Zbijanje redova u Uzbekistanu: Putin i Si žele da čvršće vežu blok protivnika Zapada
Komentari15/09/2022
-20:32
Lideri Rusije i Kine, Vladimir Putin i Si Đinping, sastali su se na marginama samita u Uzbekistanu. Ovo je bio njihov prvi sastanak od početka rata u Ukrajini, a susret dvojice predsednika "oči u oči" dolazi u trenutku kada su obe zemlje u zaoštrenim odnosima sa Zapadom.
Moskva je već mesecima pod sakciijama koje su joj SAD i EU uvele zbog invazije na Ukrajinu, dok su odnosi Pekinga i Vašingtona ozbiljno narušeni otkako je visoka američka zvaničnica Nensi Pelosi posetila Tajvan, što je naišlo na osudu Kine i vojne vežbe oko tog ostrva kao odgovor.
Dok je Putin zahvalio Pekingu na uzdržanom stavu u vezi sa ratom u Ukrajini i spomenuo da Rusija "čvrsto podržava politiku jedne Kine" koju vodi Peking, Si je prilikom sastanka dvojice lidera istakao da je Kina spremna, u saradnji sa Rusijom, "da pokaže odgovornost svetskih lidera tako što će doneti stabilnost i pozitivnu energiju u svet pun haosa usled globalnih promena bez presedana".
Glavna karakteristika odnosa Rusije i Kine, onakvih kakvi su danas, jeste "asimetrija u korist Pekinga, koji ima više opcija, pa samim tim i više mogućnosti za cenkanje nego Moskva", rekao je za AP Aleksander Gabujev, stručnjak za odnose Kine i Rusije.
On je dodao da rat u Ukrajini "umnogome slabi rusku pregovaračku poziciju, pa joj je gotovo nemoguće da uradi bilo šta bez partnerstva sa Kinom".
Ovo partnerstvo, dodao je Gabujev, odnosi se kako na energetske aranžmane koji će biti neophodni Rusiji zbog zapadnih sankcija, tako i na druge vidove trgovine - posebno tehnološke komponente, jer će Peking sada biti glavni izvor ključnih tehnologija za Moskvu nakon što su je Zapad odlučio da prekine isporuke te vrste u Rusiju.
Gabujev je istakao i da je Kina najvažniji ruski partner posle onih zemalja koje su joj uvele sankcije, jer doprinosi sa oko 18 odsto ukupnoj inostranoj trgovinskoj razmeni, i da Rusija to zna pa uvodi plaćanje u juanima umesto u dolarima. Takođe, on predviđa i da će Kina "biti mnogo veći partner Rusiji do kraja ove godine, a posebno u godinama koje dolaze, kada naftni embargo Evrope potpuno zaživi".
"Zbijanje redova" zemalja koje pariraju Zapadu
Na marginama samita u Uzbekistanu održao se i sastanak između predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i predsednika Đinpinga.
"Uvek smo podržavali Kinu u svim fundamentalnim pitanjima kao što su ekonomski rast, jedinstvo, integritet Kine i politika 'jedne Kine'. Po svim pitanjima smo uvek bili tu, pa čak i ako bi neko hteo nešto da nam zameri, ne bi našao razlog za to", naglasio je Lukašenko.
Svojevrsno "zbijanje redova" zemalja koje pariraju Zapadu oslikava i najava Irana da se pridruži Šangajskoj organizaciji za saradnju (SCO), koju čine Kina, Rusija, Indija, Pakistan i četiri azijske države bivšeg Sovjetskog Saveza, a koja je osnovana 2001. godine.
Putin se tako danas sastao i sa predsednikom Kirgizije Sadirom Džaparovom, predsednikom Turkmenistana Serdarom Berdimuhamedovim, predsednikom Uzbekistana Šavkatom Mirzijojevim, predsednikom Irana Ebrahimom Raisijem, kao i premijerom Pakistana Šahbazom Šarifom.
Zaključak sastanka Putina sa iranskim kolegom Ibrahimom Raisijem na marginama samita, jeste da je rad na novom velikom sporazumu između Rusije i Irana u završnoj fazi, i da će taj dokument označti "prelazak odnosa dve zemlje na nivo strateškog partnerstva". Putin je tako najavio i da će sledeće nedelje u Iran otputovati ruska poslovna delegacija u kojoj će biti predstavnici oko 80 kompanija, prenosi RIA Novosti.
Mitrović: Sastanak važan za obojicu
Za obojicu lidera je ovo veoma važan susret jer su se držali povučeno tokom pandemije koronavirusa, a naročito kineski lider, koji sastankom sa Putinom pokazuje samouverenost kada je u pitanju situaicja u zemlji, ali i veliki značaj centralne Azije i same Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), rekla je za Euronews Srbija profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragana Mitrović.
