Igre 
Šta očekivati od Trampa u novom mandatu? "Pun gas" za Netanjahua, poštovanje prema Putinu, Zapadni Balkan u fokusu
Komentari07/11/2024
-07:01
Dok se glasovi još uvek broje u Sjedinjenim Američkim Državama, sve je izvesnije da će novi predsednik biti republikanski kandidat Donald Tramp koji je jutros i proglasio pobedu. Ipak, njegov drugi mandat mogao bi drastično da preokrene spoljnu politiku SAD. Tramp je još tokom kampanje jasno stavio do znanja da veruje da je američkoj spoljnoj politici potrebna fundamentalna promena, četiri godine nakon njegovog poraza od Džoa Bajdena na predsedničkim izborima 2020. godine.
Politički analitičar i novinar Jakša Šćekić kaže da je ovo ubedljivija pobeda nego što su mnogi očekivali, a kao ključni faktor zaslužan za pobedu Trampa jeste svojevrsni paradoks, koji demokrate očigledno nisu razumele.
"Makroekonomski gledano, Amerika nikada bolje nije stajala, ali je očigledno da je mikroekonomija, odnosno lična ekonomija pogodila srednji sloj koji je živeo sve lošije i lošije. To je ono što demokrate nisu razumele, a Trampu je donelo pobedu - ne samo na predsedničkim izborima, već i u Kongresu i Predstavničkom domu", kaže Šćekić u razgovoru za Euronews Srbija i dodaje da će Tramp maltene imati "odrešene ruke" za bilo kakve političke poteze unutar Amerike.
Tramp će stati iza Izraela
Ali, "odrešene ruke" Tramp će imati i kada je u pitanju spoljna politika. Prema nedavnim anketama, čak dve trećine Izraelaca želi da vidi Trampa na čelu SAD, a to ne krije ni premijer ove zemlje Benjamin Netanjahu koji ga otvoreno podržava i naziva prijateljem.
"Nema nikakve dileme da će Tramp stati iza Izraela. Sad samo treba da vidimo kako će Bliski istok da reaguje na to što će Tramp ne samo stati iza Izraela, nego i sadašnjeg premijera Netanjahua", ističe Šćekić.
Tokom prvog mandata od 2016. do 2020. godine, Trampova administracija doprinela je jačanju bilateralnih odnosa Izraela i SAD što je rezultiralo mnogim promenama u američkoj spoljnoj polici. Šćekić podseća na Vašingtonski sporazum gde je Trampu bilo najvažnije da Izrael prizna nezavisno Kosovo i Kosovo prizna Izrael, kao i zahtev da se ambasada iz Tel Aviva prebaci u Jerusalim.
"Njemu je tada samo to bilo važno, a sada je izvesno da će sve više i više gurati Izrael", dodaje Šćekić.
AP/Sebastian Scheiner, File
Povezane vesti
Treba napomenuti i da su tokom Trampovog prošlog mandata, SAD smanjile i obustavile finansijsku pomoć palestinskoj vlasti, što je dodatno pogoršalo odnose između SAD i Palestine.
"Netanjahu sada može mnogo slobodnije da diše i može da, iako znam da je to strašno reći, još više pritisne gas na vojne operacije", ističe naš sagovornik.
Poštovanje prema Putinu
Tramp je od početka rata u Ukrajini 2022. godine često kritikovao administraciju Džoa Bajdena zbog načina na koji se nosila sa situacijom u Ukrajini, smatrajući da je reakcija bila nedovoljna i da je dopustila Rusiji da preuzme inicijativu. Tramp je više puta javno preispitivao obim vojne pomoći Ukrajini, izražavajući sumnju da ona dovodi do poboljšanja situacije na frontu, ali i naglašavajući potrebu za zaštitom američkih interesa. Ukazivao je i na mogućnost vođenja dijaloga sa Rusijom kako bi se rešila kriza, odnosno da bi njegovi diplomatski napori mogli biti uspešniji.
Pa, da li će biti?
"Tramp ne može ništa da uradi do 20. januara, to je jedno. Drugo, ne zaboravite da su to obećanja data za vreme kampanje. Za sve predsedničke kandidate važi da kada stvarno sednu u predsedničku stolicu, svega 50 do 60 odsto tih obećanja bude ispunjeno", ističe Šćekić i nastavlja:
"To da će prekinuti rat za sedam dana je jedna populistička izjava. Niko živ tako nešto ne može da uradi za samo sedam dana, osim Putina"
Kako kaže, Trampova "fiksacija" su pre svega Meksiko i Kina, a Putinom je "opsednut" iz drugog razloga.
