Igre 
Nova faza rata ili nastavak kraha ruske logistike: Napadi na ruske vojne aerodrome pokazali da "nema bezbednih zona"
Komentari07/12/2022
-22:00
Već mesecima, Kijev poziva svoje zapadne saveznike da mu isporuče PVO sisteme i rakete dugog dometa kojima bi mogao da gađa ruske vojne baze daleko iza linije fronta. Zapad, kako za sada stoje stvari, i dalje odoleva ovim apelima, ali su bez obzira na to prethodnih dana napadnuta tri ruska vojna aerodroma - dva duboko u centralnoj Rusiji, i jedan u Kursku. Kijev nije preuzeo odgovornost za ove napade, ali su njegovi zvaničnici i te kako umeli da ih "proslave".
U ponedeljak su napadnuta dva vojna aerodroma stotinama kilometara udaljena od Ukrajine. U pitanju je vojna baza Engels-2 blizu Saratova, kao i vojni aerodrom u Rjazanju, gde je saopšteno da su tri osobe poginule od posledica napada dronovima.
Dan kasnije, odnosno 6. decembra, prijavljena je eksplozija i na vojnom aerodromu u Kursku, blizu granice Rusije i Ukrajine. Za razliku od prethodna dva, vlasti u ovom gradu su i ranije saopštavale da su pod napadima.
Rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je Ukrajina odgovorna za ove napade, dok iz Kijeva nisu preuzeli odgovornost, ali je nisu ni demantovali. Uz to, brojni visoki zvaničnici govore o eksplozijama u Rusiji kao o "uspehu".
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak na Tviteru je objavio zagonetnu poruku u kojoj, između ostalog, piše i da "sve što se pošalje u vazdušni prostor druge zemlje, pre ili kasnije mora da se vrati na polaznu tačku".
Upitan o udarima, ministar odbrane Oleskij Reznikov ponovio je šalu koja se već neko vreme koristi, a govori o tome da "Rusi često pale cigarete tamo gde je pušenje zabranjeno", prenosi Rojters. Takođe, tu je i izjava drugog savetnika Zelenskog, Aleksija Arestoviča, koji je rekao: "Juče smo, zahvaljujući njihovom nepažljivom pušenju, postigli veoma veliki rezultat".
Da su dronovi uključeni u napade u ponedeljak lansirani sa ukrajinske teritorije, kao i da je bar jedan od tih napada izvršen uz pomoć specijalnih snaga u blizini baze, preneo je Njujork tajms pozivajući se na jednog visokog ukrajinskog zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman.
Povezane vesti
Drugi ukrajinski zvaničnik, takođe pod uslovom anonimnosti, rekao je za FT: "Ovi napadi mogu da se ponove. Nemamo ograničenja kada je u pitanju udaljenost, i uskoro ćemo moći da dosegnemo sve ciljeve unutar Rusije, uključujući i Sibir. Ukrajina zna koliko je teško braniti se od ovakvih vazdušnih napada. Uskoro ni Rusija neće imati bezbedne zone".
"Nastavak napada na rusku logistiku"
Ogromni bombarderi dugog dometa TU-95 koje je Rusija razmestila u Engelsu, a koji su se nalazili i u bazi kod Saratova, čine veliki deo njenog strateškog nuklearnog arsenala, slično B-52 koje su koristile Sjedinjene Države tokom Hladnog rata. Rusija ih je koristila u svojoj kampanji od oktobra da uništi energetsku mrežu Ukrajine.
Bivši ukrajinski ministar odbrane, koji je pojasnio da ne govori u ime vlade Ukrajine i da ne može da potvrdi da su baš Ukrajinci odgovorni, rekao je da "ako vas neko napadne, morate da uzvratite, jer ne možete razmišljati da će vas još jače napasti ako se borite - apsolutno nema nikakvog starteškog razloga da ne pokušate to da uradite".
Neki zapadni analitičari sugerisali su da bi napadi na baze duboko unutar ruske teritorije mogli označavati novu fazu rata, pogotovo ako budu još češći u budućnosti. Međutim, uništavanje ukrajinske infrastrukture koje Rusija vrši već nekoliko meseci već se može nazvati eskalacijom, pa je teško zamisliti kako bi mogla da izgleda eventualna dalja "osveta".
"Mislim da tu nema materijala za neku veću odmazdu, iako se neke tvrđe struje u Rusiji pozivaju na predsednički ukaz koji govori da je opravdana upotreba nuklearnog oružja ako neprijateljski napad naruši sistem nuklearne odmazde. Ako bi se pravila pravna egzibicija moglo bi se možda reći da je to to, ali ipak nije", kaže za Euronews Srbija vojni analitičar Aleksandar Radić.
