Šest meseci od smrti devojke koja je uzburkala Iran: Stotine žrtava u protestima čije će se posledice tek videti
Komentari16/03/2023
-19:04
Smrt Iranke Mahse Amini pre tačno šest meseci izazvala je višemesečne proteste u toj zemlji. Nju je pritvorila moralna policija dok je bila u Teheranu jer je navodno nepropisno nosila hidžab. Iranske vlasti tvrde da je umrla prirodnom smrću, ali svedoci i njena porodica tvrde da su mladu ženu pretukli policajci. Tokom demonstracija i nereda koji su usledili posle njene smrti, prema podacima nevladininih organizacija, ubijeno je više od 500 ljudi, uključujući i 70 maloletnika.
Dvadesetdvogodišnja Mahsa Amini postala je širom sveta simbol borbe za prava žena. Tog dana ona je bila sa bratom i rođacima u poseti glavnom gradu Teheranu kada je uhapšena dok su izlazili iz stanice metroa u centru grada. Optužena da je nosila "neprikladnu" odeću, službenici moralne policije odveli su je u policijsku stanicu. Tamo se srušila nakon svaće sa policajkom, pokazuje kratak video snimak sa nadzornih kamera koji su objavile vlasti. Provela je tri dana u bolnici u komi pre nego što je 16. septembra preminula.
Za mnoge ova mlada žena postala je simbol borbe protiv obaveznog nošenja marame, a na njenom nadgrobnom spomeniku stoji: "Nisi mrtva Mahsa, tvoje ime postalo je simbol".
Skoro preko noći, njen potret našao se gotovo svuda, na društvenim mrežama, zidovima, a demonstranti su ga držali uvis.
"Nepoznata pre svoje smrti, Mahsa je postala simbol ugnjetavanja i njeno nevino lice pojačava ovu sliku", rekao je politikolog Ahmed Zedabadi, piše AFP.
Ove masovne demonstracije, inače, smatraju se jednim od najvećih još od Iranske revolucije 1979. godine.
Masovne demonstracije
Protesti zbog smrti Amini, koji su počeli u glavnom gradu i u njenoj rodnoj provinciji Kurdistan, brzo su prerasli u nacionalni pokret za promene. Gnev javnosti zbog njene smrti spojio se sa "nizom problema, uključujući ekonomsku krizu, stavove prema moralnoj policiji ili politička pitanja", kaže sociolog Abas Abdi.
Predvođeni mladima koji zahtevaju rodnu ravnopravnost i veću otvorenost, ulični protesti dostigli su vrhnuac krajem prošle godine. Kako se navodi, na stotine ljudi je ubijeno, uključujući desetine pripadnika snaga bezbednosti. Hiljade drugih uhapšeno je zbog učešća u, kako su zvaničnici opisali, "neredima" i okrivili neprijateljske snage povezane sa SAD, Izraelom i njihovim saveznicima.
U februaru, nakon što su protesti utihnuli i vrhnovni vođa Ajatolah Ali Hamnei proglasio delimičnu amnestiju, vlasti su počele da oslobađaju hiljade ljudi uhapšenih u vezi sa protestima.
Oko 22.600 ljudi "povezanih sa neredima" do sada je oslobođeno, rekao je ove nedelje šef pravosuđa Golamhosein Mohseni Ejei.
Ipak, analitičari sumnjaju da su protesti završeni. Kako kaže Abdi, demonstranti bi ponovo mogli da se vrate na ulice jer su osnovne pritužbe ostale nerešene.
"U trenutnoj situaciji, svaki incident može da izazove nove nerede", rekao je on. Kao primer naveo je bes javnosti izazvan nizom misterioznih trovanja koja su pogodila hiljade učenica u više od 200 škola u poslednja tri meseca.
"Još rano govoriti da li se nešto promenilo u praktičnom životu"
Komentrišući za Euronews Srbija da li se nešto promenilo u Iranu pre svega kada je reč o položaju žena, novinar "Vremena" Momir Turudić kaže da je veoma teško o tome govoriti.
"Ako govorimo o situaciji u društvu, možda je jedna od poslednjih vesti pokazuje da dolazi do neke vrste nazovimo je relaksacije ili nazovimo je barem pokušaja vlasti jer je proglašena amnestija za veliki broj zatvorenika, između ostalog u pitanju je veoma veliki broj ljudi koji su bili uhapšeni tokom demonstracije. Što se položaja žena tiče nekih pomaka u ovako kratkom roku dok su još sveže rane od deonstracija teško da može da bude. O tome se verovatno može govoriti na duži rok", rekao je on.
On dodaje i da ovo zapravo nisu bile najveće demonstracije od Iranske republike, ali da je pritisak na vlast bio izuzetno veliki.
"Mislim da koliko god ove demonstracije bile masovne i koliko god se jako mnogo loših stvari tokom tih demonstracija desilo, da je u prošlosti Irana bilo daleko većih izazova za ovu sadašnju vlast, pre svega mislim na demonstracije 2009. posle predsedničkih izbora kada su stotine hiljada ljudi izašli na ulice mnogih iranskih gradova i kada je takođe palo jako mnogo žrtava. Setimo se da je neposredno pre epidemije 2019. da su izbili veliki protesti, nagomilano nezavodoljstvo eksplodiralo pre svega zbog poskupljenja cene goriva. Te demonstracije u odnosu na ove mislim da su bile masovnije i daleko veći izazov za vlast u Teheranu. Naravno da je ovaj put verovatno neka vrsta pritiska i udara na vlast zbog toga što ovakvu vrstu niko nije očekivao, da to jeste izazov, ali videli smo da je odgovor vlasti bio izuzetno oštar", rekao je on.
Ono čemu se nadaju Iranci, dodaje, je da ovakvi koraci poput amnestije, a zatim neka vrsta omekšavanja i ublažavanja svih mera koje su uvedene zbog demonstracija da će dovesti do postepenog opuštanja u iranskom društvu.
Kada je reč o slučajevima trovanja učenica, Turudić napominje da ceo slučaj nije ispitan do kraja, ali da je moguće da je došlo do delovanja nekih ekstremističkih grupa.
"Ekstremizam se preliva iz Avganistana, ali isto tako i Iraka jer je okružen državama u kojima deluju mnoge ekstremističke grupe. I ako je to posledica delovanja neke od tih grupa, ne verujem da ima bio kakve veze sa zvaničnim vlastima u Teheranu", rekao je on.
Komentari (0)