"Kina, takođe, nastavlja da vodi računa o centralnoazijskim partnerima povodom inicijative 'Pojas i put'. Njima je bitno da utvrde sopstvenu poziciju u najbližem susedstvu", dodala je Mitrović.
Iako dve zemlje ne mogu formalno biti vojni saveznici, Moskva i Peking sarađuju uspešno već više od dve decenije, ističe Mitrović, dodajući da sankcije Zapada "guraju Rusiju i Kinu u još tešnju saradnju". Ona je, istovremeno, naglasila i značaj prisustva ostalih zemalja na samitu.
"U Samarkandu se sada nalazi i Iran, kome je odobreno pristupanje prošle godine, tri zemlje posmatrača, i gotovo desetak zemalja partnera među kojima su jako bitni partneri u regionalnim i globalnim zbivanjima - Turska, Saudijska Arabija, Katar, Azerbejdžan i Jermenija, Nepal... vidimo interesovanje zemalja da se uključe u ŠOS, a za Kinu i Rusiju to znači pojačanje njihovog uticaja", kaže Mitrović.
Još jedna stvar koja utiče na bližu saradnju Kine i Rusije, naglašava ona, jesu i tenzije između Vašingtona i Pekinga zbog nedavne posete Pelosi Tajvanu. Mitrović smatra da "za Kinu, zemlju kojoj predstoji važan partijski kongres u oktobru, ne dolazi u obzir pokazivanje slabosti".
"Kina naročito prati sankcije usmerene na rušenje ruske ekonomije, jer su i oni pred velikim ekonomskim izazovima zbog suša, poplava, mera i zatvaranja velikih industrijskih centara", smatra Mitrović, i dodaje da su Kina i Rusija po mnogo čemu različite, pa se ne može govoriti baš o savezništvu, ali se svakako oslanjaju jedna na drugu u trenutnim geopolitičkim zbivanjima.
Šta želi Moskva, a šta Peking?
Na sastanku se Putin Siju zahvalio na izbalansiranoj poziciji Kine kada je u pitanju rat u Ukrajini, i osudio "pokušaje za stvaranje unipolarnog sveta". On je, međutim, istakao i da razume to što Peking ima "pitanja i zabrinutosti" u vezi sa sukobom.
Kina je odbila da kritikuje rusku akciju u Ukrajini i osudila sankcije Zapada Moskvi, a Rusija je snažno podržala Peking usred tenzija sa SAD koje su došle kao posledica nedavne posete predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu.
Govoreći o tenzijama između Kine i SAD, Putin je rekao da "Moskva planira čvrsto da podrži princip "Jedne Kine", kao i da "osuđuje provokacije SAD i njihovih satelita u Tajvanskom moreuzu".
Prednosti sastanka za Rusiju su same po sebi očigledne - Vladimiru Putinu će dobro doći da bude viđen kako se sastaje sa velikim svetskim liderima. Pored toga, Rusi se nadaju i da će se izboriti sa međunarodnim sankcijama koje su teško pogodile njihovu ekonomiju, i da će uspostaviti nova tržišta za ruske proizvode, ili pronaći nove dobavljače za robu koju više ne mogu da uvoze iz EU.
"U Centralnoj Aziji se na Rusiju gledalo kao na garantu bezbednosti, ali Rusi su sada manje dobrodošli. Inicijativa 'Pojas i put' je u velikoj meri deo kineske strategije u centralnoj Aziji kojom je Peking dobio veliku političku moć. Rusija pokušava da uradi isto kroz Evroazijsku ekonomsku uniju, ali oni više nemaju dovoljno velik kapacitet - Rusija je ekonomski potpuno iscrpljena, rekao je za Euronews Mikael Vigel, direktor istraživanja na Finskom institutu za međunarodne poslove i stručnjak za ruske i kineske strategije.
Kineski lider istakao je da on i Putin "u kontekstu globalne pandemije, nastavljaju da održavaju efikasne strateške kontakte, posebno putem telefonskih razgovora".
"Suočeni sa kolosalnim globalnim promenama koje su bez presedana, spremni smo sa našim ruskim kolegama da damo primer odgovornih svetskih sila i odigramo vodeću ulogu u donošenju stabilnosti i pozitivne energije u svet", rekao je Si.
Kada je u pitanju Kina, bar na prvi pogled, čini se da ima više rizika od potencijalne dobiti od saradnje sa Rusijom, ali u interesu Pekinga nije da Rusija potpuno propadne, smatra Vigel.
Pred Kinom je, međutim, delikatan zadatak - Peking mora "hodati po žici" tako što će ispitati pažljivo koliko sme da podrži Rusiju, a da zauzvrat ne izazove sankcije Zapada.
"To je rizik koji koji Si Đinping sada preuzima - možemo pretpostaviti da će SAD početi žešće da sankcionišu Kinu ako se previše približi Rusiji", smatra Vigel.
Komentari (0)