Igre 
Cena rata koja nije "prijateljska": Jedinstvo Zapada na teškom ispitu zime, inflacije i visokih troškova za energente
Komentari25/11/2022
-18:31
Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao je da očekuje različite stvari kada se ta zemlja pripremala na invaziju na Ukrajinu, ali, poznavaoci prilika i analitičari širom sveta, saglasili su se u jednom - nije mogao da očekuje tako ujedinjen odgovor Evropske unije, i ostalih zapadnih saveznika Ukrajine. Međutim, kako su prolazili meseci, tako je taj jedinstveni blok počeo da se "trese" - unutar same EU, pre svega kada je reč o pitanju energenata, a isplivale su i direktne optužbe na račun SAD da zarađuju bogatstvo zahvaljujući ratu.
Tačka u kojoj je došlo do pojačanih napetosti bile su Bajdenove zelene subvencije i porezi za koje Brisel kaže da nepravedno udaljavaju trgovinu od EU i prete da unište evropsku industriju. Istovremeno, rat u Ukrajini doveo je evropsku ekonomiju do recesije, uz rastuću inflaciju i razarajući pritisak na snabdevanje energentima.
Dok pokušavaju da smanje svoje oslanjanje na ruske energente, članice EU se okreću Sjedinjenim Državama, ali cena koju Evropljani plaćaju je skoro četiri puta veća od istih troškova u Americi. Takođe, kako navodi briselski Politiko, postoji i verovatan rast porudžbina za vojne komplete američke proizvodnje jer evropskim vojskama ponestaju nakon što su velike količine oružja poslate u Ukrajinu.
"Činjenica je, ako pogledate trezveno, zemlja koja najviše profitira od ovog rata su SAD jer prodaju više gasa i po višim cenama i zato što prodaju više oružja", rekao je jedan zvaničnik za Politiko.
Cene koje nisu prijateljske
Francuski predsednik Emanuel Makron već je ranije rekao da visoke cene američkog gasa nisu "prijateljske". I nemački ministar ekonomije pozvao je Vašington da pokaže više "solidarnosti" i pomogne u smanjenju troškova energije.
"U današnjem geopolitičkom kontekstu, među zemljama koje podržavaju Ukrajinu postoje dve kategorije koje se pojavljuju na tržištu gasa: oni koji skupo plaćaju i oni koji prodaju po veoma visokim cenama. SAD su proizvođač jeftinog gasa koji nam prodaju po visokoj ceni... Mislim da to nije prijateljski", rekao je Makron.
Tečni prirodni gas (LNG) utovaren u tankere u američkim lukama košta skoro četiri puta više na drugoj strani Atlantika, uglavnom zbog poremećaja na tržištu izazvanih skoro potpunim gubitkom ruskih isporuka. Evropska komisija se našla pod žestokim pritiskom da napravi plan za ograničenje cene gasa, ali neke zemlje, na čelu sa Nemačkom, brinu se da bi takva mera mogla da podstakne pošiljaoce da teret šalju negde drugde.
Povezane vesti
Razlika između cena gasa u SAD i EU nije prošla nezapaženo od strane evropskih političara, ali je većina upirala prstom u američke proizvođače, a ne na preprodavce na starom kontinentu.
profimedia
Ministri i diplomate sa sedištem u drugim delovima bloka izrazili su frustraciju zbog načina na koji Bajdenova administracija ignoriše uticaj svoje domaće ekonomske politike na evropske saveznike. Kada su se lideri EU pozabavili tim pitanjem na sastanku G20 na Baliju prošle nedelje, činilo se da američki predsednik jednostavno nije svestan problema, tvrde zvaničnici. Drugi tvrde i da je američko "neznanje" o posledicama po Evropu veliki problem.
