Trka svetskih supersila: Kako su poluprovodnici postali žarište američko-kineskih odnosa

U trenutku kada američka ministarka finansija Dženet Jelen boravi u Pekingu u pokušaju da stabilizuje ekonomske veze, visoko na dnevnom redu je i tema kako se nositi sa ratom sa mikročipovima između Kine i SAD.

Uprkos diplomatskim uvertirama sa obe strane, visokotehnološko takmičenje između dve supersile ne pokazuje znake ublažavanja.

Naime, Peking je u ponedeljak, u iščekivanju posete Dženet Jelen dodatno "začinio" situaciju uvođenjem ograničenja na izvoz dva minerala za koje SAD kažu da su od suštinskog značaja za proizvodnju poluprovodnika i drugih visokotehnoloških proizvoda.

Mere dolaze u trenutku kada se Bajdenova administracija navodno priprema da proširi svoja ograničenja na prodaju naprednih mikročipova Kini.

Borbene sposobnosti nove generacije

Zabrinutost Vašingtona se temeljeni na dve važne činjenice. Prva je da bi kineska Narodnooslobodilačka armija (PLA) mogla da nadmaši američku vojsku po ukupnoj snazi. Druga je da bi mogla da koristi američku tehnologiju da to i uradi.

Predsednik Si Đinping naredio je armiji da postane vojska "svetske klase" do 2049. godine, kada se obeležava stogodišnjica vladavine Komunističke partije Kine (KPK).

Veliki deo ovog plana uključuje razvoj hipersoničnih projektila, za korišćenje veštačke inteligencije (AI) za niz aplikacija, uključujući i elektronsko ratovanje.

Međutim, nejasno je koliko je Kina blizu postizanja ovog cilja. Prema godišnjem izveštaju američkog ministarstva odbrane o vojnoj moći Kine, vojska Pekinga "traži novu generaciju ratnih tehnologija".

profimedia

Dok je Kina svetski lider u nekim AI aplikacijama, kao što je prepoznavanje lica, njena industrija još uvek nije sposobna da proizvodi najnaprednije poluprovodnike koji pokreću ove tehnologije. Kineska preduzeća i vojska se prvenstveno oslanjaju na uvoz kako bi nabavili napredne čipove.

Još u oktobru 2022. godine Bajdenova administracija je uvela sveobuhvatnu kontrolu izvoza sa ciljem da ogranični pristup Kini poluprovodnicima i srodnim proizvodima iz SAD.

Tako preduzeća i pojedinci u Kini više ne mogu da kupuju napredne poluprovodnike i tehnologiju za pravljenje čipova od američkih dobavljača osim ako prodavac dobije posebnu dozvolu od vlade SAD.

SAD su dodatno pojačale te kontrole u januaru tako što su ubedile Holandiju i Japan da ograniče izvoz tehnologija koje se koriste za proizvodnju čipova.

Uticaj na industriju

Kompanija Nvidia je u epicentru međunarodnog takmičenja u razvoju alata nove generacije za veštačku inteligenciju, budući da je glavni proizvođač čipova i "velikih jezičkih modela" koji pokreću čet botove kao što su OpenAI i ChatGPT.

Većina naprednih svetskih čipova - uključujući i one iz kompanije Nvidia - proizvodi se na Tajvanu, a za koji Kina tvrdi da je deo njene teritorije. Predsednik Džo Bajden je rekao da će SAD intervenisati ako Kina predeuzme ničim izazvanu vojnu akciju protiv Tajvana.

Analitičari strahuju da bi takav "sudar titana" mogao izazvati ozbiljne globalne poremećaje u proizvodnji doslovno svega - od automobila do računara.

Izvršni direktor Nvidije Džensen Huang upozorio je da je američka tehnološka industrija u opasnosti od "ogromne štete" kada je u pitanju "rat za za mikročipove" između SAD i Kine.

Govoreći za Financial Times, Huang je rekao da su ograničenja izvoza koja je uvela Bajdenova adminsitracija, a koja imaju za cilj usporavanje kineske proizvodnje poluprovodnika, "vezala ruke" gigantu iz Silicijumske doline, koji nije u mogućnosti da prodaje napredne čipove na jednom od najvećih tržišta kompanije.

profimedia

Istovremeno, kineske kompanije prave sopstvene čipove kako bi se takmičile sa Nvidijim procesorima za igre, grafiku i veštačku inteligenciju.

Džejk Salivan, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, tvrdi da su ograničenja dizajnirana da zaštite osnovne tehnologije. S druge strane, od Sija Đinpinga i drugih visokih kineskih zvaničnika stižu optužbe da SAD uvodi ograničenja "u stilu Hladnog rata".

Peking i Vašington tvrde da rade na diplomatskom zbližavanju, međutim, kada je u pitanju najkritičnija tehnologija 21. veka, čini se da se dve vlade sve više udaljavaju.