Igre 
Za ubistvo predsednika Haitija osumnjičeno 26 Kolumbijaca i dva Amerikanca - bivši vojnici i plaćene ubice
Komentari09/07/2021
-07:16
Jedinicu komandosa koja je ove nedelje ubila predsednika Haitija Žovenela Moiza i teško ranila njegovu suprugu, činilo je 26 Kolumbijaca i dvojica Amerikanaca poreklom sa Haitija, potvrdile su danas vlasti, a još traje potraga za nalogodavcima i motivima ovog zločina. Ambasador Haitija u SAD rekao je da su u pitanju "dobro organizovani profesionalci, plaćene ubice".
Kolumbijski ministar odbrane Diego Molano saopštio je da prvi nalazi istrage ukazuju da su Kolumbijci osumnjičeni za učešće u atentatu na predsednika Haitija penzionisani pripadnici oružanih snaga njegove zemlje i obećao je da će pružiti svu potrebnu pomoć vlastima u rasvetljavanju svih okolnosti ovog slučaja.
Policija je u sredu pronašla osumnjičene atentatore u jednoj kući u blizini mesta zločina, u predgrađu glavnog grada Port O Prensa i nakon višesatne borbe uhapšen je veći broj njih, a šef policije Leon Čarls juče je potvrdio da je 17 ljudi u ovoj akciji uhapšeno, prenosi Rojters.
Novinarima su tom prilikom na konferenciji za štampu prikazani brojni kolumbijski pasoši, kao i oružje koji su osumnjičeni atentatori koristili, puške, mačete, urađaji za komunikaciju i sredstva koja su koristili tokom provale u predsedničku rezidenciju.
"Stranci su došli u našu zemlju da ubiju predsednika", naglasio je Čarls.
On je naveo da je u vatrenom obračunu sa atentatorima zarobljeno 15 Kolumbijaca, kao i Amerikanci poreklom sa Haitija, dok su trojica napadača ubijena, a osam ih je još uvek u bekstvu.
Tanjug/AP Photo/Joseph Odelyn
Direktor kolumbijske nacionalne policije Horhe Luis Vargas saopštio je da je od Haitija primio zahteve za informacijama o šest osumnjičenih, od kojih su dvojica ubijena u razmeni vatre sa haićanskom policijom, dok su još četvorica uhapšena.
Povezane vesti
Ministarstvo spoljnih poslova na Tajvanu, koje ima formalne diplomatske veze sa Haitijem, saopštilo je da je 11 osumnjičenih zarobljeno u njihovoj ambasadi nakon što su u nju provalili, a portparol Stejt departmenta nije mogao da potvrdi da li je među pritvorenima bilo i američkih državljana.
Zvaničnici još nisu saopštili šta su motivi ubistva predsednika, a od stupanja na dužnost 2017. godine, on se suočavao sa masovnim protestima, prvo zbog navoda o korupciji i načina kako je upravljao ekonomijom, a zatim i zbog sve većeg boravka na vlasti.
Predsednika Moiza (53) ubili su nepoznati napadači u noći između 6. i 7. jula u njegovoj privatnoj rezidenciji, a njegova supruga Martin Mari Etijen Džozef, koja je, takođe, ranjena u ovom napadu, u kritičnom je stanju i prebačena je u bolnicu u Majami.
Tanjug AP/Joseph Odelyn
Profesionalne ubice
Bohit Edmond, haićanski ambasador u SAD, izjavio je da su napad na Moiza izvršili "strani plaćenici i profesionalne ubice, koji su bili dobro organizovani", i da su se maskirali kao agenti američke Službe za borbu protiv droge.
Ova služba ima kancelariju u glavnom gradu Haitija, kako bi pomagala tamošnjoj vladi u borbi protiv narkotika.
Iz Dominikanske Republike rekli su da zatvaraju granicu i pojačavaju sigurnost u tom području, ali da trenutno stanje na granici "veoma mirno".
Ubistvo predsednika desilo se u jeku nasilja na ulicama glavnog grada, prilikom kojeg je prethodnih meseci dolazilo i do ubistava građana.
Povezane vesti
Ne zna se ko će biti predsednik
Najsiromašnija zemlja zapadne hemisfere, kako piše Vašington post, decenijama se bori protiv svoje istorije diktatorskih režima.
Politička kriza u Haitiju je dodatno produbljena jer se ne zna ko će, niti kad, naslediti predsednka Moiza.
Sudija Žan Vilner Morin, predsednik Nacionalne asocijacije sudija Haitija rekao je za CNN da u ovom trenutku nije jasno ko će doći na funkciju predsednika.
Povezane vesti
U normalnim okolnostima, predsednik Vrhovnog suda Haitija bio bi prvi na redu za vršenje dužnosti predsednika, ali je on nedavno preminuo od koronavirusa.
Da bi premijer Džozef formalno mogao da stupi na dužnost predsednika, potrebna mu je podrška parlamenta, objasnio je Morin.
Međutim, problem je što parlament praktično ne postoji, usled odlaganja parlamentarnih izbora.
Kontroverzni Žovenel Moiz
Žovenel Moiz bivši je izvoznik banana, a dug period svog mandata proveo je vodeći politički rat sa pripadnicima opozicije.
Zbog svog prethodnog zanimanja, tokom kampanje je dobio nadimak "Bananamen".
Zbog svih političkih previranja, Moiz se može smatrati kontroverznim predsednikom, počevši od njegovog stupanja na dužnost.
Tanjug AP/Dieu Nalio Chery
Naime, upitno je samo trajanje njegovog mandata. Predsednički izbori su održani 2015. godine, a poslednji krug je dva puta odlagan zbog tvrdnji o narušenoj bezbednosti.
Inauguracija predsednika je tako odložena za dve godine, a održana je 7. februara 2017.
Upravo zbog toga, mnogi u zemlji su osporavali njegovo pravo da i dalje bude bude predsednik.
Iako Sjedinjene Američke Države (SAD), kao i Ujedinjene nacije podržavaju činjenicu da je ovo njegova peta godina mandata, kritičari se pozivaju na ustavnu odredbu prema kojoj mandat kreće onda kada je predsednik izabran, a ne od datuma kada je zvanično stupio na dužnost, što je u ovom slučaju bio 7. februar 2017 godine.
Tokom mandata Moiz nije uspeo da raspiše izbore ni na lokalnom i na nacionalnom nivou, ostavljajući prazna mesta u vladajućoj strukturi zemlje.
Ustavni referendum trebalo je da se održi junu, ali je zbog epidemije koronavirusa, odložen za septembar. Za tada je predviđeno i održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora.
Izborno veće zemlje saopštilo je da će ta zemlja primeniti zdravstvene mere za suzbijanje širenja koronavirusa kako bi građani mogli bezbedno da izađu na glasanje.
Lokalni izbori su izbornim kalendarom predviđeni za 16. januar 2022. godine.
Komentari (0)