipak istaknuto kao hitno i nešto što mora da se reši i pre samog političkog rešenja, jeste prekid humanitarne tragedije u Gazi, kako kaže Borelj, ali i oslobađenje talaca koje Hamas zarobio na samom početku rata.

Ono što je takođe poručeno jeste da se palestinska uprava suočava sa brojnim izazovima, sa socio-ekonomskom krizom, sa humanitarnom tragedijom u Gazi, sa problemima u vezi sa najavom izraelskih vlasti da će uskratiti poreze koje bi trebalo da pripadnu Palestinskoj upravi. Sa druge strane, palestinski premijer Muhamed Mustafa ističe da palestinska uprava priprema reforme kako bi mogla da uspostavi vlast i u Gazi kada se rat tamo završi i poziva i ostale evropske zemlje da slede primer Irske, Španije i Norveške, koje su, prošle nedelje objavile da će priznati Palestinu kao nezavisnu državu.

Upravo o porezima i problemima koje bi to moglo da donese govorio je Jozef Borelj, dok je Mustafa takođe zahvalio partnerima i zatražio još podrške uoči ovih sastanaka.

"Saslušali smo novog premijera Palestinske uprave koji nam je objasnio plan reformi. Mislim da su svi bili impresionirani dubokim reformama koje premijer planira da implementira. Takođe, svi su zabrinuti zbog finansijske nestabilnosti Palestinske uprave, i posebno, odlukom izraelske vlade, Netanjahuove vlade, da prestane da daje prihode od poreza Palestinskoj upravi koji joj pripadaju. Ukoliko to bude slučaj, postoji veliki rizik da finansijska nestabilnost postane veća, i nema plana podrške koji bi sa time mogao da se nosi. Nijedan plan podrške ne može da bude zamena za poreze koji pripadaju Palestinskoj upravi", rekao je Borelj.

Mustafa je pre svega istakao da je sastanak važan zbog svega što se dešava u Gazi i na Zapadnoj obali, a prevashodno ogromnog broja žrtava.

"Gaza prolazi kroz veoma tešku, veoma alarmantnu situaciju, po pitanju ljudskih žrtava, koje se, kao što vidimo, povećavaju svakodnevno. Takođe, suočava se i sa fizičkom štetom, koja će naš rad na obnovi učiniti zahtevnijim. Mi Palestinci se i dalje nadamo da su decenije borbe, naš rad na sticanju nezavisnosti, bliže nego ikada pre. Ovi napori, ove objave, ovi sastanci su ključni gradivni materijal za stvaranje Palestine kao nezavisne i suverene države", rekao je premijer Palestinske uprave.

Govorilo se mnogo i o priznavanju Palestine. Na pitanje šta će i da li će Evropska unija da uradi nešto tim povodom, Borelj kaže da Evropska unija kao takva nema kapacitet i mogućnosti da ona to učini sama, te da je to suverena odluka zemalja članica Evropske unije. Ali je takođe odgovorio na komentare da bi to bio poklon Hamasu i podržavanje terorizma, ističući da to nije tačno.

Razgovori sa palestinskim premijerom na ovu temu nastavljaju se i danas. U Briselu je danas Savet Evropske unije, odnosno sastanak ministara spoljnih poslova, zemalja članica, gde će jedna od ključnih tema upravo biti politička situacija u Palestini, ali i humanitarna katastrofa u Gazi, kao i situacija u vezi sa taocima koje je zarobio Hamas.

Novaković: EU samo pokušava da bude relevantna, jedino SAD mogu nešto da učine

Po mišljenju saradnika ISAC fonda Igora Novakovića, EU u ovom momentu samo pokušava da bude relevantna po ovom pitanju i da nema jači uticaj na celu situaciju. U prilog tome stručnjak ističe da je fokus sastanaka bila Zapadna obala, odnosno deo Palestine pod kontrolom Fataha, dok po njemu ključ svega što se dešava leži u Pojasu Gaze, gde je humanitarna katastrofa.

"Evropska unija se verovatno fokusirala na onaj deo Palestine gde možda može da napravi određeni pomak u smislu finansijske podrške, u smislu unapređenja života tamošnjih ljudi i da pošalje eventualno neku poruku Izraelu. Međutim, moj je utisak da u ovom momentu jedina država koja može da učini nešto u pogledu sveopšte situacije na Bliskom Istoku, dakle pre svega što se tiče sukoba u Gazi i tretmana Palestinaca na Zapadnom obali, je SAD. SAD su u svom problemu, koji se zove izborni proces, gde Izrael, odnosno lobi koji tamo postoji ima jako veliki uticaj i nijedan od predsedničkih kandidata, u stvari nijedan od oba kampa, neće previše rizikovati, sem verovatno neke deklaracije", kazao je Novaković za Euronews Srbija.

Što se tiče uloge Norveške, koja nije članica EU, u celom procesu analitičar podseća da je upravo u Oslu 1993. postignut prvobitni sporazum između pokojnog palestinskog lidera Jasera Arafata i tadašnjeg izraelskog premijera Jicaka Rabina, koji je likvidiran 1995. godine.

"Oni u stvari samo na osnovu tog istorijskog nasleđa gledaju da izgrade, svoju diplomatsku relevantnost, zato što su upravo oni bili ti gde su se prvobitno okupili bivši pokojni palestinski vođa i izraelski premijer svoje vreme i taj dogovor i postigli. Upravo taj dogovor u stvari se Evropska unija kao celina zalaže, a to je rešenje na osnovu dve države, odnosno stvaranje nezavisne države Palestine i Izraela u granicama iz 67. godine", kaže analitičar.

Opasnost od nove humanitarne katastrofe u Rafi

Na pitanje šta će motivisati Hamas da obustavi napade na Izrael, ako izraelsko razaranje Gaze doprinesi ostvarivanju palestinskih težnji, Novaković očekuje dalju eskalaciju sukoba jer je Hamas glavni faktor u Palestini, a Tel Aviv nije spreman da pregovara sa njima.

"Ja mislim da u ovom momentu Hamas ima jednu, ne bih rekao samoubilačku strategiju, ali strategiju koja je počela od jeseni prošle godine i s kojom su se oni definitivno nametnuli kao u stvari jedina relevantna snaga među Palestincima. Fatah, bez obzira što je Evropska unija pregovora sa njima, sa Palestinskom upravom, u stvari njihova relevantnost je sve manja i manja. Hamas je u stvari ta snaga sa kojom verovatno treba pokušati određene pregovore, a Izrael za to uopšte nije zainteresovan i ja mislim da će ovo eskalirati dalje", objašnjava on.

Nažalost, Novaković predviđa gotovo izvesnu humanitarnu katastrofu u Rafi jer se sprema nastavak sukoba.

"Pogotovo što je to najjužni grad, odnosno grad na jugu na granici sa Egiptom i tu će se verovatno ponoviti ono što Palestinci nazivaju katastrofa iz 1948. godine, kada smo imali ogroman broj izbjeglica, humanitarnu katastrofu i veliki broj ubijenih ljudi", kaže stručnjak.

Ceo razgovor sa Igorom Novaković, uključujući i analizu odnosa snaga između Hamasa i Fataha na Zapadnoj obali, pogledajte u videu ispod.

Euronews Srbija