Jedan američki zvaničnik, međutim, naglasio je da određivanje cena za evropske kupce gasa odražava odluke privatnog tržišta i nije rezultat bilo kakve politike ili akcije američke vlade. U većini slučajeva, dodao je, razlika između izvozne i uvozne cene ne ide na teret američkim izvoznicima LNG, već kompanijama koje preprodaju gas unutar EU. Najveći evropski vlasnik ugoročnih američkih ugovora o gasu je, na primer, francuski TotalEnerdžis.
To nije novi argument američke strane, ali izgleda da nije ubedljiv za Evropljane.
"Sjedinjene Države nam prodaju gas sa multiplikatorkim efektom od četiri kada pređe Atlantik. Naravno da su Amerikanci naši saveznici, ali kada nešto krene naopako potrebno je to reći i između saveznika", rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton.
Saveznici ili ne?
Uprkos energetskim nesuglasicama, Brisel je zapravo postao posebno nervozan kada je Vašington najavio šemu industrijskih subvencija od 369 milijardi dolara za podršku zelenoj industriji u skladu sa Zakonom o smanjenju inflacije.
"Zakon o smanjenju inflacije je sve promenio. Da li je Vašington i dalje naš saveznik ili nije", rekao je jedan evropski diplomata.
Povezane vesti
Iza kulisa, takođe, raste i bes zbog novca koji se preliva u američki odbrambeni sektor. SAD su daleko najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini, snabdevajući tu zemlju oružjem u vrednosti od 15,2 milijarde dolara od početka rata. EU je do sada dostavila Ukrajini oko osam milijardi evra vrednu vojnu opremu.
Prema tvrdnjama jednog zvaničnika, kako piše Politiko, obnavljanje zaliha nekog sofisticiranog oružja može potrajti godinama zbog problema u lancu snabdevanja i proizvodnje čipova. Ovo je samo dodatno podstaklo strahove da odbrambena industrija SAD može još više da profitira od rata.
I jedinstvo EU na testu
Baš sa ekonomskim problemima koji su pogodili Evropu, održavanje konsenzusa i u samoj EU moglo bi da bude izuzetno komplikovano. Kriza sa energetima je nešto o čemu evropski zvaničnici i diplomate razmišljaju na dnevnom nivou, s obzirom na to da je Rusija 2021. činila 55 odsto ukunog uvoza gasa. Evropske zemlje takođe su zavisile od ruske nafte, a skoro polovina ruskog izvoza ide upravo na ovaj kontinent.
Kako je ranije naveo Fajnenšenal tajms, stručnjaci navode da je sa gušenjem dotoka gasa, kalkulacija ruskog predsednika Vladimira Putina jednostavna: što veći "bol" kriza sa energentima bude donosila evropskim potrošačima, veći će pritisak biti na liderima EU da olabave sankcije uvedene Rusiji.
AP/Ronald Wittek
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Evropu da ostane ujedinjena u osudi rata koji Moskva vodi protiv njegove zemlje i da uvede stroga ograničenja na cenu ruske nafte. On je izjavio da Moskva ne vodi samo rat protiv Ukrajine već i protiv cele EU i da je jedinstvo efikasan način u suprotstavljanju agresiji.
"Evropa pomaže sebi. Ne pomaže ovo Ukrajini da se suprotstavi Rusiji, ovo pomaže Evropi da se suprotstavi ruskoj agresiji", naglasio je Zelenski.
Države EU u sredu nisu uspele da postignu dogovor o graničnoj ceni ruske nafte koja stiže morskim putem, jer je predlog Grupe sedam (G7) za ograničenje na 65-70 dolara po barelu nekima bio previsok, a drugima prenizak, prenosi Rojters.
Poljska želi da se gornja granica postavi na 30 dolara, s obrazloženjem da bi sa ruskim proizvodnim troškovima koje neki procenjuju na 20 dolara po barelu, predlog G7 omogućio Moskvi previše profita, a Litvanija i Estonija podržale su ovaj poljski predlog, navodi britanska agencija.
Komentari (0)