Povezane vesti
"Ima poštovanje prema Putinu jer bi i on voleo da vlada kao on - da nema opoziciju, da nema Senat, Predstavnički dom. Njemu bi to bio životni san jer je on biznismen i navikao je da svi izvršavaju njegova naređenja. Međutim, u trenutnom političkom sistemu SAD, tako nešto neće moći"
Premda bi mu preispitivanje sankcija Rusiji donelo negativne poene u američkoj javnosti, Tramp bi preko Meksika, najvećeg spoljno-trgovinskog partnera SAD i Kine mogao da "zabašuri" to pitanje, smatra Šćekić.
"Ispalo je da je Amerika jedan od najvećih proizvođača nafte u ovom trenutku. Tramp će pritisnuti zemlje OPEK-a da ne dižu cene nafte jer to Putinu odgovara - kad je visoka cena nafte, to je njegova velika zarada. Putin inače ima jako veliki problem oko finansiranja rata"
AP/Pablo Martinez Monsivais, File
Povezane vesti
Šćekić kaže da će, bez obzira na to što lidera Severne Koreje Kima Džonga Una naziva "Rocket Man", ovo biti mnogo ozbiljniji Donald Tramp nego 2016. godine. Trampov pristup pozivanju na jaču vojnu i ekonomsku poziciju SAD u međunarodnim sukobima i njegov stil pregovaranja mogao bi sugerisati kako bi se mogao ponašati u svom drugom mandatu. Šta bi to pak, moglo da znači za EU?
"Imam teoriju da je za Evropu odlično što je izabran. Ovo će ujediniti Evropu u odnosu prema Trampu koji bi sada od mogao da traži da EU poveća izdvajanja za odbranu, što je objektivno u pravu - ne možete vi ceo trošak prebaciti odbrane na SAD", smatra Šćekić.
Tramp je tokom kampanje ponavljao svoje ranije kritike na račun NATO-a, pozivajući članice da povećaju svoje vojne troškove, što se u kontekstu rata u Ukrajini viđa kao važan faktor za kolektivnu bezbednost. Šćekić kaže da će i Evropa sada morati da se "uozbilji" i da, bez obzira na političke turbulencije u vidu Fica i Orbana, koji podržavaju Trampa, može doći do mnogo snažnijeg povezivanja.
"Evropa će se naći u sendviču između Kine i Amerike kada je ekonomija u pitanju. A poznato je da Evropa kasni u novim tehnologijama, da je suviše birokratizovana, a to su sve prednosti koje Amerika ima. S druge strane je komunistički režim izvršavanja naređenja u Kini, gde takođe ta ekonomija funkcioniše mnogo efikasnije", dodaje Šćekić.
Borba protiv stranog uticaja na Zapadnom Balkanu
Nema sumnje da je i u Srbiji Tramp bio apsolutni favorit za pobedu, pa se nesumnjivo postavlja pitanje kakav će biti njegov odnos prema Zapadnom Balkanu? Trampova kampanja već je kritikovala spoljnu politiku Džoa Bajdena u vezi sa borbom protiv korupcije i integracijom Zapadnog Balkana u EU, nazivajući je "pasivnom".
Tanjug AP/Evan Vucci
Sada je i Hristos Marafacos, Trampov pomoćnik rekao za makedonski "Glas Amerike" da će fokus nove adminsitracije biti ekonomsko jačanje, borba protiv korupcije i borba protiv stranog uticaja u zemljama Zapadnog Balkana, među kojima je pored Srbije i ostalih zemalja, i Kosovo pomenuto kao nezavisna država.
"Nedostatak angažovanja (Bajdenova adminsitracije) ne samo da je otežao ekonomski napredak, već je i ostavio mnoge balkanske države da se osećaju zanemareno i bezvredno dok tenzije rastu bez adekvatne intervencije", rekao je on i nastavio:
"Bela kuća predvođena Trampom neće samo davati opšte izjave o demokratiji. Donosiće stvarne, odgovorne rezultate kroz direktan rad sa lokalnim liderima i ljudima u regionu", rekao je Marafacos.
Šćekić kaže da ovakvu izjavu čita između redova kao "borbu protiv ruskog uticaja".
"Nade da će Tramp kada se 21. januara probudi reći 'povlačite priznanje Kosova', nisu realne. To je većinska atmosfera u Srbiji, ali i zabluda. Još jedna zabluda, prema mom ličnom mišljenju, jeste da će Ričard Grenel biti državni sekretar", zaključuje Šćekić u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)