Posle zemljotresa, na razoreni teren stupila politika: Pomoć do Sirije teško stiže, počeo "ping-pong u izjavama"
Komentari10/02/2023
-19:40
Turska i Sirija danima se suočavaju sa posledicama razornog zemljotresa koji je pogodio područje oko granice te dve države, a poslati su apeli za pomoć širom sveta. Svetska banka saopštila je da će Turskoj pružiti pomoć od 1,78 milijardi dolara, a prvi konvoj pomoći UN juče je stigao u Siriju koja u ovoj situaciji dodatno trpi zbog geopolitičkog statusa i sankcija.
Suočene sa velikim gubicima, prvo je Turska, a juče i Sirija zatražila pomoć od EU. Problem sa Sirijom je i u tome što je razorena ratom i što je pod međunarodnim sankcijama koje ograničavaju i humanitarnu pomoć.
Severni deo koji je pogođen zemljotresom je posebno problematičan. Iako vlada u Damasku drži pod kontrolom određeni deo zemlje, onaj deo uz granicu sa Turskom i Libanom je posebna priča, jer je pod upravom i džihadista, i Islamske države, Al Nusre, sirijskih pobunjenika bliskih Turskoj, kao i Kurda - a svaka od grupacija čvrsto kontroliše svoj deo teritorije. Zbog svega toga, teško je doći do ovog područja, ulazi se na samo jednom graničnom prelazu iz pravca Turske i opšta je ocena da je nebezbedno i za spasilačke timove.
Sirijska vlada proglasila je zonom katastrofe oblasti koje su pogođene zemljotresom. U te oblasti spadaju pokrajine Alepo, Idlib, Latakija i Hama, navela je sirijska novinska agencija SANA.
Nakarada: Počeo ping-pong u izjavama
Radmila Nakarada sa Fakulteta političkih nauka ističe da su sirijske žrtve trostruke. Kako je rekla za Euronews Srbija, stradali su građani u delovima koje kontroliše vlast, u delovima koje kontrolišu pobunjenici, ali su stradali i Sirijci koji su prebegli u Tursku zbog građanskog rata. "Njihova priča je zaista složena i tragična", napomenula je Nakarada.
Ona je istakla da je očigledno i da geostrateške tenzije imaju uticaj na obezbeđivanje pomoći i navodi da su sirisjke vlasti tražile da sva pomoć ide preko Damaska i da se ispoštuje suverenitet Sirije. Dodaje da su neke zemlje na to pristale uprkos sankcijama, ali ukazuje da su SAD, na primer, rekle da će sarađivati samo sa nevladinim organizacijama.
Dodala je da, po njenom mišljenju, EU ima "nešto razumniji stav", da je iz Brisela rečeno da će zbog razmera tragedije ostaviti po strani sankcije i da će nastojati da pošalju pomoć i organizuju donatorsku konferenciju.
"Osim UN koje su se jako angažovale, pomoć sporo stiže. Nedostaje mehanizacija, imamo slike gde građani golim rukama otkopavaju ruševine", navela je Nakarada i upozorila na nedostatak hrane.
Ona ističe da je "počeo ping-pong u izjavama prkosa i tvrdoglavosti, i da su sve izjave time obojene", ali napominje da je "katastrofa takva da bi trebalo da izazove neku vrstu političke skrušenosti i da izbaci humanitarne principe na površinu".
"(Potrebno je) da se cela međunarodna zajednica založi da umanji tu katastrofu. Tu glas UN može biti veoma važan", rekla je Nakarada.
Jakšić: Posle zemljotresa, na razoreni teren stupila politika
Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić rekao je za Euronews Srbija da, iako je broj stradalih u Siriji značajno manji od onoga u Turskoj, situacija je složenija jer je "posle zemljotresa na razoreni teren stupila politika".
"Zapad zbog sankcija limitira pomoć, a Asad želi da kontroliše raspodelu. Najugroženije stanovništvo ima tu nesreću da živi u provinciji Idlib koja je jedina van kontrole centralne vlasti, a koja je već bila razorena ruskim i Asadovim bombardovanjima", rekao je Jakšić.
"Četiri miliona ljudi u Idlibu, od čega je polovina već raseljeno, kao da nikome ne pripadaju - jedni traže da pomoć bude upućena direktno pobunjeničkim grupama, a Asad uzvraća da prekogranične humanitarne operacije predstavljaju kršenje sirijskog suvereniteta i to se vidi po nekim njegovim usporenim reagovanjima", dodaje on.
Govoreći o reakciji Zapada, Jakšić smatra da "umesto da se fokusira na preživele, Zapad više brine potreba da izoluje Asada, a on bi s druge strane da politički na neki način profitira od zemljotresa".
"Žrtvama zemljotresa tako se pridružuju žrtve politike, i mogao bih da kažem da je to ne samo otužno, već i sramno", navodi Jakšić.
Nakon informacija o zemljotresu, pojavili su se i izveštaji o tome da pojedine zaraćene grupe u Siriji nastavljaju sa oružanim obračunima, u želji da na taj način steknu određenu prednost. Jakšić navodi da upravo to potvrđuje stepen sebičnosti u situaciji u kojoj se očekuje solidarnost.
"Razne grupe koje funkcionišu po Idlibu, i režim u Damasku, i Zapad, odigledno su vođeni nekom motivacijama koje nemaju veze sa time da se pomogne ugroženom stanovništvu. S jedne strane su političke prepreke, sa druge razoreni putevi i logistika, i kada se sve sabere izgleda da su milioni ljudi osuđeni da ono što su preživeli nastavljaju da žive samo u zemljotresnoj formi", dodaje Jakšić.
Mada je deo arapskog sveta normalizovao odnos sa režimom u Damasku, kao što su to učinili UAE i Egipat, Jakšić ipak smatra da druge zemlje čvrsto ostaju protiv režima, pa tako trenutni jednostrani humanitarni gestovi, poput pomoći koju šalje Saudijska Arabija, ne znače i pomirenje sa režimom koji smatraju neprijateljskim.
"Neke stvari mogu da krenu na bolje, ali mislim da se neće remetiti suština odnosa koji postoje, kao što se pokazuje da ni u odnosima Damaska i Zapada zemljotres ne može da sruši barijere", dodaje Jakšić.
Pod pretpostavkom da se glas javnosti mnogo više čuje, ističe sagovornik Euronews Srbije, empatija među stanovnicima bi mogla da "pogura" volju političkih aktera, ali trenutno ne vidi takvu mogućnost.
"Mi za sada nemamo masovne proteste koji bi zahtevali da se političari malo rastrezne i da ostave svoje razmirice za neko kasnije vreme, a da se sada fokusiraju na to kako pomoći milionima ljudi, i u Turskoj i u Siriji", zaključio je Jakšić.
Komentari (0)