Igre 
Balansirana formula prema Ukrajini i otvoren put Švedske ka NATO: Da li Bajden najzadovoljniji posle samita u Vilnjusu
Komentari13/07/2023
-16:09
Dve goruće teme pred NATO samit u Vilnjusu bile su pitanje članstva Švedske u Alijansi, što je sprečavao veto turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kao i pitanje Ukrajine, odnosno njene NATO perspektive, ali i novih paketa pomoći koje joj saveznici mogu obećati u odbrani od Rusije. Dok se zbrajaju utisci, posle susreta NATO lidera koji su mnogi nazvali istorijskim, analitičari ocenjuju da najviše razloga za zadovoljstvo ima američki predsednik Džozef Bajden.
Prvo važno pitanje rešeno je veče uoči samita i to pozitivnim odgovorom Turske, a deluje da je Erdogan od Bajdena kao protivuslugu uspeo da ispregovara isporuku F-16 borbenih aviona, što američki Kongres drži na "pauzi" već neko vreme.
Razgovor Bajdena i Erdogana telefonom dan pre samita, čini se, ipak je bio ključan za odluku turskog predsednika, pa su mu problemi koje je ranije isticao u vezi sa Švedskim članstvom kao npremostivi, ipak postali rešivi, te se zadovoljio deklarativnim "obećanjima o posvećenosti" iz Stokholma.
Nakon toga su usledile izjave nekoliko američkih zvaničnika, poput one državnog sekretara Entonija Blinkena, koji je rekao da je "u interesu SAD i NATO da Turska dobije upravo F-16 avione".
Bajden: Uvereni smo u prodaju F-16 Turskoj
Sam Bajden je, kako prenosi Rojters, po zavšetku samita rekao da je "uveren kako će SAD uskoro moći da prodaju F-16 Ankari".
Erdogan je danas, u avionu dok se vraćao iz Vilnjusa, rekao novinarima da "Turska očekuje od svih saveznika u NATO da ukinu sankcije i ograničenja, koja su uvedena njenoj odbrambenoj industriji", kao i da će "turski ministri imati dodatne razgovore sa američkim kolegama o prodaji borbenih aviona F-16".
Erdogan se osvrnuo i na još jedan uslov koji je bio postavio, pa je tako rekao da su "lideri EU sa kojima se sreo imali pozitivan stav o oživljavanju nastojanja Turske za pridruživanje Evropskoj uniji".
Tanjug/AP Photo/Susan Walsh
Povezane vesti
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je blizak Bajdenu, rekao je da promena u mišljenju Erdogana predstavlja "proizvod meseci diplomatije".
"Nisu ovo bili novi pregovori, već se razgovaralo o primeni, kao i o uveravanju da će se primeniti razne stvari koje su dogovrene prošle godine na samitu u Madridu", rekao je Stoltenberg.
Oprezan odnos prema NATO članstvu Ukrajine
Mnogo veće komplikacije od Erdoganovih prohteva, međutim, čekale su američkog predsednika kada je u pitanju Ukrajina i njen lider Volodimir Zelenski.
Zapadni saveznici Kijeva, naime, našli su se u delikatnoj situaciji - Zelenski je očekivao garancije da će Ukrajina postati NATO članica, a oni su morali da nađu pravu formulu kako da kažu sve što je potrebno, ali da ne obećaju ono što ne mogu da ispune.
Kompromis je napravljen, i samit je završen deklaracijom G7 zemalja o tome da će "razgovarati o dugoročnim bezbednosnim garancijama sa Ukrajinom, kako bi ojačala odbranu protiv ruskih napada".
"Ovaj potez je mera koja se nalazi na pola puta do toga da se Ukrajina čuva do budućeg trenutka kada bude mogla da se pridruži Alijansi i ima koristi od 'napad na jednog, znači napad na sve' politike, kao i druge članice. Koji će to biti momenat, Alijansa tek treba da odluči", stoji u saopštenju.
