Dve nedelje od izraelske ofanzive u Rafi: Pogoršava se humanitarna kriza u Gazi, gde je zapelo u pregovorima?
Komentari23/05/2024
-14:10
Nakon što je pre oko dve nedelje Izrael i pored protivljenja međunarodne zajednice započeo kontrolisanu ofanzivu u Rafi, sukob ne jenjava, a čini se i da se dve strane sve više udaljavaju po pitanju primirja. Naročito nako što su juče Norveška, Šapnija i Irska najavile da će naredne sedmice i zvanično priznati Palestinu kao državu, što je izazvalo ljutnju Izraela.
I dok se čini da primirje zmiče, budući da je Egipat zapretio da će se povući iz posredovanja između dve strane, humanitarne organizacije upozoravaju da je situacija na terenu sve lošija i da će se humanitarna kriza u narednim danima samo pogoršati, jer se smanjuje količina neophodne pomoći u hrani, gorivu i ostalim neophodnim resursima.
UN su, kako piše Gardijan, obustavile distribuciju hrane u Rafi zbog nedostatka zaliha i ali zbog toga što dopremanje pomoći nije bezbedno, saopštila je ta svetska agencija kasno u utorak. I operacije isporuke sa novog plutajućeg pristaništa koje finansiraju SAD takođe su zaustavljene nakon što su očajni ljudi nedavno zaplenili većinu istovarene pošiljke, kada je došlo do incidenta u kojem je stradala jedna osoba.
Od 10. maja, nedugo nakon što je Izrael preuzeo kontrolu nad prelazom Rafa sa Egiptom, preko kojeg se sliva najveći deo pomoći za Gazu, preko obližnjeg prelaza Kerem Šalom, uspešno je isporučeno tek tridesetak kamiona humanitarne pomoći, a samo oko četvrtina dozvoljenog goriva je isporučeno od početka izraelske operacije.
Borbe koje su u toku blokirale su i Kerem Šalom i Rafu, a kvarljiva hrana i lekovi se gomilaju na egipatskoj strani granice. Egipat i Izrael su razmenili krivicu zbog neuspeha u pregovorima o ponovnom otvaranju prelaza Rafa, što je takođe sprečilo bolesne i povređene Palestince da napuste Pojas Gaze radi lečenja na drugom mestu.
Naime, Egipat je danas zapretio da će se povući iz posredovanja između palestinskog islamističkog pokreta Hamas i Izraela za postizanje primirja u Pojasu Gaze, nakon što je američka televizija CNN objavila da je Kairo promenio uslove o prekidu vatre, pre nego što je nacrt sporazuma dostavljen Hamasu.
U svetlu toga, šefica egipatske Državne informativne službe (SIS) Dia Rašvan poručila je da je ta tvrdnja "lišena bilo kakvih informacija ili činjenica".
"Ova tvrdnja nije zasnovana ni na jednom pouzdanom novinarskom izvoru u skladu sa međunarodno priznatim novinarskim profesionalnim pravilima'', naglasila je ona u intervjuu za televiziju "Al Kahira".
Rašvan je navela da Egipat ''kategorički odbacuje“ te optužbe i istakla da će takve optužbe samo zakoplikovati situaciju, a da strane koje iznose te optužbe to čine kako bi izbegli donošenje odlučujućih odluka u pregovorima, prenosi "Al Jazeera". Kako je objasnila, Egipat je zatražio od Izraela da Palestincima vrati kontrolu nad kopnenim graničnim prelazom Rafa, na granici između Sinaja i pojasa Gaze, kako bi omogućio prolaz humanitarne pomoći.
Kairo zahteva palestinsko prisustvo na prelazu Rafa na strani Gaze kako bi se omogućilo konvojima pomoći da pređu granicu, a Rašvan navodi da ''Egipat odbija da prizna legitimitet izraelske okupacije palestinske strane prelaza". Izjava Rašvan je odgovor na izveštaj CNN-a u kojem su tri anonimna izvora rekla da su egipatski obaveštajni zvaničnici promenili uslove u mogućem dogovoru koji je poslat Hamasu na pregled, piše Al Džazira.
"Sada ima toliko ljudi koje treba hraniti"
"Trenutno je na tržištu bolje nego ranije, ima banana i breskvi, a cene su normalnije, ali smo zabrinuti da neće potrajati", rekao je Mohamed Azaiza, računovođa iz Deir al-Balaha čiji je dom bio uništen i sada se sa svojom porodicom skriva negde u centralnom delu tog grada.
