Ko je Ana Montes, špijunka koja je nanela najviše štete SAD? Odavala tajne zarad ideologije, novac je nije zanimao

Bivša američka vojno-obaveštajna analitičarka Ana Belen Montes (65) koja je osuđena da je špijunirala za Kubu pre više od 20 godina, puštena je 6. januara iz saveznog zatvora u Fort Vortu, u Teksasu.

Samo deset dana nakon terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine, FBI je uhapsio Montes. Premda njeno hapšenje nije imalo veze sa terorističkim napadima, ono je imalo veze sa zaštitom zemlje u vreme kada je nacionalna bezbednost bila od najveće važnosti.

Međutim, ne samo da je Montes bila kubanska špijunka, ona je bila "jedan od najštetnijih špijuna u istoriji SAD", napisao je autor Džim Popkin u knjizi "Kodno ime Plavi carić: Istinita priča o najpoznatijoj američkoj špijunki i sestri koju je izdala" (Naslov knjige se odnosi na FBI-jev nasumično generisani kodni naziv za Anu).

Ispostavilo se da je Montes špijunirala za Kubance iz same američke obaveštajne jedinice - kao viši analitičar u Odbrambenoj obaveštajnoj agenciji (DIA). Štaviše, na sajtu FBI se navodi da je nekoliko dana kasnije trebalo da dobije pristup poverljivim informacijama o američkoj planiranoj invaziji na Avganistan sledećeg meseca.

Idealizovala Če Gevaru od detinjstva

Iako porodica Montes ima portorikanske korene, Ana je rođena kao američka državljanka 1957. godine u Ninbergu, u Nemačkoj gde je njen otac, inače vojno lice bio stacioniran. Odrasla je u Topeki gde je potom premešten.

"Njujork tajms" piše da je njen otac radio u sektoru mentalnog zdravlja razumevši vrednost kuće pune ljubavi, ali da je uprkos tome decu često disciplinovao kaišem. Istražitelji iz CIA su kasnije izjavili da je takav vid zlostavljanja mogao učiniti Anu "antiautoritarnom" i da je to razlog što se okrenula protiv svoje zemlje.

Drugi motiv takođe je bio Anin prezir prema spoljnoj politici SAD. Kao tinejdžerka kačila je postere Če Gevare u spavaćoj sobi jer je zaista verovala u principe kubanske revolucije.

Zatim, tokom godine studiranja u Španiji, dečko iz Argentine ubedio ju je da se američka vojska redovno meša u politiku njegove domovine, kao i države poput Nikaragve, Salvadora i Čilea - gde su, kako je rekao, SAD podržale državni udar koji je predvodio ubojiti desničar Augusto Pinoče.

profimedia

Njen posao u obaveštajnom sektoru počeo je kao klasična priča o regrutovanju, navodi FBI. Godine 1984. Montes je obavljala činovnički posao u Ministarstvu pravde u Vašingtonu.

"Ana je imala pristup gotovo neograničnenom nizu tajni koje je pripremila američka obaveštajna jedinica", piše Popkin u knjizi.

Montesova je zapravo bila glavni kubanski analitičar DIA-e i poznata u celoj američkoj obaveštanoj zajednici po svojoj stručnosti. Malo je ko znao, međutim, koliki je stručnjak postala u odavanju poverljivih američkih vojnih informacija zvaničnicima Kube.

Anti-američkim stavovima privukla pažnju kubanskih vlasti

Često je otvoreno pričala protiv politike američke vlade prema Centralnoj Americi. Ubrzo je njeno mišljenje privuklo pažnju kubanskih "zvaničnika" koji su mislili da će biti naklonjena njihovom cilju. FBI navodi da se jednom srela sa njima, te ubrzo nakon toga pristala da pomogne Kubi.

Znala je da joj je za to potreban posao u obaveštajnoj zajednici, pa se prijavila u DIA, ključnu kompaniju koja proizvodi obaveštajne podatke za Pentagon. U vreme kada je tamo počela da radi 1985. godine, bila je uveliko regrutovana špijunka.

