Igre 
Netanjahuov plan koji je rasplamsao strasti u Izraelu: Pet ključnih pitanja o političkoj krizi koja se prelila na ulice
Komentari29/03/2023
-11:46
Ulice Izraela poslednjih nekoliko dana gorele su, i doslovno i figurativno. Desetine hiljada protestanata širom zemlje izašlo je kako bi iskazalo svoje nezadovoljstvo otpuštanjem ministra odbrane i najavljenim promenama u pravosuđu koje je predložila vladajuća koalicija, na čelu sa premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Na ulicama su paljene lomače i u nekoliko navrata je došlo do sukoba sa policijom, a Netanjahu je, nakon svega, bio prinuđen da objavi kako se plan o promenama u pravosuđu odlaže.
Protesti od prethodnih nekoliko dana samo su kulminacija višemesečnog nezadovoljstva dela izraelskog stanovništva novim promenama, a Netanjahu je izjavio da je "svestan rastućih tenzija u izraelskom društvu i volje da se one reše, ali da postoji "ekstremistička manjina koja razbija Izrael".
Uz to, Netanjahu je naveo da je "više puta pozivao na dijalog o planu reforme", i istakao da "ne sme biti građanskog rata", dodavši da postoji ozbiljna kriza u izraelskom društvu. Doduše, naveo je i da "većina njegovih koalicionih saveznika podržava taj potez", ističući da će "reforma na kraju proći u ovom ili onom obliku".
Prizori sa izraelskih ulica suobišli svet ovih dana, a kakve su predložene promene koje su podigle na noge veliki broj demonstranata?
Ko je na vlasti u Izraelu?
Na čelu Izraela nalazi se predsednik, i njegovo ime je Isak Hercog. Međutim, predsednička uloga u ovoj zemlji je uglavnom ceremonijalna, a najmoćnija politička figura u državi je zapravo premijer - trenutno, na toj poziciji nalazi se Benjamin Netanjahu.
Povezane vesti
Ovo je šesti mandat Netanjahua na mestu izraelskog premijera, a ujedno ima i najduži staž na toj poziciji - vodio je vladu od 1996-1999. godine, a zatim od 2009. do 2021. Aktuelna izraelska vlada, na čelu sa Netanjahuom, zakletvu je položila 29. decembra prošle godine, dakle pre tri meseca.
Tanjug/AP/Menahem Kahana
Trenutni sastav vlade smatra se "najtvrdokornijim" do sada, a agencija Rojters navela je ranije da su, kada je reizabran, njegove veze sa desničarskim strankama izazvale zabrinutost zbog antipalestinskih stavova i njihovih ranijih postupaka protiv pravnog sistema u toj zemlji.
Okosnicu Netanjahuove vlade, uz njegovu partiju Likud, čine uglavnom desničarske stranke kao što su Noam ili Partija verskog cionizma. Upravo Partiji verskog cionizma pripada i aktuelni ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir, koji je zapretio "izlaskom iz koalicije ako Netanjahu pristane da povuče reformu pravosuđa".
Kada je počela kriza?
Već od samog početka, Netanjahuova koalicija, kojoj pripada 64 od 120 poslaničkih mesta u Knesetu, izraelskom parlamentu, bila je pod kritikama zbog svojih desničarskih stavova.
Plan za reformu sudstva predstavljen je 4. januara ove godine, a protivnici ove odluke su već tada govorili kako te promene nipošto ne bi bile dobre, zbog toga što se smatra da bi se njome oslabila moć vrhovnog suda.
Gotovo momentalno, na ulicama Izraela našli su se demonstranti, a njihov broj nije bio ništa manji nego ovih dana, kada je situacija konačno i kulminirala.
Od tada, protesti se ne smiruju, a Netanjahu ih je nazvao "odbijanjem levičarske opozicije da prihvati rezultate novembarskih izbora na kojima je pobedio".
AP/Sebastian Scheiner
Povezane vesti
Predsednik Izraela Isak Hercog rekao je 6. marta da je postizanje kompromisa između vlasti i opozicije u vezi sa promenama u pravosuđu "neizbežno, čak i u slučaju eskalacije protesta".
Mada je u istoj izjavi naveo da su strane "bliže kompromisu nego ikad", ispostavilo se da ipak nije bio u pravu, pa je do eskalacije i došlo.
Šta predlaže izraelska vlada?
Između ostalog, planovi za "reformu pravosudnog sistema" predviđaju da se za preinačenje bilo koje presude vrhovnog suda uspostavi neophodna kvota od 61 glasa u Knesetu.
Povezane vesti
Za ove promene se, više i od samog Netanjahua, zalaže njegov partijski kolega Jariv Levin, izraelski ministar pravde, kao i Simča Rotman, poslanik iz stranke Religioznih cionista, koji predsedava pravosudnim odborom Kneseta, navodi Gardijan.
I Levin i Rotman smatraju da je uloga vrhovnog suda u Izraelu previše moćna, i smatraju da je pristrasan protiv pokreta naseljenika, izraelske ultra-religiozne zajednice, kao i protiv stanovništva Mizraha, jevrejskog naroda bliskoistočnog porekla.