"I sada ima toliko ljudi koje treba hraniti. Hiljade ljudi koji su bili u Rafi došlo je u Deir al-Balah", dodao je.
Distribucija paketa sa hranom je organičena u centralnoj Gazi, rekla je Abir Etefa, portparolka Svetskog programa za hranu UN (WFP). Dodala je da će u narednim danima ova vrsta pomoći nestati.
"Humanitarne operacije u Gazi su blizu kolapsa", rekla je ona, a ako se hrana i druge zalihe ne nastave "u ogromnim količinama, glad će se proširiti".
UN kažu da se 1,1 milion ljudi u obalnom pojasu – skoro polovina stanovništva – suočava sa katastrofalnim nivoom gladi i da je teritorija na ivici gladi.
Oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, ubijeno je u Hamasovom iznenadnom napadu 7. oktobra, a još 250 je uzeto kao taoci, a oko 35.000 ljudi je ubijeno u ratu u Gazi koji je usledio, prema palestinskom ministarstvu zdravlja, koje ne pravi razliku između smrti civila i boraca.
Gardijan piše da se Izrael našao pod globalnim pritiskom da dozvoli da u Pojas stigne mnogo više neophodne pomoći, a pogotovo nakon što je Međunarodni krivični sud zatražio hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galana.
Inače, samo 50 kamiona pomoći dnevno može da dođe do najpotrebnijih područja na severu Gaze preko novootvorenog prelaza Erez Vest između teritorije i Izraela, rekao je prošle nedelje šef humanitarne organizacije UN Martin Grifits, a manje od 100 je ušlo u poslednje dve nedelje. Što je, kako je dodao, daleko ispod praga od 600 dnevno za koji humanitarne agencije kažu da je neophodno.
U toku su napori koje predvode WFP i USAID, agencija američke vlade za spoljnu pomoć, kako bi izvršili procenu bezbednosti i izradili neophodnu logistiku za iznalaženje alternativnih puteva isporuke unutar Gaze.
U međuvremenu, portparol američkog ministarstva odbrane priznao je da postoje izazovi u transportu i distribuciji pomoći sa novoizgrađenog pristaništa, za čiju izgradnju je pre dva meseca izdao naredbu američki predsednik Džo Bajden, a usred kritika da SAD ili nisu u stanju ili ne žele da ubede svoje izraelske saveznike da dozvoli dopremanje više humanitarne pomoći na opkoljenoj teritoriji.
Mnoge humanitarne organizacije bile su kritične prema projektu SAD, rekavši da je, iako je svaka pomoć dobrodošla, povećanje količine hrane preko kopnenih prelaza jedini način da se obuzda sve veća glad. U početku se očekivalo da će dnevno stizati oko 500 tona pomoći, ili 90 kamiona, a da bi se ubrzo došlo do 150 kamiona pomoći dnevno.
"U potpunosti cenimo i priznajemo da su kopneni putevi optimalan način za dobijanje pomoći", rekao je portparol Pentagona, general-major Patrik Rajder.
"Takođe je važno zapamtiti da je ovo zona borbenih dejstava i da je to složena operacija", dodao je.
Podsetimo, Izrael je 6. maja pokrenuo veliku vojnu ofanzivu protiv Hamasovih snaga u Rafi, uprkos upozorenjima SAD da je napad na taj pogranični grad, gde je više od 85 odsto stanovništva Gaze od 2,3 miliona ljudi, potražilo sklonište, "crvena linija". Ofanziva je takođe pomogla u kolapsu osnivačkih pregovora o prekidu vatre uz posredovanje SAD, Egipta i Katara.
Više od 900.000 ljudi je sada pobeglo iz Rafe, prema poslednjim procenama UN, poštujući uputstva izraelske vojske. Svima je rečeno da se presele u određenu "proširenu humanitarnu zonu" duž južne obale Gaze, gde gotovo da nije obezbeđeno sklonište ili distribucija hrane. Zvaničnici opisuju da su u tom namenjenom delu za izbeglice uslovi nehumani, da nema dovoljno skloništa, pijeće vode, hrane i sanitarnih uslova.
Gardijan piše i da se u Rafi nastavljaju teške borbe, te navode da je to poslednji "džep" Gaze koji se suočava sa kopnenom ofanzivom. Kopnene borbe su takođe u toku u severnim i centralnim delovima Pojasa, u Džabaliji i Zejtunu, gde su se snage Hamasa pregrupisale.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da su poslednje dve funkcionalne bolnice u severnoj Gazi, al-Avda i Kamal Advan, pod opsadom izraelskih snaga i da je više od 200 pacijenata zarobljeno unutra.
Komentari (0)