Island skraćuje radnu nedelju na četiri dana

Deo radnika na Islandu bio je deo projekta koji je podrazumevao skraćivanje radnog vremena sa 40 na 35 sati nedeljno, a do sada se to pokazalo kao produktivno.

Studija koju su vodili ljudi iz vlade zajedno sa jednim od glavnih sindikata radnika zabeležila je smanjeni nivo stresa, ali povećan nivo produktivnosti rada. U ovom istraživanju je učestvovalo oko 2.500 ljudi, odnosno jedan procenat radno sposobnog stanovništva.

Izveštaj je na kraju objavila Asocijacija za održivu demokratiju (ALDA) na Islandu i potvrdila "ogroman uspeh" ovog projekta. Kako navode, pokazalo se da su radnici uživali u poboljšanju sveopšteg stanja organizma, boljem balansu između privatnog i poslovnog života i imali su bolju međusobnu saradnju na poslu. Takođe, nikome nije smanjena plata.

Unsplash

Jedan od istraživača iz ALDA-e Gudmundur Haraldson rekao je da istraživanje pokazalo da je sve podložno promenama, pa i savremeno radno vreme.

"Ovo je pokazalo da su u modernom dobu moguće progresivne promene i novo radno vreme. Naša mapa puta za kraću radnu nedelju u trebalo bi da bude zanimljiva svima koji žele da smanje radno vreme", kazao je on.

Kako su objasnili, ovo skraćenje zapravo podrazumava četvorodnevnu radnu nedelju, a reč je o pilot projketu.

I Španija spremna da skrati radno vreme?

U Španiji je ova tema aktuelna par godina unazad i izaziva brojne debate u javnosti. Španci takođe nameravaju da testiraju kraće radno vreme, a za to planiraju da iskoriste 50 miliona evra iz EU fondova za oporavak od kronavirusa.

Sredstva će ići za subvencionisanje svih dodatnih troškova poslodavaca u prvoj godini, a zatim će se smanjivati uz pomoć Vlade Španija na 50 i 25 odsto.

EPA/ QUIQUE GARCIA

Ovim povodm se oglasio i Inirgo Efejon bivši član Kongresa i poslanik u Španiji na Tviteru, baš u vreme kada je španska vlada prihvatila predlog o skraćenju radnog vremena.

 

 

Da je ova praksa izvodljiva u Španiji, dokaz je preduzetnik Softvare Delson, sa juga Španije, koji je uložio 400.000 evra kako bi smanjio radno vreme za svojih 190 zaposlenih. On je od tada prijavio smanjenje izostanka sa posla za 28 odsto, a kaže da mu je prodaja porasla za 20 odsto u poređenju sa prošlom godinom. Nijedan zaposleni od tada takođe nije napustio posao.

Stručnjaci upozoravaju: Oprezno, nije primenjivo u svim granama

Sa druge strene, kritičari kažu da ekonomija koja je pogođena pandemijom nije najbolji scenraio za ovakve eksperimente.

Karlos Viktorio iz ESADE škole za biznis u Barseloni, kaže za AP da sa ovakvim projektima treba biti oprezan.

"Verovatno postoje industrije ili ekonomska područja u kojima smanjenje radnog vremene neće nužno dovesti do povećanja produktivnosti, ali važno je voditi računa gde je to upotrebljivo", smatra Viktorio.