Tanjug/AP
Konkretno, navodi britanski list, mnogi sa izraelske desnice nisu ovom sudu "oprostili" odluku koja se odnosi na izraelsku jednostranu povlačenje iz pojasa Gaze 2005. godine.
Još jedna stvar zbog koje bi Netanjahu mogao da bude motivisan za sprovođenje promena u pravosuđu, jeste to što bi uz nju mnogo lakše mogao da izbegne da bude osuđen za korupciju, u slučaju u kom negira sve optužbe.
Šta su glavne kritike?
Gostovanje počasnog konzula Srbije u Izraelu Aleksandra Nikolića na Euronews Srbija
Izrael nema zvanični pisani ustav, pa se zbog toga u velikoj mora oslanjati na vrhovni sud kada su u pitanju bilo kakva veća sporena u vezi sa tumačenjem zakona. Takođe, Kneset nema ko da kontroliše osim vrhovnog suda.
Glavne kritike promena u pravosuđu upućene su upravo tome - ukoliko se smanji uloga vrhovnog suda, demonstranti su zabrinuti da će se demokratske norme i vladavina prava srozati na veoma nizak nivo.
Upozorava se na to da bi se, u slučaju da promene u pravosuđu budu usvojene u obliku u kom je predložena, smanjila značajno nezavisnost izraelskog sudstva.
Takođe, sva ona prava koja se ne nalaze u osnovnim državnim zakonima, poput prava manjina i prava na slobodno izražavanje, bila bi značajno ugrožena reformom, navodi američki CNN.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ovaj portal prenosi i istraživanje koje je u februaru sproveo Izraelski demokratski institut, prema kojem je čak 72 odsto Izraelaca za postizanje kompromisa, 66 odsto smatra da bi vrhovni sud trebalo da ima mogućnost obaranja zakona, a 62 odsto da bi trenutni način postavljanja sudija trebalo da ostane netaknut.
Među onima koji podržavaju demonstracije su, naravno, članovi političke opozicije, ali i mnogi iz sektora tehnološke industrije koja je veoma jaka u Izraelu, a čiji se pripadnici obično ne oglašavaju o dnevnopolitičkim temama.
Šta je sledeće?
Izraelske opozicione stranke oprezno su dočekale odluku premijera da odloži paket "reforme pravosuđa", i dodale su da će raditi na postizanju sporazuma ukoliko vlada to iskreno ponudi, preneo je Rojters.
Ako opozicione stranke nisu ubeđene, još manje je to slučaj sa bar jednim delom stanovništva, s obzirom na to da su najavljeni novi protesti. Organizatori su naveli da će centar protesta biti Tel Aviv, ali su i pozvali ostatak zemlje da im se pridruži.
Uprkos ovim najavama, očekuje se da se tenzije, makar i za kratko vreme, delom smanje u izraelskoj javnosti.
Predsednik zemlje Hercog pozdravio je odlaganje, rekavši da je "urađena prava stvar", i ponudio je da nadzire pregovore među stranama. U odvojenim telefonskim pozivima, razgovarao je sa Netanjahuom, liderom opozicije Jairom Lapidom, i još jednim istaknutim opozicionarom koji je donedavno bio ministar, Benijem Gancom.
Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg
Ben-Gvir, ministar za nacionalnu bezbednost koji je savetovao Netanjahua da ne odlaže usvajanje reforme, rekao je samo da će "ona biti usvojena", ali da ipak poštuje odlaganje, naveo je AP. "Niko nas neće uplašiti", napisao je Ben-Gvir na Tviteru.
Sam Netanjahu rekao je da "odlaganje predstavlja "pravu mogućnost za dijalog", ali je istovremeno dodao da će "u svakom slučaju" reforma biti usvojena da bi "obnovila ravnotežu" između grana vlasti u Izraelu.
U celoj prilči ne bi trebalo zanemariti ni strani faktor i reakcije iz međunarodne zajednice, a pre svega se tu misli na SAD. Iz Vašingtona su nekoliko puta poručili da su zabrinuti zbog aktuelne situacije, a portparol Bele kuće Džon Kirbi je zbog nedavnih događaja pozivao na kompromis sve strane.
Ambasador SAD u Izraelu Tomas Najds izjavio je, gostujući jutros u jednoj radio emisiji, da je "prilično siguran" kako će se u narednim mesecima sa Netanjahuom sastati i američki predsednik Džozef Bajden.
S obzirom na to da je neizbežnost usvajanja reforme naglasio i Netanjahu, kao i nekoliko njegovih koalicionih partnera bez kojih ne bi bio na vlasti, preostaje da se vidi kako će, ako ih uopšte i bude, teći najavljeni pregovori između vlasti i opozicije.
U obraćanju kojim je rekao da se reforma odlaže, Netanjahu je sugerisao da bi sledeći datum odluke mogao biti 30. april, kada počinje letnje zasedanje Kneseta.
Komentari (0)