Euronews
Ipak, stručnjaci su saglasni da je reč o važnom simboličkom potezu koji pokazuje da u Rusiji "nema bezbednih zona", ali i potezu koji je uhvatio Moskvu nespremnom, i pokazao sve manjkavosti njihove vazdušne odbrane.
"Ovde se, pre svega, radi o ruskoj nepažnji i opuštenosti, kao i neorganizovanosti. Nemaju uređene aerodrome za zaštitu od dejstava, bilo klasično pravljenjem neke forme prepreka, ili na neki drugi način. Međutim, onda je trebalo da izmaknu ove avione dublje, gde bi bili bezbedni", ističe Radić.
Povezane vesti
Međutim, Radić ne smatra da bi ovde trebalo očekivati veće strategijske, političke ili vojne posledice, već je u pitanju, kako je rekao, "poniženje za Rusiju, i još jedan pokušaj Ukrajinaca da, oružjem koje imaju, udare što dublje i pokažu ruskoj vojsci da na bilo kojoj tački mogu da budu ugroženi".
Vojni stručnjak Vlade Radulović za Euronews Srbija kaže da ovo "ne bi posmatrao kao potpuno novu fazu rata, već dalji nastavak onoga što su Ukrajinci prvobitno radili - dejstvovanje po ključnim logističkim tačkama ruske strane".
"Prvobitno je to bilo u okviru delova ukrajinske teritorije pod kontrolom Rusije, a onda i u nekoliko navrata u zagraničnim oblastima. Takođe, ima malo i unošenja straha u stanovništvo, jer više ni oni koji žive na teritoriji Ruske Federacije, odnosno onom delu koji je bliži Ukrajini, ne mogu biti sto posto bezbedni. Svakako je to nastavak taktike, ja bih rekao jako dobre, s tim što sada govorimo o većem dometu", rekao je Radulović.
Povezane vesti
Blinken: Nismo ohrabrili Ukrajince da napadnu
Posebno se spekulisalo u vezi sa oružjem korišćenim u napadima na ruske aerodrome, i zapadni mediji su akcenat stavljali na nedavne izjave zvaničnika iz ukrajinskog proizvođača oružja, Ukroboronproma. Krajem novembra, ova kompanija je objavila na Fejsbuku da je na redu "sledeća faza testiranja bespilotnih letelica", a nešto ranije i da dronovi imaju "domet od 1.000 kilometara".
Međutim, pitanje je da li su ovi novi ukrajinski dronovi dovoljno testirani da bi se koristili već sada, a uz to je i ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da su u napadima u ponedeljak korišćene besplitone letelice iz sovjetske ere.
Stručnjaci za naoružanje su rekli da je reč verovatno o Tupoljev TU-141 Striž, bespilotnoj letelici za izviđanje koju je SSSR razvio 1970-ih, a koja je sada verovatno nosila eksploziv.
Iz međunarodne zajednice nisu bili previše glasni kada je u pitanju komentarisanje napada na ruske vojne baze, ali su iz SAD ipak rekli da "nisu ohrabrili Ukrajinu da to učini".
Iz Stejt departmenta je saopšteno da "nema potvrda da su Ukrajinci izveli napade", dok je američki državni sekretar Entoni Blinken novinarima rekao da "nisu ni ohrabrili, ni omogućili Ukrajincima da napadnu duboko unutar Rusije".
Međutim, Blinken je dodao da je "važno razumeti kako Ukrajinci svaki dan žive uz stalnu rusku agresiju", i kritikovao je još jednom Rusiju zbog napada na ukrajinsku infrastrukturu.
AP/Russian Defense Ministry Press Service
Ovakve izjave Vašingtona verovatno su znak da NATO želi u samom startu da pobije sve potencijalne teorije koje bi vodile do toga da su oni na bilo koji način odgovorni za eksploije u ruskim vojnim bazama.
"Za Zapad je bitno da ovo nije izvedeno njihovim sredstvima. Amerikanci očigledno nastoje da limitiraju ukrajinske sposobnosti da udaraju po dubini Rusije, a često se u poslednje vreme čini da Ukrajinci žele da učine NATO potpuno ratujućom stranom. U toj radikalizaciji situacije, očigledno Vašington ceni da Ukrajincima ne treba davati sredstva koja bi dovela do svršenog čina, odnosno rakete dometa do 300 kilometara", kaže Radić.
"Amerikanci očigledno cene da bi Ukrajinci vrlo intenzivno dejstvovali po dubini Rusije, što bi moglo dovesti do radikalizacije situacije, i onda su Ukrajicni u situaciji da ono što žele da postignu, moraju sredstvima koja imaju na raspolaganju, što su Tupoljev-141 i Tupoljev-143, pa su iskoristili stari resurs", zaključuje Radić.
Preporuka za vas
Komentari (0)