Sankcije Zapada i mobilizacija napravili veliku rupu u budžetu Rusije, težak udar i na devizne rezerve

Cena ruske vojne mobilizacije i uticaj zapadnih sankcija dovešće do "rupe" u planiranom budžetu i iscrpeće devizne rezerve Moskve, svodeći ih na najniži nivo u poslednjih nekoliko godina, pokazuju novi proračuni analitičara, piše Rojters.

Posle osam meseci rata u Ukrajini, Rusija je sastavila budžet za 2023. koji ne uzima u obzir cenu nedavne mobilizacije 300.000 rezervista, pripajanje četiri ukrajinska regiona i nameru Zapada da ograniči izvozne cene ruske energije, navode analitičari.

Mada se ruska privreda u početku relativno dobro odupirala talasima zapadnih sankcija, posledice počinju da se pokazuju, procene su analitičara, ali ne i vladine.

"Makroekonomske prognoze, na kojima se zasniva budžet, napravljene su pre mobilizacije. Ne uzimaju u obzir nove sankcije i stoga ne odražavaju stvarnost", kaže Aleksandra Suslina, nezavisna analitičarka.

Četvrti predsednički mandat Vladimira Putina ističe 2024. godine i on tek treba da kaže da li će se ponovo kandidovati, što će, sudeći po prošlim kampanjama, navodi britanska agencija, verovatno uključiti dodvoravanje biračima uz obećanje većih izdvajanja za plate, socijalnu pomoć i penzije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima danas da Putin još nije odlučio da li će se kandidovati 2024, ali je dodao da su "socijalne obaveze države apsolutni prioritet".

Prema zvaničnim ruskim prognozama, bruto domaći proizvod (BDP) zemlje će pasti za 0,8 odsto u 2023, dok analitičari u anketi Rojtersa predviđaju pad od 2,5 posto. Svetska banka očekuje smanjenje ruskog BDP-a od 3,6 procenata.

Ministarstvo finansija Rusije procenjuje da će se budžetski deficit dogodine skoro udvostručiti u odnosu na ovu godinu na 3,0 biliona rubalja, ili na 2,0 posto BDP-a, dok analitičari državne VTB banke predviđaju veći manjak od 4-4,5 biliona rubalja.

Moskva očekuje da će prihodi od energije u narednoj godini iznositi 9.000 milijardi rubalja, ili trećinu ukupnog budžetskih prihoda, a projekcije analitičara pokazuju da je to previše optimistično zbog predstojećih zapadnih sankcija na uvoz ruske energije.

Budući da Evropa prekida veze sa Rusijom, Moskva rizikuje da sledeće godine izgubi neverovatnih 55 odsto svog izvoza naftnih derivata, ili više od 80 miliona tona, procenila je vlada. Gaspromov izvoz gasa je već opao za 43 procenta u periodu januar-oktobar u odnosu na isti period 2021.

Tekuća potrošnja preusmerena na Fond nacionalnog bogatstva

Ministarstvo finansija vidi neenergetske prihode, odnosno one koji se odnose na privrednu aktivnost, na 11,5 posto BDP-a u 2023. godini, što je za oko 7,0 procenata više nego ove godine i na nivou nivoa pre pandemije. Analitičari kažu da takav rast teško da je realan.

"Potražnja stanovništva će opadati, ljudi će kupovati manje, jeftiniju robu, slabijeg kvaliteta, pa će prognoza neenergetskih prihoda morati da se revidira", ističe Suslina.

Iako je Rusija ove nedelje zvanično okončala "delimičnu" mobilizaciju oko 300.000 rezervista za vojnu kampaju u Ukrajini, oni ostaju u vojnim jedinicama, što takođe šteti ekonomskoj aktivnosti.

Manja ekonomska aktivnost i slab uvoz bi mogli da dovedu do toga da Moskva ubire godišnje oko 1,0 bilion rubalja manje od poreza na dodatu vrednost, njenog glavnog neenergetsog prihoda, prema zajedničkoj studiji Ruske predsedničke akademije Ranep i Instituta Gajdar.

Dmitrij Polevoj, investicioni direktor moskovske brokerske kompanije Locko Invest, procenjuje da bi isplate mobilisanim rezervistima, računajući plate koje su veće od prosečnih i obeštećenja u slučaju povreda ili smrti – mogle da iznose između 900 milijardi i 3.000 milijardi rubalja samo u narednih pola godine.

Tanjug/AP

Ministarstvo finansija nije odgovorilo na Rojtersov zahtev za komentarom.

Ministar finansija Anton Siluanov je, ne iznoseći detalje, rekao prošle nedelje poslanicima da budžet "omogućava da ispunimo sve socijalne obaveze bez štete po makroekonomsku stabilnost".

Analitičari kažu da Rusija ima malo opcija za pokrivanje budžetskog deficita, jer sankcije i kontrasankcije sprečavaju strane investitore da ulažu u obveznice denominovane u rubljama, a Ministarstvo finansija već crpi sredstva iz Fonda nacionalnog bogatstva (NWF).

Pošto je Rusija aktivno počela da troši novac iz NWF-a na sve - počev od potreba za pružanje podrške privredi do socijalnih davanja, Ministarstvo finansija predviđa da će se fond prepoloviti do kraja sledeće godine na 6,25 biliona rubalja, ili na 4,2 posto BDP-a, što je najniži nivo od 2018.

"Glavni budžetski rizik zbog znatnog pritiska sankcija je potpuno iscrpljivanje NWF-a, što bi moglo značajno da ugrozi stabilnost federalnog budžeta i budžetskog sistema u celini", naveli su analitičri Univerziteta za finansije u nedavnoj belešci.

Ukoliko do kraja 2024. sredstva u NWF padnu na 5,95 biliona rubalja, ili na 3,7 odsto BDP-a, preostali iznos gotovine bio bi najmanji koji Rusija ima u svojim rezervama u poslednje dve decenije, navodi u komentaru o budžetu Državna revizorska komora.

"Izvori za finansiranje budžetskog deficita sada su oskudniji nego ikada. Nadam se da će Ministarstvo finansija izbeći direktno štampanje novca", navela je Suslina.