Igre 
Godinu dana od smrti Mahse Amini: Kako su njena sudbina i masovni protesti uticali na Iran?
Komentari16/09/2023
-11:21
Bezbednosne snage u Iranu dobro su se pripremile za prvu godišnjicu smrti Mahse Amini. Mlada Kurdkinja umrla je 16. septembra 2022. u pritvoru iranske moralne policije (poznate kao Irshad Patrol), što je izazvalo velike proteste širom zemlje. Godinu dana kasnije, politički i društveni efekti njene smrti još uvek talasaju zemlju.
Nekoliko stotina demonstranata je ubijeno, a više od 20.000 ljudi je uhapšeno tokom višemesečnih protesta. Poznat je kao pokret "Sloboda života žena", koji odražava slogan koji koriste oni koji se protive Islamskoj Republici. Desetine režimskih snaga bezbednosti i njegovih zloglasnih snaga Basija takođe su ubijene i povređene tokom nemira.
Ali kakav su uticaj protesti imali na Iran?
Otpor obaveznom hidžabu postao znak protesta
U Iranu žene po zakonu moraju da pokriju kosu maramom. Čak i pre prošlogodišnjeg protestnog pokreta, Iranke su obično bile viđene kako ga opušteno nose oko glave ili povremeno ramena prkoseći pravilima koja su veoma nepopularna među velikim delovima populacije. Sporovi oko obaveznog hidžaba postali su jedno od glavnih pitanja na naslovnicama u Iranu.
Bez zvaničnog objavljivanja svoje odluke, iranske vlasti su povukle moralnu policiju, koja nadgleda sprovođenje strogih islamskih kodva i pravila oblačenja u zemlji, sa ulica u nedeljama i mesecima nakon smrti Amini.
Nasilje koje je počinila moralna policija prema ženama i devojkama se navodi kao jedan od glavnih faktora koji su doveli do neslaganja. Sada iranski zvaničnici pokušavaju da pronađu način da se izbore sa sve većim brojem žena koje odbijaju da pokriju kosu.
Ipak, odnos snaga između režima i prkosnih žena se možda promenio. Iako su vlasti nekoliko puta poslednjih meseci naglasile da će oni koji krše pravila biti kažnjeni, posmatrači kažu da je trenutna situacija znatno drugačija od one sa kojom su se žene suočavale pre smrti Amini.
AP Photo/Vahid Salemi
Povezane vesti
Pre protesta, iranski zvaničnici su se uglavnom bavili ženama koje nose ono što su nazvali "lošim hidžabom", ne noseći ga na način koji potpuno pokriva kosu, dok danas sve više viđaju žene bez marame u javnosti.
Samu Amini uhapsila je moralna policija zbog navodnog "lošeg hidžaba", dok je putovala sa porodicom u glavni grad Teheran. Ona je navodno bila teško pretučena, pretrpela je nekoliko silovitih udaraca u glavu, iako iranske vlasti to poriču.
Moralna policija se vratila na ulice da nastavi sa patroliranjem, međutim, ovi policajci se više ne predstavljaju kao "moralna policija" kao što su to činili pre.
Ali Hamnej, lider Islamske Republike, pre nekoliko meseci je govorio o prihvatanju "slabog hidžaba", kako ga je nazvao, prenosi Euronews. Nedavna mera koju su iranske vlasti preduzele da se suprotstave i kazne prekršioce pravila je takozvani zakon o "čednosti i hidžabu", koji ovlašćuje obaveštajne agencije i policiju da preduzmu mere protiv žena.
Stručnjaci Ujedinjenih nacija označili su zakonske izmene, koje uvode nove kazne i velike novčane kazne za otkrivene žene, "rodnim aparthejdom".
Sve veći apetit za "promenu režima"
Podstaknuti smrću Amini, protesti su se pretvorili u jedan od najznačajnijih izazova za iranske vlasti poslednjih godina. Nemiri su na kraju ugušeni u talasu nasilja i krvoprolića, ali protesti se nastavljaju u Sistanu i Beludžistanu, a nedeljne demonstracije u gradu Zahedanu traju dugo nakon što se u drugim delovima zemlje stanje relativno smirilo.
Protesti širom zemlje 2022. godine nisu bili samo jedan od najozbiljnijih izazova režimu od Islamske revolucije 1979. godine, već su bili i bez presedana u smislu geografske rasprostranjenosti i dužine.
AP Photo/Vahid Salemi
Povezane vesti
Eksperti su u novembru za Euronews sugerisali da je društvo jedinstveno, a iranski advokat za ljudska prava Šadi Sadr je tada rekao da su nemiri pokazali da je režim izgubio odobravanje među svojim "osnovnim pristalicama".
Iranske vlasti, zatečene neslaganjem, sada su ultraosetljive prema mogućem povratku haosa na ulice.
Hapšenje rođaka ubijenih demonstranata uoči Aminijeve godišnjice neki su protumačili kao znak nesigurnosti režima. Inače, iranske bezbednosne snage na kratko su privele, a zatim i oslobodile oca Mahse Amini, pošto su ga upozorile da ne obeležava njenu godišnjicu smrti.
Povezane vesti
Neslaganja unutar režima oko toga kako se nositi sa otporom takođe su prijavljena poslednjih meseci, a Kornelijus Adebar, saradnik istraživačkog centra Karnegi Evropa, ukazao je na moguće "borbe za moć" među elitama još u decembru. Osim "žena, život, sloboda", mnogi demonstranti uzvikivali su slogane otvoreno pozivajući na promenu režima.
Prethodni lideri Irana, kao što je bivši predsednik Hasan Rohani, pokušali su da reformišu Islamsku Republiku iznutra, ublažavajući socijalna ograničenja. Ali protesti su naglasili da mnogi Iranci, posebno mladi, žele potpunu promenu sistema.
Iranci se suočavaju sa ekonomskom krizom uglavnom zbog međunarodnih sankcija zbog nuklearnog programa zemlje.
Tanjug/AP/Markus Schreiber
Domaćinstva širom zemlje suočena su sa brzim i uzastopnim talasima povećanja cena, pri čemu je iranska valuta izgubila više od 90 odsto svoje vrednosti tokom jedne decenije, navodi Ekonomist.
Nelagodan status quo između režima i demonstranata je uspostavljen, ali trenutna situacija izgleda nestabilna, napeta i krhka na mnogo načina.
U međuvremenu, jedna od glavnih neizvesnosti za režim je ko će preuzeti dužnost od 84-godišnjeg vrhovnog lidera.
Ali Hamnej je vodio Islamsku Republiku više od tri četvrtine njene burne istorije. On je donosilac konačne odluke u zemlji, posebno o pitanjima vezanim za bezbednost i spoljnu politiku. Zbog važnosti njegove uloge i položaja, neki kažu da je teško poverovati da se Iran i njegov vojno-bezbednosni kompleks neće promeniti u njegovom odsustvu.
Komentari (0)