Bajden je svojim izjavama nakon deklaracije dodatno dao vetar u leđa Kijevu, mada oprezno, rekavši da će "obaveza G7 zemalja prema Ukrajini dugo trajati, i da će biti tu koliko god bude potrebno".
Povezane vesti
Odgovarajući na pitanje novinara, poručio je da bi "želeo da Ukrajina uđe u NATO sat i 20 minuta nakon završetka rata".
Balansiranje uz izbore na umu
Bajden, najvažniji lider Alijanse, krenuo je na samit u Vilnjusu odlučan da zadrži balans između zapadne pomoći Ukrajini i situacije u kojoj ne izbija rat sa Rusijom, piše u svojoj analizi Stiven Kolinson, dopisnik iz Bele kuće za CNN.
Takođe, trebalo mu je i da pokaže građanima svoje zemlje zbog čega milijarde dolara njihovog poreza odlaze na slanje pomoći Kijevu, jer to postaje važno pitanje kako se približavaju predsednički izbori u SAD sledeće godine.
Povezane vesti
Pre odlaska iz Litvanije, Bajden je rekao da je ovaj samit "bio dokaz ruskom lideru Vladimiru Putinu da Zapad neće odustati, jer je mislio da će se NATO raspasti i da su demokratski lideri slabi".
Rešenje kojim će G7 zemlje nastaviti da pomažu Ukrajini, navodi se u ovoj analizi, predstavlja "kreativan" pristup problemu, i značiće da Kijev može biti štićenik Zapada, a da formalno i dalje nije deo NATO.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski stigao je u Vilnjus sa namerom da, kao i inače, izvrši pritisak na lidere zemalja članica Alijanse kako bi osigurao što veću pomoć za svoju zemlju, ali i neke garancije za NATO članstvo.
Tanjug/AP/Susan Walsh
Naposletku, Zelenski je rekao da je Ukrajina u Litvaniji ostvarila "veliku pobedu u smislu bezbednosti". U razgovoru, zahvalio se Bajdenu na "teškoj političkoj odluci o slanju kasetne municije", a kasnije je rekao da je "sve u svemu, samit bio značajan uspeh za Kijev".
Deklaracija G7 postavlja temelje za obaveze prema Ukrajini koje će biti dosta teško izigrati, ali bi Kijev svejedno trebalo da brine upravo zbog predsedničkih izbora koji će se u SAD održati sledeće godine.
Ako na izborima pobedi Donald Tramp, piše Kolinson, to bi moglo značiti manju podršku koju Amerika šalje Ukrajini. Uz to, Trampov bivši potpredsednik Majk Pens je nedavno podsetio na Trampovo obećanje da bi mogao da "okonča rat za 24 sata", ali je upozorio da bi to moglo da se desi samo "ako se Putinu da ono što želi".
Predsedničke izbore koji predstoje, Bajden nijednog trenutka nije smetnuo sa uma tokom svog boravka u Vilnjusu, piše u svojoj analizi list "Blumberg".
Tako, dok je u sredu držao govor dug 20 minuta publici koja je mahala litvanskim, ukrajinskim i američkim zastavama, činilo se da je delom usmeren i ka Amerikancima kod kuće, navodi se u analizi.
"Suočavamo se sa izborom između sveta definisanog prinudom i eksploatacijom, gde je moć prava stvar, ili onog sveta gde prepoznajemo da je naš uspeh vezan za uspeh drugih. Shvatamo da su izazovi sa kojima se danas suočavamo, od egzistencijalne pretnje klimatskih promena, do izgradnje globalne ekonomije u kojoj niko ne zaostaje, preveliki da bi bilo koja nacija mogla da ih reši sama. Da bismo postigli ciljeve i odgovorili na izazove u ovom dobu, moramo da radimo zajedno", rekao je Bajden u Litvaniji.
Ovim govorom, kao i nekim ranijim obraćanjima, stavio je očuvanje demokratije i jedinstva u centar svog mandata, predstavljajući to kao najvažniju temu i glasačima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Preporuka za vas
Komentari (0)