Zemlje G20 hoće da uvedu globalni porez za superbogate: Koliko je to uopšte realno?

Komentari

Autor: CNN

05/03/2024

16:25

Zemlje G20 hoće da uvedu globalni porez za superbogate: Koliko je to uopšte realno? - Copyright Tanjug/AP Photo/Andre Penner

veličina teksta

Aa Aa

Finansijski zvaničnici iz najvećih svetskih ekonomija započeli su ove nedelje razgovore o uvođenju globalnog minimalnog poreza za milijardere.

Predstavnici zemalja G20 razgovarali su o predlogu na samitu u Sao Paulu, u Brazilu, dve godine nakon što je značajan sporazum pokazao da svet može da deluje zajedno u određivanju minimalne poreske stope od 15 odsto za multinacionalne kompanije.

Prema Poreskoj opservatoriji EU, superbogati u velikim zemljama plaćaju daleko manji deo svog prihoda u vidu poreza od običnih ljudi. A njihovo bogatstvo se jedva oporezuje, po efektivnim stopama od samo 0%-0,5%.

Supebogati plaćaju manji porez od običnih ljudi

Prakse koje se kreću od ilegalne utaje poreza do iskorišćavanja rupa u poreskim sistemima ili jednostavnog preseljenja u zemlje sa nižim stopama, lišavaju vlade očajnički potrebnog prihoda u vreme rastućih dugova.

"Progresivno oporezivanje je ključni stub demokratskih društava“, rekao je Gabrijel Zucman, direktor istraživačke grupe koju podržava EU, liderima na samitu. Aktuelni svetski splet poreskih režima ne uspeva da "pravilno oporezuje pojedince sa najvećom sposobnošću da plate poreze", dodao je on.

Slično tome, prošlomesečni izveštaj Oxfama kaže da "u zemljama uključujući Brazil, Francusku, Italiju, Veliku Britaniju i SAD, superbogati plaćaju efektivnu poresku stopu nižu od prosečnog radnika".

Predlog: 2% na neto bogatstvo milijardera

Skoro 80% svetskih milijardera živi u zemljama G20, prema saznanjima ove dobrotvorne organizacije.

Poreska opservatorija EU je predložila, među nekoliko ranih ideja, da se postavi minimalni globalni porez od 2% na neto bogatstvo milijardera – to jest, vrednost njihove imovine kada se oduzmu njihovi dugovi – za koji se procenjuje da bi mogao da generiše 250 milijardi dolara godišnje.

To je ekvivalentno polovini dodatnih sredstava potrebnih afričkim zemljama svake godine za prelazak na čistije izvore energije, prema izveštaju, objavljenom u novembru 2022, od strane Nezavisne grupe eksperata visokog nivoa za klimatsko finansiranje.

Milijarderi koji već plaćaju 2% ne bi bili dodatno oporezovani prema ovom predlogu.

Postizanje sporazuma između G20, koja između ostalih uključuje Sjedinjene Države, Evropsku uniju, Kinu, Indiju, Brazil, Saudijsku Arabiju i Argentinu, biće teško i moglo bi da potraje veoma dugo.

"Ovo je samo početak puta. Pregovori o minimalnom porezu na korporacije trajali su godinama", rekao je za CNN Kventin Parinelo, viši savetnik za politiku u Poreskoj opservatoriji EU.

"Ali međunarodni sporazum je u to vreme izgledao utopijski, a sada ga imamo – tako da postoji presedan".

Parinelo je rekao da su superbogati mogli da sakriju svoj novac i izbegnu plaćanje velikih poreza tako što su ga, na primer, parkirali u holding kompanije, povereničke fondove ili ga koristili kao kolateral za kredite.

Praktične glavobolje

Globalni minimalni porez na milijardere bio bi komplikovaniji za implementaciju od onog koji je uveden za korporacije, kaže Arun Advani, profesor ekonomije na Univerzitetu u Vorviku.

Multinacionalne kompanije imaju sedište u više zemalja, rekao je za CNN, što olakšava određivanje koje vlade treba da zahtevaju plaćanje poreza i stoga procenu da li je neka firma platila globalnu minimalnu stopu. Nasuprot tome, milijarderi su često mobilniji, što čini manje jasnim koje vlasti bi trebalo da iskoriste njihovo bogatstvo.

"Nije sasvim očigledno gde je njihovo prebivalište", rekao je Advani. "Mogli bi da kažu "Provešću mnogo vremena u pozorištu u Londonu. Provešću dosta vremena u Njujorku u šopingu. Provešću dosta vremena na svojoj jahti... ali želim da mi porez bude baziran u nekoj veoma specifičnoj zemlji".

Pojedinci takođe imaju tendenciju da plaćaju veći broj poreza od kompanija, rekao je Advani, kao što su porezi na prihod, kapitalnu dobit i doprinose za socijalno osiguranje.

"Usklađivanje svih tih stvari na međunarodnom planu je prilično teška stvar", zaključio je Advani.