Igre 
Šta je poznato o eksplozijama na ruskim vojnim aerodromima: Moskva krivi Ukrajinu, Kijev ne preuzima odgovornost
Komentari06/12/2022
-21:02
Dan nakon eksplozija u dve vazduhoplovne baze u centralnoj Rusiji, dron je pogodio treći ruski aerodrom, ovoga puta u Kursku, blizu granice sa Ukrajinom. Kijev nije direktno preuzeo odgovornost za ove napade, kao ni za današnji u Kursku, ali ih je proslavio.
U napadu u Kursku niko nije povređen, a zapalilo se jedno skladište nafte, rekao je regionalni guverner. Nije spominjao koga Moskva krivi za današnji napad, ali je iz ruskog ministarstva odbrane stiglo saopštenje u kome tvrde da su za jučerašnje napade, u Rjazanju i Engelsu kod Saratova, odgovorne ukrajinske oružane snage. Iako su napadi pogodili vojne ciljeve, okarakterisali su ih kao terorizam i rekli da je cilj bio da se onesposobe njeni avioni dugog dometa
Guverner Saratova Roman Busargin rekao je da "nijedan deo civilne vojne infrastrukture nije oštećen", dok je u eksploziji kamiona sa gorivom na aerodromu blizu Rjazanja troje ljudi poginulo a još šestoro povređeno, preneo je Rojters pisanja ruske agencije RIA Novosti.
Vazdušna baza Engels-2 kod Saratova je navodno korišćena kao lansirna platforma za bombardere Tu-95, kojima je Rusija napadala Ukrajinu, a isti tip projektila je lansiran i sa vojne baze blizu Rjazanja, prenosi Gardijan.
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak na Tviteru je objavio zagonetnu poruku u kojoj, između ostalog, piše i da "sve što se pošalje u vazdušni prostor druge zemlje, pre ili kasnije mora da se vrati na polaznu tačku".
Upitan o udarima, ministar odbrane Oleskij Reznikov ponovio je dugogodišnju šalu okrivljujući nepažnju sa cigaretama.
„Vrlo često Rusi puše na mestima gde je pušenje zabranjeno“, rekao je on.
Povezane vesti
Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič otišao je dalje, napominjući da je Engels jedina ruska baza koja je potpuno opremljena za flotu ogromnih bombardera koje je Moskva koristila za napad na Ukrajinu.
„Pokušaće da se (strateške letelice) razmeste na aerodrome, ali sve to komplikuje operaciju protiv Ukrajine. Juče smo, zahvaljujući njihovom ’neuspešnom pušenju‘, postigli veoma veliki rezultat“, rekao je on.
Šteta na ratnim avionima izazvala je i negodovanje među ruskim vojnim blogerima, čije objave na društvenim mrežama mogu pružiti uvid u raspoloženje u Rusiji o toku rata, navodi Rojters.
„A ja, naivna civilna budala, mislio sam da su avioni za vreme rata držani u betonskim skloništima, zar ne? Ispostavilo se da mali dronovi, od kojih je opasnost bila toliko zanemarena, mogu da napadnu strateške letelice", pisao je Vladlen Tatarski
„Ako Rusija proceni da su incidenti bili namerni napadi, verovatno će ih smatrati nekim od strateški najznačajnijih neuspeha zaštite snaga od njene invazije na Ukrajinu“, saopštilo je u utorak britansko ministarstvo odbrane.
Rusija tvrdi da ima vojno opravdanje za napade na civilnu infrastrukturu Ukrajine. Kijev kaže da napadi imaju za cilj da povrede civile, što je ratni zločin.
„Oni ne razumeju jednu stvar – takvi raketni udari samo povećavaju naš otpor“, rekao je ukrajinski ministar odbrane Reznikov.
Povezane vesti
Ukrajinci razvijali dronove dugog dometa
Da su dronovi uključeni u napade u ponedeljak lansirani sa ukrajinske teritorije, kao i da je bar jedan od tih napada izvršen uz pomoć specijalnih snaga u blizini baze, preneo je Njujork tajms pozivajući se na jednog visokog ukrajinskog zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman.
Ogromni bombarderi dugog dometa Tupoljev koje je Rusija razmestila u Engelsu čine veliki deo njenog strateškog nuklearnog arsenala, slično B-52 koje su koristile Sjedinjene Države tokom Hladnog rata. Rusija ih je koristila u svojoj kampanji od oktobra da uništi energetsku mrežu Ukrajine.
Baza Engels, u blizini grada Saratova, udaljena je najmanje 600 kilometara od najbliže ukrajinske teritorije.
Euronews
Povezane vesti
Do sada nije bilo dokaza da Ukrajina ima oružje kojim može gađati tako duboko unutar ruske teritorije, ali je bilo naznaka da rade na takvom arsenalu. Državni proizvođač oružja Ukroboronprom je nekoliko puta u poslednjih nekoliko sedmica nagovestio da je blizu završetka radova na novom dronu dugog dometa.
U oktobru je ova kompanija na Fejsbuku objavila, zajedno sa slikom onoga što je izgledalo kao deo strukture drona, da je "domet 1.000 kilometara, a težina 75 kilograma", kao i da su "u toku završni radovi".
Mesec dana kasnije, 24. novembra, Ukroboronprom je objavio da je "na redu sledeća faza testiranja bespilotnih letelica", a na fotografiji se videlo da piše "az vozdam" ("osvetićeu se") na onome što je navodno bilo dron, preneo je američki CNN.
"Ovo nije prvi napad na ruske vazdušne baze"
Ove subote, novinska agencija Ukrinform izvestila je da je portparolka Ukroboronproma Natalija Sad rekla ukrajinskoj televiziji da je "više faza uspešnih testova završeno, i da se prelazi na fazu testiranja u okruženju sa ometanjem vojne elektronike".
Domitila Sagramoso sa Kraljevskog koledža u Londonu rekla je za DW da se "čini kao da su Ukrajinci razvili dronove koji mogu da dosegno duboko iza granice, bar 1.000 kilometara".
"Mislim da je važno što su Ukrajinci uspeli da razviju ovakvu vrstu tehnologije, i to je verovatno bio njihov odgovor na odbijanje Zapada da im pošalje oružje dalekog dometa. Veoma je važno i što se u ovim bazama nalaze ruski strateški bombarderi koji potencijalno mogu da nose nuklearna oružja, pa to znači da je napad izveden na osetljiv tip letelice", dodala je Sagramoso.
Ona je napomenula da sada postoji i mogućnost napada duboko unutar ruske teritorije, i podsetila na avgustovske napade na rusku vazduhoplovnu bazu na Krimu, dodajući da ovo nije prvi put da se napadaju ruske vazdušne baze, ali je ipak razlika u tome što je Krim anektirana teritorija.
"Ne mislim da ovo može značajno promeniti tok rata, jer su već danas zabeleženi napadi na teritoriju Rusije za koje mislim da su već unapred i bili planirani, pa je teško reći da su čin odmazde", dodaje Sagramoso.
Preporuka za vas
Komentari (0)