Da bi izbegla otkrivanje, Montesova nikada nije nosila nijedan dokument sa posla, elektronski ili u štampanom obliku. Umesto toga, držala je detalje u glavi, a potom ih kući kucala na svom laptopu. Zatim je prenosila infromacije na šifrovane diskove. Nakon što bi od Kubanaca primila instrukcije u vidu koda preko kratkotalasnog radija, sastajala bi se sa svojim rukovodiocem i predavala diskove, navodi FBI na svom sajtu.

AP Photo/Charlie Neibergall

Njeni komentari na račun spoljne politike SAD nisu bili neopaženi tokom njene karijere. Tokom godina rada u DIA, bezbednosni zvaničnici su saznali za njene spoljnopolitičke stavove i bili su zabrinuti zbog njenog pristupa osetljivim informacijama, ali nisu imali razloga da veruju da je kompromitovana. Prošla je čak i poligraf.

Članovi porodice nehotice postali neprijatelji

Njen pad počeo je 1996. godine kada su kubanske vazduhoplovne snage oborile dva humanitarna aviona koja su ušla u njen vazdušni prostor. "Oduvali smo mu jaja", čuo se kubanski pilot kako se hvali preko radio prenosa. Tri Amerikanca su poginula, a predsednik Bil Klinton je bio "javno ljut". Sledećeg dana u kancelariji Ana je nestala nakon što je primila lični telefonski poziv koji ju je uznemirio, navodi se u knjizi.

Tada je pronicljivi kolega iz DIA Reg Braun, kontraobaveštajni analitičar za Latinsku Ameriku - delujući na osnovu intuicije, prijavio bezbednosnom zvaničniku da smatra da bi Montes mogla biti pod uticajem kubanske obaveštajne službe. Zvaničnik ju je intervjuisao, ali on nije ništa priznala.

Da stvari budu gore, uža porodica je nehotice postala Anin neprijatelj: njen brat Tito i njegova supruga postali su agenti u kancelariji FBI-ja u Atlanti, dok je njena najbliža sestra Lusi radila za terensku kancelariju FBI-ja u Majamiju - u radnoj grupi koja je iskorenjivala kubanske špijune sa juga Floride.

Štaviše, rad njene sestre na Floridi otkrio je da u "nepoznatoj obaveštajnoj agenciji u Vašingtonu sedi krtica". Za dvostrukog agenta se znalo da su mu Kubanci otplatili studentski kredit od 2.000 dolara, da je posedovao određeni tip Tošiba računara i da je putovao u zaliv Gvantanamo u leto 1996.

"Ana je bila opkoljena", napisao je Popkin.

Službenik obezbeđenja je arhivirao intervju sa Anom od pre četiri godine, kada je saznao da FBI radi na otkrivanju neidentifikovanog kubanskog agenta koji je delovao u Vašingtonu. Čuvši za moguću krticu, kontaktirao je Biro, a nakon pažljivog pregleda činjenica, FBI je otvorio istragu. Bilo je više nego jasno ko je bio u pitanju.

AP Photo/Brennan Linsley

Kroz fizički i elektronski nadzor i tajne pretrage, FBI je uspeo da izgradi slučaj protiv Montesove. Agenti su takođe hteli da identifikuju njenog rukovodioca sa Kube i čekali su sastanak licem u lice između njih dvoje, zbog čega su neko vreme odgađali njeno hapšenje.

Međutim, spoljni faktori su preuzeli istragu - kao rezultat napada 11. septembra, Montesovoj je trebalo da bude dodeljen posao za ratne planove SAD. Biro i DIA nisu želeli da do toga dođe, pa je uhapšena.

Nije čak ni uzimala novac za špijuniranje

Pa, šta je bila njena motivacija za špijuniranje?

Čista ideologija. Jednostavno, nije se slagala sa spoljnom politikom SAD. Najinteresantnije od svega je da Montesova nije čak ni primala novac za prosleđivanje poverljivih informacija, osim nadoknade određenih troškova.

Štaviše, nakon hapšenja Montes nije pokazala nikakvo kajanje zbog života koji je vodila, rekavši da "špijunaža uvek nekoga povredi".

Montes je priznala otkrivanje identiteta četvorice američkih tajnih obaveštajnih službenika koji su delovali na Kubi. Svoju krivicu priznala je 2002. godine, nakon čega je osuđena na 25 godina zatvora. Zbog dobrog vladanja odslužila je 21 godinu, a na slobodu je puštena 6. januara ove godine.